Male novine
ПЕТАК 17. МАРТА 1889.
ГОДИНА П
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕПА ЗА СРБМЈУ : На годину . . 12 динара На по године 6 дкиара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по годиие 15 динара На 3 месеца . . . 9 динара 1Е РЕТ1Т Ј0ПШ1 СВАКОГ I. 10. и 20. Ж> ЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
МДЛЕ КОВИНЕ дневнж лист за свакога
'Ж+ЈГЖЈГЈГЖЖл
•ЖЖЈГЈГЖЖЖЖЛ-
За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.
ПрЕТПЛАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ Вллонику „ Малих Новинл" ~ Славија. Врлчар. Може се претплатнти и код свију пошта у Србнји. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрана од речи 10 пр. д., а на четвртој од петит реда 10 ир. дин. ШШЈЕ штоа ВЕЂИ 0ГЛАС1 ПО ПОГОДБИ
■.•УУУ^УУУ-У-УУ ^.-УУУ-УУ-^УУХ-У-УУ-УУ-У-Ч-У-У-ЛЛ.^Х'
ДОЛЕ С ВЕРЕСИЈОМ!
СИСКРЕНА РЕЧ ПРТПЛАТНИЦИМА) ЧИ6Т РАЧУН — ДУГА ЉУБАВ. Укидамо вереснју једном за свагда и никад је више новраћати иећемо, док је нас и док је иовииа које ми издајемо. Ко дугује листу од нрошле године, или за прву четврт у овој години, најљубазније га молимо, да неизоставно похита измирити дуг, пошто 1. Априла оредајсмо адвокату сиискове свију дужлика заједно с документима о поруџбини — а све вересијоне протоколе печатимо, експедицијоне списк^Ее за ненлаћене иретнлатнике спал>ујемо, и више нема вереснје никоме ни дана. Укидјшо претнлату на месод. Коме је лакше, може и у будуће месечно штедити и одвајаги по динар, али та 3 динара тако уштеђена треба да подожа на јелан пут, јер задуживати и 8анисивати но књигама једаи динар и за I динар ићи но 5—0 пута докле га наилатиш — то нсма ни смисла ни рачуна, Иретнлата се нрима иајмање на 3 месеца, а ко жели може се нретплатити и на више. Ко год полОжи претплату, ако је у Београду, добија уредну нризнаницу, ако ли је у унутрашњости, објавиће се у листу да је платио толико и толико, и то ће му служити као нризнаница, коју се обвезујемо увек одмах иепчатити кад год би ко потражио. (Ко се код поште претплати одговара му пошта). Осам тога на адреси сваког претплатника из унутрашљости стајаће наштампано докле је платио, па чим коме истече нретплата, одмах сутра дан лист ће му се обуставита, ако дотле не обнови претилату за даљу четврт. Кад ствар овако буде уређепа, онда можемо свакоме јамчити да мора бројеве уредно добкјати. <*?
1. Апрнла обус авићеио лнст свима којн дотле ие нлате за друго троаесечје (Април Мај и Јун.У) Према томе молимо сву г. г. нретплатникс да до 1 Анрила изволе измирити стару и поаожити нову претнлату, ако су ради држати наш лист и даље, а наша ће брига бити да лист добром садржином одговара и з;,довољи жеље и очевивања својих читатеља.
Веоград 16 марта 1889.
Уредништво „М. Новина.'
') Г. Г. нови претилатници, који би ради да роиане „Београдуке Тајне" и „Сидавак о преетола" ииају у целини треба да подоже 3 и по дин. од 15 марта до кј)ајајуна.
Од 15. марта ночео је у „М. Новинама" излазити нов оригинални роман
ВЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ
а 20. марта ночеће да излази и други нов и оригинални роман. СИЛАЗАЕ 0 ПРЕОТОЛА Обадва ова ромама из ернског су живота и биће од велика интереса и јако занимљиви, (Ови се ромапи неће отштампавати у засебну књигу, с тога ко жели да их има у целини треба да похита да претплати лист одмах.)
НАЈНОБИЈЕ ЖЕНСКЕ СУНЦОБРАНЕ ш тжшо *тжм у ввло великом и особито лепом избору ДОБИЛА ЈЕ ГАЛАНТЕРИСКО -ПОМОДНА СТЕ ННКОЛИТ1Л Улица Кнеза Михајла. 55,9-
-10
подлшмк
БЕОГРАДСКЕ ШНЕ есторијски роман из дова борве и ратовања за сриско ословођење (у 10 КЊИГА 0 ПРОЛОГОИ') (Писац вадржаоа сва ирава ) (2) Још доцније, та је кула, веле, уцотребљавана као губилиште за велике државне преступнике. којима еу ту одсецане главе, а елата су амо често из вајудаљенијих крајева царевине, кад год се хтело да се некоме тако за навек изгуби траг, да га родбипа не би могла тражити и светити. Постојала је ј ш и ова прича : да су у тој кули, при крају XVII. века три сипа султанова прво мучени, а после им одсечене главе. Оптужени су били да су, због неких ленотица из Угарске, учинили издају те помогли непријатељу, који је опсађивао Београд, да га освоји.*) Доц*) 1688 год, курфиршт Маковдлијан баварски.
није се дознало да је ова оптужба била неистинита, јер су код најстаријега евнуха царског нађена некаква писма, која су доказивала да је он сам измислио ову клевету на ове принчеве да задовољи неку освету своју. Од то доба, кад се дознаио да су три млада принца невино посечени (они су иначе били очеви љубимци ; најстаријем било је тек 22 год. кад је погинуо) наређено је, те је сваке године о Курбан — бајраму долазило из Цариграда у Београд дванаест дервиша из дванаест разних дервишких редова (ордена) те су ту читаву недељу дана читали покајничке посмртне молитве и молили се у покој душе изгинулих праведника. Но сва ова покајничка очишћења као да нису била у стању да очисте сасвим ову кулу од грехова, што су на њу натоварили небројени злочини, у њој извршени. Она је била код Београђана на ружном гласу, нарочито код Турака, грађана и војника, што су становали у самом граду, у неиосредној близини те куле. 0 њој се обично говорило да је нечиста. Причало се да се ноћу виђа некакав Араиин без главе, где тумара око куле; да се у глуво доба из куле чују но некад неке свирке, таламбаси, песме и гласно кикотање, а. по некад опет неко цвиљење, јаук и јецање, ма да је кула била пу-
ста и празиа и ма да се знало да у њОЈ никога нема. Војници, што чувају стражу код те куле, обично су зло пролазили. Или их ту не стане и никад се више ве пронађе где су. Или их ту, док су још на стражи, опоиадие каква болест, која отпочиње прво грозницом, а иосле за дан два доноси смрт. Једном је ту нађен у јутру мртав стражар, с гвозденим аилама забоденим у трбух. Други пут нађен је стражар удављен и завезан у неку врећу, Једног стражара нашли су ту без главе, руку и ногу — остао само труп. Један стражар освануо је ту нем, изгубио говор, нити је ичим могао објаснити како се и због чега то десило да здрав човек ту ономи, Неколико стражара полудело је стражарећи ту ноћу. Све то уливало је становништву па и вој« сци ужас и страх — сви су зазирали од ове куле; веровали су да њоме владају некакви нечисти духови, те су и дању, а нарочито ноћу обилазили далеко око ње, као око нечиета и ироклета места. Ова кула имала јс уираво два имена. По предању ноеила је турско име^, заостало од старе Канли куле (Крвава кула) а поред њега добила је и ново име, које су јој обично давади ондашши месни становници! ш
>