Male novine

трговачки одбор. Министар би се с тим одбором један пут недељно саветовао и чуо потребе што их осећа занатлиски сталеж. Он мисли да тај одбор састави и од чланова занатлиског удружења а и од оних занатлија који нису хтели ући у удружење. * Долазак Краљичин. Ми смо у цретпрошлом броју донели разговор, што га је имао београдски дописник бечкога „Фремденблата" с г. Васиљевићем о доласку Краљице Наталије у Србију. И уредништво „С. Независности" „нослало је једнога свога сарадника" г. Васиљевићу да га пита о тој истој ствари и готово све оно, н1то је г. Васиљевић рекао томе сараднику, рекао је и доииснику „Фремденблата," само што се пред „сарадником" „С. Н" изразио да повратку Краљичином ништа не стаје на пут. г. Васиљевић му је на име рекао, да је он ишао Краљиди да јој нреда писмо Њ. В. Краља Александра и писмо намееника о промени нрестола и новој ситуацији у Србији; да га је Краљица нримила милостиво и сваки дан га звала на доручак; да је Краљица са свим здрава и да изгледа онако како је и пре две године из гледала. У погледу повратка Краљичиног, г. Васиљевић је, по „С. Н.," изречно рекао ово: „Њеном Величанству Краљици, као што знате, не стоје на аугу никпкве ни уставнл ни законске сметње, и ао то.че она Ке доКи онда, кад буде спремна за полазак, а може бити п кад овде буде све спремноза дочек." Према овоме разговору „сарадника" ,,С. Н." с г. Васиљевићем, Краљица ће се поуздано вратити у Србију, само се не зна кад * Контрола. Чујемода су нови одборници отпочели савесно да врше свој посао. Тако јејуче г. Никола Ј1 Милишић отпочео преглед ошнтинске куће озго т. ј. поиео се на таван, а идуће недеље сигурно ће отпочети и нреглд оздо, т. ј. од подрума. Г. Милишић је изјавио своје незадовољство служитељу који га је пратио, што су скинуте цигле којима ]е таван био натосан. Надамо се, а ће оваким заузимањем општинска зграда бити сачувана од пропасти а и иначе ће општински интереси бити заттићени , ако се само примедбе и незадовољства праве једноме обичном служитељу општинском. * Одбпјена. Молбу неких београдских трађана нротив избора кметова државни савет одбио је а оснажио региење Управе Вароши Веограда, којим се избор одобрава. * 0 бављењу Краља Милана у Цариграду. По једној денеши цариградској, коју је добила једна висока особа из дипломатског круга, на изре т ?ну жељу Султанову Краљ Милан остаће од данас још недељу дана као гост Сул танов. * Не служи угледу. Путнини из Ско нља нричају како генерални консул у Скопљу, г. Ђока Поповић, сваки дан истиче на зграду консулата у место српске заставе неку изблеиелу крпу, која онамошњем становништву само даје новода за подсмех. Даље, причају, како је између консула|и вице консула таква завада, да иду по вароши те један другог црне и оговарају. Све то место да нрибави угледа "рпској застави и преставницима Ср•бије, само служи као поруга и подсмех. Ако би све "•о била истина, надлежни треба томе да стану на пут те да се и српској застави и преставницама

Србије у том кра]у прибави дужно поштовање и углел. Иоштанскемарке — носе још слику бившега Краља Милана Да ли је ово с тога, што нове марке још нису го•гове, или се можда, нових марака нико и не сећа? Свакако употреба марака са сликом човека којивишеније Краљ Србије — ненравилност је која треба што пре да престане. Овом приликом требало би промислити да ли је у опште згодно да поштанске марке носе владаочев лик, а да ли не би било боље да место тога дође срнски грб, као што је код Руса, Бугара, Мађара, и многих других. * Разне таксе, које доносимо данас, излбзиће од сад сваког понедеоника као корисна уиутства за публику. * Улро. Поп Здравко Јовичић умро је у Карлзбаду, где је отишао ради лечења.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Војннчке славе у Анрилу: Градски артиљериски батаљон у Нишу, — 1 Април као дан своје установе 1883 године. — Х-ти иешадијски батаљон у Горњем Малановцу ; Х-ти гардиски батаљон у Београду, — славе српске Цвети као дан Таковског устанка 1815 године. — I коњички пук у Алексинцу, — Ђурђевдан. * Порезиправо гласања. У 99 броју нашега листа ми смо донели белашку како чујемо да ће г. министар унутрашњих дела протумачити 85 чл. устава тако, да само онај има право гласања који је исплатио све порезе што дугује. Данас смо у стању да у прилог те вести счопштимо један акт г. министра Финансије, упућен 16 о. м. под Прбр 4652 г. министру унутрашњих дела. Тај акт гласи овако: „По чл. 85. Устава бирачко право посланика за народну скунштину условљено је тиме да је сваки бирач платио порез за прогало или текуће полгође, — ако би се (разуме се) наплата пореза у текућем полгођу по закону отпочело вршити. „Ово је опродељење уставно довољно јасно, да нико, који би био за стара — ранија — полгођа што дужан, не може имати ираво гласања, ма да је за последње полгође порез платио. „И за бирање општинских часника, опредељено је у чл. 16. закона о устројству општина и онштинских власти, да нема права бирања онај који у име пореза дугује вишс осем текућег полгођа — разуме се такође по себи, ако наплата пореза за текуће полгође још отпочела није. „Али и ако су ова опредељења Уставна и законска јасна, ипак сам држао да се може десити ногрешно разумевање ових наређења, кад заиста читајући допис из Чачка у ,Одјеку" бр. 88, наиђем на погрешно разумевање закона, јер се тамо вели: да раније неплаћени норез нема никакве везе са правом гласања, које су извесна лица задобила плаћањем нореаа за последње полгође. „А»;о би се Устав и закон на овај начин иримењивао, онда не само гато би с имало основа жалити противу изабраника скупштинских и ошптинских, него би наређење да је сваки дужан свој порез да исплати, постало са свим илузорно, а Јтога би била носледица, да се нагомилани дужни порез неби никад могао покупити „Свраћајући вам, господине, пажњу на ову околност, ја вас молим да изволите раеписом објаснити да само онај има нраво гласања који је све дугујуће порезе исплатио, да би се на тај начин помогло да и каса држав-

вна дође што нре до нанлат^ тако знатне заоставше дугујуће суме пореза. „Примите господине и т. д."

ПИСЖА УРЕДНИШТВУ Београд, 20 марта Госкодине Уредниче Вудите тако добри те у вашем цењеном листу дајте места овим неколиким рецима мојим. 'за шта вам у нанред благодарим. Пре неколико дана читао сам у „Д. Л." како је нреседник наше општине похитао те новим одборницима, као људима који још нису познати с ноксм дужношћу, изнео предлог да му одобре 16.000 динара издатих за израду плана о доводу „Беле воде" у Београд. Да кажем коју о „Белој води." 1, То је кречна вода, неудобна за пиће и тешка. 2, Довођење те воде, коштал^ би много. 3, Она би лети била много топлија од Савске воде, јер бв њен водовод норед оних камених кршева лети био изложен великој сунчаној припеци. 4, Она и кад би се довела, служила би само железничкој и савамалској улици, а за те улице имамо воде, само треба учинити добар распоред Чини ми се да би преседник онштине боље учинио кад би изнео предлог и начин, како да се наша садашња вода, што је пијемо, боље уреди и раепореди те да сада имамо довољио воде за пиће. Што се не ностара за то, то ће он знати, Општина би најбоље учинила да се постара те да набави гвоздене цеви за све три гране воде, које данас поје београдско становништво, те да св тако вода сачува од евакојаке нечистоће, која улази у покварене канале, и да не иијемо мутну воду носло сваке кише. Оправком канала ностигло би се то: Д'1 се вода не излива из нокварених канала, те да на летњој припеци немамо воде; и у води не би било разне нечистоће, која улази кроз покварене канале. Тиме би се за сад учинило доста, док се не би начинили стални водоводи и довела вода у већој количини, на чему се ради већ толико времена — на ништа. Један Београђанин

ИЗ СРСПКОГ СВЕТА — Женско друштво за чување језика. Новосадско „Наше Доба" јавља, да су Новосађанке основале душтво к^ме је задатак, да изучава и шири срнски језик и књижевност, У друштво се до сад уписало дванајесг чланица. — Босна и Херцеговина. Из Сарајева пишу „Србобрану," да је ових дана отпочела радити л Босанс.ко Херцеговачка народна банка, којој је задатак да створи трговачко новчарску везу између Босне и Херцеговине с осталим великим трговачким вароши ма. Њен носао протезаће се на све онерације,које спадају у делокруг банкарства и хинотекарне вересије. — Нов народни добротвор. „Застави" пишу из Чакова, да је тамо 17. о. м. нреминуо у 59 години родољуб Мита Рошуловић, који је сву своју имовину од близу 40.000 Форината оставио српској црквеној нравославној онштини, за издржавање српске цркве и школе.

ИЗ БАДКАНИЈЕ — Из Румуније. У Румунији је од неколикодана министарска криза. У седници сената преседник је хтео да изнесе погледе сената на посл^дице ситуације, створене министарском кризом. Сенат је решио да се изјави, да је једино решење кризе у наименовану Катар ијева кабинета о чему преседник сената има да извести Краља. — Министар војни тражио је кредит од 15 милиона да се доврше отпочета утврђења. Министар је у одборској седници нагласио неопходну аотребу утврђења и довршење истих у што краћем року, — У Букурешт се вратио руски носланик хитрово са осуства, за време којега је чешће конФерисао с Игнатијевом и другим пансловистичким вођима.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Украс. Од неколико година париски Пантеон украшава се сликама по зидовима, које се тичу историје Париза. То украшавање је скоро готово, само је један зид остао непопуњен сликама, а то је онај који је одређен за уметника Месоњеа. Све нацрте, које је он подносло, одбор није усвојио, а он онет неће да прима туђе савете. — Нов лист. У Лондону је почео излазити нов недељни лист, који је искључно посвећен драмској уметности. Дист се зове „СотеДу" а задатак му је, да упознаје енглеске читатеље с иностраном драмском књижевношћу. — Иротив беснила. У Перу ;е нађено срество против беснила. То је сок неке биљке, која се научним именом зове „Репса" Ово откриће сад занима медицинске научке кругове јужне Америке. — Споменик Француске револуције. Француска скуннггина решила је 10. о м. питање о иодизању сноменика Француске револуције. Монархисти су енергично протестовали против тога, али је ипак преддог примљен у целини. — Мариска излозкба. Награде, које ће се давати излагачима на париској изложби, подељене су овако: (диплома) Прва награда (Сггап(1 Рпх); дииломе: златна, сребрна и бакарна и најзад диплома нохвалница. Свечано раздавање награда вршиће се у сентембоу. — Иољаци у Нруској. У Минстеру, главној вароши ВестФалије, кроз који дан почеће излазити један нољски лист. Главни задатак тога лиета биће: одржање ичљскога језика међу многобројним пољским радницима у ВестФалији. — Свечаности око отварања париске изложбе стаће 3 милиона динара. Ове трошкове поднеће чодједнако држава, нариска општина и сама изложба. — Стогодишњица од дана рођења чувенога и у нас познатога педагога Дистервега навршиће се 29 октобра 1890 године. У Зигену, месту рођења Дистарвега, још сад се чине припреме за прославу те стогодишњице.

ПОКОЈНИЦИ Сројап Иетровић Ресавац, трг. из Свилајнца умро је 21 о. м. Покојник је припадао ономе колу старијих људи наших, који су у околини својој вазда умели стећи и сачувати љубави и поштовања, како својим животом и радом, тако и у односима с другим људима. У доба, кад је наша спољна трговина, готово као и сад, била упу-