Male novine

трговац у Шапцу; Орденом Св. Саве Ш %>едом, Јован Илић, протојереј у Шаицу. V. редом: Аца Пржић, предавач шабачке гимнавије. Прирез. Одобрава ое општини првонечкој, у ерезу пчињском, округу врањском, да докупи прирев од 1924.27. динара уа оба голгођа ове 1888/9 рачунске годиие, општини граб вачкој, у срезу подгорском, ожругу ваљевском, да покупи прирез од 1547. динара уз оба полгођа ове 1888/9 рачунске године, СМЕСИЦЕ — Како у Америци подижу нове јвароши. Прв неколико меееци распростре се ј авно вест, да јенеко иодузимачко друштво намерно да гради иобочну пругу међу Фаладелфијом и Барнажето, Међу овим варошима на лази се извесно земљишто, које је до сад врло слабо обрађивано. Тек што «е дознало за намеру овог подузимач ког друштва, одма је неки богати трговац из Њу-Јорка у једном гроФовству буд зашто купио једно нарче земље, и то тако велико, да на њему може подићи толику варош, као што је сам Њу-Јорк. Читав штаб еижењера правили су нацрт улица, црказа, школа, кућа за домазлук, — именовали су улице и цркае а поседник назвао је варош именом места свогл рођења и ношто је ова варош само ва хартији подигнута, то се она још зове „чаробна варош." Одмах за тим настала је раснродаја нацртаних кућа и кућишта иоред уверавања, да ће ноједини к'"пци брзим скакањем тога земљишта свој носед у вредности удвостручити и у тростручити, јер ће ту нова железница стајати. Последице тога биле су, да је већ у првих шест недеља 5000 кућиштм продато. Сваки је купац добио нацрт своје куће бесплатио, али је мора варавно сам о свом трошку зидати. Нови грађанп изабрали су всћ међу собом себи градоначелника и скуиили су новац за зидање цркве. Скорим ће се почети варош у велико зидати; тамо где је до данас дивља пустиња била, подићиће се већ идућег аролећа дивна варош, из које ће да излећу и улећу железнички возови. * — Редак иредиет продаје. Черниговске новине доносе следећи оглас: „У варошици „Носовци" продаје се од омориковог дрвета врло солидно саграђена црква у коју се могу до

600 људи сместити, и тороњ, који је грађен 1878 године. Блилга извешћа на лицу мсста. ® —

Ш А Л А На здравље. Госпођа Ракила сва задувана дошла лекару. „Молим вас, гоеподине, дођите одмах да видите шта је моме детету; тек је почС'> да руча , почео је кијати па неирестано кија и никако да стане. Молим вас да видите шта је. — Лекар: Ја у овај мах не могу доћи; него расеците један лимун па онај сок дето нека увлачи у нос. Госпођа: А ако и даље кија? — Лекар: Онда му рецмте, „на здравл.е." „С." * Ле сме. Каплар: (једном војнику који за времс борбе није никако пуцао). А што ти море не пуцаш ? Војник. Па не смем брате, убићу некога. * У забуни. Бол>*сник један рече своме слузч да аове лекара. Слуга у забуни цозва шустера. Кад овај дође, болесник мислећи да је то лекар „пружи му руку, а шустер љутит на то, слузи: Зар магарче не видиш да твој господар хоће рукавице а не чизме? * Одзш. Стражар: Стој! ко иде? одзив ? Војник (пијан). Оку вина добијаш. Стражар: Добро. Пролази. БХД-

ОДГОВОРИ УРЕДВИШТВА „Читаону М. Еоаина " — Дали смо места вашој изјави протнв „Днсвног Листа" еамо с тога што увимате реч у своју обрану, јер налазите да сте као читалац „М. Н." увређени грдњама „Д. Л." Иначе нерадо пуштамо у лист онаке крупне изразе не с тога што их „Д. Л." не би заслуживао, већ што у опште онакви изрази нису згодни за штамну. У осталом нема ни потребе да се публици баш тако круиним словима исписује шта ј<; и какав је „Д. Л." Верујте да -она и сама све то јасно и равговитно види, пошто се онаке „јаме" саме веи из даљине издају својим „мирисом. • Стојимо вам и у будуће на услузи, само вас молимо ограничите се на сам наг ф ^ кт , а публика ће после и сама протумачи шта је што. „Весељаку " Дугујете нам за ванЈу обзнану у „Јавној говорници" још 1 и по динар

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈ1ИМ НОВИНАМА" 14. Аарила Беч. Главна ванредна скунштина лендербанчина решила да се 40 милијуна златних Форината акцијског капитала претвори у 40 милијуна Фор. аустријске вредности. Исилатаакцијонарима ажије на злато ночиње 16. Анрила. „ЛУ\ Ађ. Р." осуђује јако несавесност стране штампе, што је раструбила о царичином здрављу толике лажи и измишљотине. Уверава најпоузданије да се здравље царичино није у главноме ни у колико променило, ма да је она, наравно, јако скрушена услед т шкога удара, који ју је погодио. Букурешт. „Румунска Агенција" изјављује да нема никаква основа она вест, коју су разнели неки страни листови, као да је Ка тарџин кабинет опозвао наредбу пређашњега кабинета о прогонству 7 — 8 агитатора пореклом Срба (и Црногораца) и Руса. Иста агенција потврђује вест о нрисном спајању свију консер вативнах Фракција и наглашује звачај ове појаве за румунски политичгси живот. Беч. Војне мере данас су нредузете у много мањој мери. Патр^ла је мале гомиле брзо растерала. Није било никаквих демонстрација. Софија. „Рајтеров биро" јавља: Неистинита је вест даје команданг мајор Паприков осуђен на осмодневни собни затвор због бувтовничких тежања. Ова казна Паприкова је обична дисциплинарна казна. Хаг. ПроФесор Розенштајн и лични лекари краљеви констатовали су да је нервана раздраженост потпуно ишчезла, да краљ спава мирније и више, да једе боље, да се очевидно ноправља.

ПРИПОСЛАНО*) Незнам, господ. Уредниче, оћете ли ви молсда узети у заштиту и одбрану читаоце ваших честитих „Малих Новина" или ће те дозволити да се сами читаоци бране од безобразног и безочног насртаја „Дневног Листа". Ако ви то не учините по дужности, онда бар дозволите да се сами читаоци ваших новина бране. Боже мој шта ли то може бити, те се тако редактор „Дневн. Листа" очајнички бори „око одвраћања публике од читања „Малих Новина"? Шта ли се он (Дн. Лист) толико стара за публику, да ју „Мале Новине" не проФанишу? што ли се он тако ополчио противу читаоце „Малих Новина" у његов ј белешци „о помрачењу свести и морала"? Зар он (редактор) „Дневн. Листа" још има образа да каже коме да проФанише нублику, кад је он са својим клепетањем и таидркањем већ толико обљутавио читалачком свету, да је заиста п.остао ирофанисан нублици и да је иронија на новинаретво. — Зар он, „Дн. Л.", сме кога да на :ада за проФанисање публике, кад он јавно и онако безобразно вара своје читаоце, саошптавајући им за неко помрачење сунца. Зар то није изигравање својих читалаца ? ! Врло красно, хајде малко да се шаликамо. Зар то није дрска и безобразна шала е којом |н мисли своје читаоце да забави. Зар то није велим за највећу осуду кад једап — на жалост дневни журнал узима себи толику дрскост да са својим читаоцима тера спрдњу шиљући их на Кадимегдан да носматрају помрачење еунца. Та за бога што „Дн. Лист" не зовну своје читаоце У своју редакцију, иа би им на нрви гк1глед пало у очи оно помрачење мозгова у редакцији, те онда не би им више требало да гледају остала помрачења. И зар сме један „Даевни Лист" да нрима којекакве сокачаре да којешта шкрабуљају по њему. Но можда је баш тај орган сокачара општа помијара или ђубровник, где сваки своју сплачину и измет може да истресе. Но нек се утиша „Дн. Лист" и његов виснрени редактор; нек се не нлаши „Малих Новива". Оае нису по њега толико опасне. Неће му оне *) За ствари под овом рубриком уредништво пе одговара.

Д'ако ми се бриге преруше у миље, А на мјесто драча да ми ниче смиље, По толикој жучи капља меда кане, Сред поноћи црне да ми зора зваве! Благо теби, Србо, благо теби, Љубо, И ја бих се у твом извору окуц'о! —

Кад се сјетим, друже, ових дана славни', Невоља ми ваша још више нотазни: Тад ми бјеше дивва и јуначка мука, Сад, што неки елаве, чиаи ми се брука. Ми гледасмо живе соколове лете, Кад кренуше браћа Косово да свете ; Што неслога бјеше учинила јада, Слога бјеше прегла да јаде савлада, Та косовску бруку може да надјача Тек слава крвава Србинова мача Ко би тада река' и помислит' смио, Да је тада народ крв задуду лио! Није има' рашта ни ирескакат' плота, Та Косово Србу сад није срамота, Никад није Србу славе било веће, Од цара Лазара камо љепше среће! Благо нама, Србо, да веља весеља. Дочекасмо зору својих живих жеља! Ми смо тамо прости, чудних смо навада, Ма славимо само, вад Србо надвлада,

Грахове славимо и Цареве Лазе, Не свикосмо јоште славити поразе.

У низину вашу с нашег виса крену' — Зажелих се видјет питомину њену, Сред студене зиме, из тоолога врела, Твоја ме је пјесма на том путу срела. Али на том путу, мразом обасугу, И невољу видјех невидовну, љуту. Тек убаву стигох ћесареву граду, Прсну глава сину ћесареву младу! Од како је, веле, поља и висина, Ниј' у цара бнло мудријега сина ; Уз умове прве он се више дига, И од круне сјајне милија му књига, А када му мргвом отворише главу — Да л'чујемо варку, ил' истину праву?Баш иста му књига немилосво суди: „ Такав мозак бива у сметених људи." Тако њему суди наука му славна Царевићу јадни, науко кукавна! Боже, ти му прости, не суди му строго, Ти га тако створи: људи је много.

На повратак мишљах већ у овом даљу, Ал' додија круна Србијину краљу:

Са главе је скида, иа је сину дава, Развјенчавши жену, сам се развјенчава. Које су га стигле невоље и клетве Те га зазор хвата од круне свијетле, Од круне свијетле. што свјетлија није, Са које га горка опомена бије? Ох, када би мога' са круном да скине, И све оне гр'јехе, с којих народ гине! Пред сина је клек'о, у себи је рек'о: „Опрости ми, сине, ево ја утеко'!" Кајању је доба, велики су пости : Ако можеш, и ти, народе, онрости! Баш и кад би мог'о судити му строго, Смета' му нијеси: зборио је много.

Све то сретох, Љубо, на овоме путу, При жетви сам судбу затекао љуту, Немилосну судбу, што под ноге баца Круне и оглавља земних владалаца. Благо нама, Србо, вељу ти опета, Наше царство није од овог свијета. 23, Фебруара. 1889. У Сомбору, Лаза Костик