Male novine

С ^'грш ^У% ВРОЈ 88- '%>, Ј ^ћјц-ц ■*•" ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН -аЗЗКМЈВвЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годану 12 динара На по године 6 динара На 3 меееда 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца . . . 9 динара Ж РЕТ1Т Ј0ИН1А1 СВАКОГ (. 10. и 20. ИМА КЊКЖЕВНИ ДОДАТАК

СРЕДА 15 МАРТА 1889.

ГОДИНА II.

МДЈК НОВКНЕ днсвни лист за свакога

ПреТПЛАТА , ПИСМА и РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ВдАснику „ Мајгих Новина" — Хотел „ИмОЕРИЈАл" бр. 24. Може се претплатитн и код свију пошта у Србији. — •*' •* ДЕНЕ ОГДАСИМА На првој етрани од речи 10 пр, д., а на четврто од нетит реда 10 лр. дин. шт штш

УАХУКУУУУ

За евако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

иУУУУУ^ЧЧУУУУУУУУУУ^

ВЕЂИ 0ГЛАС-5 П0 П0Г0ДБИ

уредништва могу правити нека Г. Г ТТРЕТТЈ ЛА ТЂ 1ИТТ Т1МА ЕI ограеичења, а не пошта Међу тим

у унутрашњооти Лист обустављен свима који нису платили. Добијају га само претплаћени. На адреси сваком означено докле је платио. Ко жели да се претплати најбоље је да плати код поште. Ко уираво нама шаље претплату нека тачно означи адресу и пошту. Ако хпаље претилату у маркама, пола нека су таксене марке а пола поштанске од 5 п. д. На сваки динар у маркама ваља водати по 10 п. д ажије јер толико ми плаћамо при размени.

Напотена. Неке наше поште погрешно разумеју закон па одбијају претплатнике говорећи: нисмо дужни да ти примамо нрет плату за оно што је прошло но еамоеа за у будуће, ако хоћеш. То је погрешно , поште су дужне примати претплату и за прошло и за будуће, за целу годину, па и;за сваки месец посебице. Даље погрешно је тумачење да претплатник мора чекати 1.

11 ми смо већ објавили да се на „М 11Н." код поште прима претплата " од 1 и од 15. сваког месеца. Све ово понова износимо и молимо поште да према овоме ноступају те да се не морамо тужакати. Власништво _ВД. Новина."

Још имамо све €уроје:зе од 2 оригинална романа БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ и СМАЗМ С ПРЕСТ0ЛА што излазе у подлиску „Малих Новина." Ко жели да има ове романе у целини нека се изволи претплатити од 15. марта.

ако му разносач не поднесе нризнаницу иа му се за то обустави лист, а исго тако да нам јави и сваку неуредност у разношењу листа, како би према момцима предузели мере да тачније врше дужност. Молимо да се претплата одмах полаже да не би лист обустављали. Верееија укинута. Власништво „М. Новина"

Г. ЈГ. ХТГ~ХИЗГХХ%1±АЈ- Л1 п / ■у Ееозградзг 6 Априда обустављамо број евима који дотле не плате. Предате су момцима квите за нанлату и наређено им је, да сва-

па да се претплати. Не, пошта |ком претплатнику понуде признаје дужна сваког дана примати јницу да плате, па ако не плате, нретнлату и за време од кад ко јлист ће им се обуставити. Молимо хоће и докле ко хоће. Ту само 'сваког претплатника да нам јави

КАЛЕНДАР Четвртак Прзвославни: 6. Преп. Василије вел. пар. Католички: 18 Анолон муч. Сунде излави у 4 е. 51 м. Сунде валази у 6. с. 40. м. Мене месеца: Последња четврт 11 Дан је с почетка 1.3 1 /, ^сати а ноћ 10Ч 2 с. али до краја овог месеца дан одужа за 1 8 ј 4 с. а ноћ ва толико окраћа к у р с Дукат 5.65 Наполеон 9.51 Српски лутријски 3°/ 0 лозови. 36-25

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Веоград 5. анрила 1889. год.

Притисак ваздушни (на 0°] |

743,19м. м.

736,94 мм.

ТемператЈра ваздуха (С°) Влажност ваздуха (релативн а)

7»,9 92

4°,7 82

Ветар ("праваци јачнна) северно-источнн умер.

занаднојуго-зап. врлојак

Иаксимална температура 10,°0. Минимална температура 7,°2. Време : Облачно: Киша 4 априла свега 6,7 мм.

П0ДЛ1СТЖ

БЕОШДСКЕ ИЈНЕ историјсви роман из доба борве и ратовања на српско ослобођење (у 10 књига с пгологом) (Писац задржава сва ирава) (12) Примедба. — Свраћамо нажњу штованих читатеља да двоје Београд, у који ћемо мало час ући, од овога нашег данашњег Веограда. Једно је Београд ирошлости, а друго Београд садашњости; прво је Београд кога нема више, друго је овај Београд што се ево диже на наше очи, Читатељи знају садашњи Београд, а ми ћемо их, у току ових ирииоведања, поступно упознавати с бившим Београдом, с Београдом од некад, с оним Београдом, кога више ни у слици нема. Пролог I Канли кула На самом утоку Саве у Дунав дизало се горостасно градско платно, неколико хвати ви-

сока и неколико хвати широка зидина, обложена сноља белим, тесаним каменом, који је, као неки оклои , штитио зид од бурних таласа Саве, што већ читаве векове занљускују ову зидпну, бију се и ломе о њу, па у жубору отичу даље, На самом углу тога зида , не далеко| од Су-капије (садашња градска „еавска капија") уздизала се висока, округла, камена кула, са шиљастим оловним кровом. Ова кула завршавала је читав низ других мањих кула , које су биле ноређане дуж' целог градског басгиона. почињући чак од „Видин капије." Из кога је доба била ова кула , ко је сазида и за какау потребу уираво — то се није знало. Оно мало нагађања што се о њој очувало, споменућемо доцније. По начину зидања, по црном талогу, који бејаше попао камене зидове ове куле, као и по чврстоћи њене израде, могло се закл»учити само то , да је ова кула много старија од осталих, да су је градили бољи мајстори, но оне друге, ида је рађена у доба, кад се имало од куда потрошити на оваку једну грађевину. У целом низу била је само још једна кула, која се по јачини својој могла, до некле, мерити с овом кулом. и то ]е : кула Небојша. У висину ова је кула могла мати до 8

хвати, кад се рачуна од покршиде градског зида, на ком се уздизала, а више од једанаест, кад сс рачуна од површине воде. У ширину је могла имати у пречнику до 6 хвати. На свој овој кули није било никаквих отвора ни прозора, осем што се, при самом врху, налазио свуда у наоколо ред малевих, врло узаних нрозорчића, палих више на мазгале но на прозоре. Но кад се боље загледа, но средини куле могло се опазити да је ту некада био ред четвртастих, новеликих нрозора , који су доцније зазидани. (Сва је прилика да су ови призори зазидани онда, кад је кула престала служити првобитном циљу, коме је била намењена, а добила је неку другу задаћу). Но највише је падало у очи то, што ова кула ни од куда није имала никаквих врата ни улаза. Могло би се можда мислити , да их је некада било, па доцније зазидани, као што су некад зазидани и они нрозори по средини, али није тако. Најбрижљивијим исиитивањем није се могло наћи нигде ништа, што би ма само и налик било на зазидана врата , те се по томе мора узети, да је ова чудна кула овако без врата још одмах у почетку и сазидана. Као што рекосмо, мало час, о постању ове куле ништа се поуздапо није знало. Било је само разних нагађања и гатака. Тако на нр. гово-