Male novine

ВРОЈ 122

СРЕДА 19. АПРИЛА 1889.

ГОДИНА П

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН МДДЕ НОВИНЕ На 3 меоеца 3 динара И ■ Н 1ГТ|# I 1Ш5 1 1 в# И I 1 1 за стра - не земље : днсвни лист за свакога На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца . . . 9 динара II РЕТ1Т Ј0ША1 СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК За свако оглашење плаЋа се држ. таксе 20 пр. д.

ПРЕТПЛАТА, ПИСМА и РУКОПИСИ ШАЉу се ВлАснику „ Малих Новина" — Хотел „ИмПЕРИЈАЛ" БР. 24.

Може се претплатити и код свију пошта у Србији. «. .* ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. ШШЗЕ ШТШ

>"УУУ>.'У'УУУУ^'УУХ.'УУ>.-УУУУУУ>,-У-У-У'

ВЕЂИ 0ГЛАС .И П0 П0Г0ДБИ

ЈјјШ

Јављам еродници* ма и пријатељима да ћу мојој незаборав^ љеној еупрузи А Н К И давати 22. ов. м. у цркви ев. Марка тро* годиша»а пара етое у 9 еати пре подне. Влада А. Пајовић 190—1,3

V-!

КАЛЕНДАР Среда Православни: 19. Преп. Јов. Катодички: 1 Свибан, (мај) Сунце излази 19 у 4 с. 28 м. Оунце вадави у 6. с. 59. м. Меие месеца: Млад (нов) месец 18 Дап је с почетка 137г сати а ноћ 10 1 !,, с. али до краја овог месеца дан одужа 8а 1 8 | 4 с. а ноћ за толико окраћа К У Р с Дукат 5.68 Наиолеон 9.52 Ориски лутријски 3°/» лозови. 36-40 СТАЊЕ ВОДЕ За последња 24 сата од 17 18 о. м. вода је опала ва 1 сантиметар. коликаје вода 16. Априла 6 78

17. аирила

6.77

пролаз испод ћуприје 7-22 7.25

ВЕСНИК ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Умро. Прекјуче је, уз велико саучеше овд. грађанства и наставника свају росветних завода у престониди, са.рањен нроФ богословије ЈаниКије ПоаовиК, који је пувих 25 година слу жио савесно дркви и нросвети. У носледње време био је јако оронуо здрављем, и у том га Др. Владаа као минис/гар одреди, да врши дужност катихете у вишој ж. школи, која му је дужаост — без пара и динара, најзад и дошла главе. Предавао је На уку Хришћанску у познатом подруму који ее зове V. разред в. ж. школе; ту је добио главобољу и невољу од које је пре времена отишо Вогу на истину. Стављени под суд. Јуче је суд вароши Београда ставио под поротни суд, у притвор и оков Косту Јовановића и Светозара М^лојковића за више вростих и оаасних крађа. А као јатаке у овој крађи стазио је под иоротви суд и у нритвор Адберта Рижу, Косту Симоновића и Николу Шабекидеса, овдашње сајџије. Милана Пиперина, Срету Ђорђевића и Стеву Златановића, који су као јатаци у овој крађи бали оптужени, суд је аустио. Позорииши Одбор. Чланови новог позоришног одбора, о коме смо јавили да је сад постављен, држали су прошлог понедељника своју прву седпиду. * ЈХичне вести. Од неколико дана бави се у Београду г. Артур Еванс, еттглески писац, директор оксФордеког музеја и чувени пријатељ Срба. * Кажњени су. Ми смо пре неки дан донели белешку о војницима, који су чистили улицу од в. касарне па до војне академије. Међу тим доцније смо сазнала да су ти војници војни осуђеници и као такви употребљени су на рад. Ми овим радо исправљамо наоЈу ранију белешку, јер смо је до нели за то што смо желели да српска војска одиста буде војска и да иослужи оним очекивањима, која од ње сриски народ очекује. Све што донесемо, донесемо једино ради тога што нам је жеља да у овој земљи све буде добро, а не доносимо ни из каквих задњих. намера. За то ћемо радо исиравити сваку нашу вест, за коју сазнамо да је нетачна иди неистинита да не би изгледало да доносимо тенденциозне вести, из мржше према овоме или ономе. * Румуиски посланик Розети-Салеско примљен је јуче од г. г. намесника у свечаној аудијенцији, којој ]е и г, министар председаик нрисуствовао и иредао је своју акредитиву. * Иреговори ђердаиске комисије теку аовољно. Угарска комисија је иристала на све српске прздлоге, осим Једног у погледу риболова. Преговори око тог иредлога теку још и надати се је повољном резултату. * Штедња Госнода радикални министри сви су за шгедњу. Тако и треба. Неки су од њих тако штедљиви да су штедњу увели и по својим кућама. 11 то је сваке хвиле достојно. Али штедети код своје куће на рачун државе, то је колико лепо (за г. министра), толико и виспрено (у очима осталога света). Па ко је тај министар? Чујте. То није нико други до главом министар иностраних дела, цредседник министарског савета и ђенерал, г. Сава Грујић. Он је Једног

од иоелужитеља мивистарства просто „прикомандовао да се нађе код његове куће, ако би га ко потражио " Лепо бога ми! * Са железничке стаиице. У суботу 15. о. м. били смо очевидци врло немилог призора на нашој железничкоЈ станици. У десет часова и педесет минута требао је да се крене воз за Ниш. На ставици је било врло много света. У означено времеједан од ио служитеља на дати му знак зазвони и воз се крену. На то дотрча ше® станице и стаде шамарати послужитеља. За тим нареди да влак стане. И на наше велико чудо воз се задржао још читави четврт сата. Зашто? То би нам умео рећи еамо г. шеФ. Али и ако је имало места томе задржавању, зар се тако спорсзумева? Та ако се иа свима железничкам етаницама сгану овако сноразумевати шефови \\ иослужитељи, онда, бог ме, веће нам бати чудо, ако воз једну станицу нројури, а са друге се никако и не крене. *■ Укинуто место. У еиноћној бдборској еедаици решено је, да се укино једно место деловође одборског. Иремештај. Министар народне привреде одобрио је, да ошптина може узе^и зграду цснтралне поште те да ее у њу смести суд вароши Београда. Суд ће се у ту зграау преселити 1 маја. Централаа пошта сместиће се у Коларчеву зграду.

IМIИ1 [ | П пТТТЈ IТГГЈТТГГ П11111111 п | ш I ј | т ј 11 и п I м ј ГЈТшЈТГГГТТ Јучерашњи број задоцнио је због еметња у штамаарији са чега и данааЈњи број излазн на по табака. Молимо читатеље, да нас за ово извине а предузете су мере да се смстње отклоне. ТнП ТП"! н'ј ГГЈ1111 п 111 и 111111111111111 и 111111111 п 1111 н п 111111111111111 н 11111

1ШСМА УРЕДиаШТВУ Молимо штовано уредништво „М. Нов." да изволи штамаата ове редове у којима, из љубави према самом удружењу, желимо исправити нетачне вести, које су о ствари о којој је реч избиле на јавност. Уредншигао ће нас задужити ако што пре публикује ово наЈие саопштење. Београд, 16. Априла 1889 г. Оригинална здраваца. — Ових дана држао се у Београду збор проФесора ередњих школа, на ком је осаовано и правилима утврђеао „ароФееорско Друамво." По свршеаом збору проФесори су имали заједничку вечеру у гостионици „код Коларца". Присутан је био и г. министар иросвете Св. Милосављевић. Било је и нроФесора Велике Школе и чиновника миниетарства цросвете. Било је издравица, као што у оваким ариликама обично бива. „Дн. Лист" саопштио је нешто о тој вечери и зауставио се на једној занимљивој здравици, коју

је наздравио једаи проФесор. Ствар је пеистинито представљена. Као учесник тога збора сматрам за дужност да изнесем ствар у правом облику, у толико пре што се ствар у велико тиче и саме будућности про®есорког удружења. Било је здравица са свим прилагодних чину, ради кога су се сви проФесори и сакупили. Такве су здравице прееседника збора г. Дра Ник. Ј. Петровића, г министра Св. Милосављевића, г. Бор. Тодоровића, г. Ђуричића, г. Мил. Тутуновића, г. Гаје Илића, г. Св. Николајсвића, г. Св. Вуловића, г. Срете Стојковића.Али биле су и две здравице чието политичке садржине, нрва г. Пере Ђорђевића, који јв наздрављајући нравио панегирак радикалној странци, њеној борби, њеној нобеди, њеном дочеку од свега народа, и њеној влади. Другајебила од г. Ђоке Анђелковића, која је славила рад и правац иок. Светозара Марковића и износила како јесавнанредак цроспетни у Србији оживео његовим духом. На ову здравицу одговорио је г. Живојин Симић овако: „ После неких аначајних здравица, које су вечерас аале, држим да може аод нети и једна овака: Прв Н8ГО ШТ0 Ј8 сЗет Сио, оИ>ти Јб ниил а јг »»<• м ништа Бог је створио свет; и ја пијем у здравље онога ништа, из кога је Бог свет створио." Одиста оригинална здравица. Г Д. Л " се љути на г. Симића за оваку здравицу, тим више што је тај г. Симић н^кад преносио и продавао књиге Св. Марковића. Било је то истина, и ми смо нознавали г. Симића као еоцијалисту, и знамо кад је растурао кшиге Св. Марковића, и за то лежао у апсу. Али знамо и то да је г. Симић престао с нама друговати на томе путу још од 1874. године. Каква смисла има пребацивати г. Симићу сад шта је било пре толико година, као да човск мора до века остати оно што је постао у својој 18 години и као да свака промена у начелима мора значати промена на горе. Мењају се људи и за краће време па није чудно што се г. Симић за четрнаест година удалао од социјалистичках идеја и што пије у здрављз ономе 1нто је у Србији било пре социјализма и радикализма. Има неЈнто друго што ми осуђујемо. На проФЗсорски збор стекли су се проФесори, који као грађани припадају разаим политичким партијама, Ту је било вероватно и соцајалиста. било је и радикала, било је и либерала, било је и напредњака, а било их је који не нрипадају никаквој политичкој партији. Оаи су се скупили да створе једно друштво, којеће радиги на чисто просветном пољу, и које ће моћи имати опстанка и наиретка само, ако се у њега ае унесу и не унлету нолитичке струје и нолатичке агитације. И они су се састали на заједничку вечеру да братски ноделе залогај хлеба и соли, па