Male novine

Краља Милана и да с друге стране омаловажава личности изразима, које Краљ по даљини и ио своме положају не може у новинама исправљати. Ја дакле сматрам за позив своје части да јавно кажем; да је лаж оно што је у новосадским листовима јављено о говору Њ. В. Краља Милана при поласку 0 г. Пери Тодоровићу није Њ. Б. рекло ни беле ни црне јавно. А о г. Гарашанину није рекло ни онако нв у ономе смислу, како је са извеспмх накоснвх страна р&знето.* Не цоричем ни мало да знам, да се стари Краљ и нреда мноме приватно жалио страшно на г. Перу Тодоровића. Јер није више ни за кога тајна, да Њ. В. држч ,да оно не. може да влада са идеј&ма које су у већини радикалне странке. Па је се једино, како Оно само вели, на уверавања г. Тодоровића, да он јемчи да се може наћи начина сагласности Његове са радикалима, склонило, да отвори казамате и да потномогне јавне договоре са друговима Периним. С тога и баца на г. Тодоровића сву „крнвицу" за данашње стање. Не поричем ни да знам, да Њ. В. страшно жали и на г. Гарашанина. Г. Гарашаннн је узео слободу, да еа свој им друговима подигве нротест нротиву васпитавања Престолонаследника Српског у туђини. А пошто је ово био део извесног уговора, то је се тим нротестом створио заплет, који је произвео и одступање напредне владе и заопттрио догађаје тако, да је у души Њ. В. оживела мисао и о своме одступању 22. Фебруара ове године, то се не ваља ни мало чудити што „кривицу" за целокупну ову незгоду Њ. В. сваљује н« г. Гарашанина. Нове су ране увек најтеже. И Краљ Милан ову срџбу није доиста сакрио ни при своме поласку. Али није употпебио, ни онако простачке речи, као *!5тари г к[Уаљ )е се иауставио кад је мене опазио, са речима: А! Ево ми једног напредњака! — Па је одмах милостиво нозвао Њ. В. Краља Александра и топло ми препоручио, да са својим друговима будемо верни и одани Сину, као што смо били и Оцу. У исто врсме призваоје пажњу Свога Сина, али је изриком изузео г. Гарашанина као иротивника Свога. По милости, коју сам кад и кад имао у старога Краља, ја сам одмах додао, да ово последње није оправдано и да он наје тадо осветљив као што се чани. Ово ми је одобрила и једна највиша особа која није била цријатељ са г. Гарашанином. А који налази рачуна да из ових, за мене са свим природних нојава, изазива скандале, испредајући лажи, тај не верујем да чини услугу ни Њ. В. Краљу Милану, ни јавноме мњењу српском, ни будућлости овога народа, који ваља да све гм своје Косово. Ја сам се дуго устезао да јавно додирујем оваква иитања. Али ми је дуг савести најпречи. Мил. КујунџиЛ ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро-Угарска) — У једном будимпештанском доииеу „Пол. Кор.* наглашује се да су велике измене на вишим местима у праве као и предузети кораци нових кабинетских чланова, учинили велико узбуђење а нарочито су у опозицији изазвали велико изненађење. Опозиција гледа сад да престави акцију преобразованог кабинета тако као да се чланови опет покоравају вољи министра преседника Тисе; ова је акција веле, веома противна његовом досадашњем правцу.

(Немачка) — Острво Самоа неутралисаће се Самоанска конФеренција сложна је у том питању. — „Пошта" жеетоко напада оне немачке уметнике, нарочито Либерма на и Лајбла, који шиљу радово на париску изложбу. —У господском домуПољРК Кошелски држао је говор у коме је рекао, да Пољаци можда могу б»ти уништени али не као нација. „Ако у нама убијете Пољаке, још нас нисте начинили Немцима. Где престаје Пољак, настаје Словенин. С погледом на блиску буру држим, да за Пруску није корисан овај начин поступања. На руска насиља према Немцима у балтичким нроввнцијама, нруска влада ве би могла боље одговорити но кад би признала оправданост пољске идеје." Говор је саслушан с пажњом. Кошелски припада умереним Пољацима и пријатељ је гро®а Херберта Бисмарка. (Фр шцуска) — Париско дипломатско тело неће добити никакав иозив за свечаност 5 маја т. г. а биће позвано 6. маја на свечано отварање изложбе. Овом отварању присуствоваће и отправници многих посланстава. (.Енглеска) — Из Занзибара јављају да је у Багамојо стигла лађа, с 325 људи, које је капетан Висман повео са собом. (Италиј а) — „Агенција С геФани" јааља: Услед једног догађаја 1886 у Ходеиди, кад су талијанског агента увредиле тамошње власти, тражила је талијанска влада задовољење од Порте, што се имало извршити свечаном иосетом турскога гувернера талијанском застула да ]е ова посета учињена, ствар се сматрала као свршена. Али из извештаја, које је талијанска влада ту скоро добила, из Ходеиде, види се да то није учињено и да је валија ходеидски преварио Порту. За то је талијанска влада из Масове посдала ратне лађе да уиотреби силу, ако се за 48 сати не да тражено задовољење. Валија је после тога учинио талијанском агенту свечану посету и лађе се вратиле у Масову, сем једне која ће неколико дана остати у Ходеиди. (.Русија) — Погрешно је мислити да је у јавном мишљењу Пољске наступио обрт у корист Русије за то, што пољска штампа блажије говори о Русији. Ова благоет потиче отуда што је цензура оштрија према пољским листовима а то је израдио варшавеки губернатор генерал Гурко за време свог последњег бављења у Петрограду. Услед тога је нетроградски пољски лист „Крај" још више ублажио свој и иначе благи тон писања, те с тога може да изгуби претплатнике јер држе да је лист променио, свој досадашњи пољски правац.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Доилава у Босни. „Босанској Пошти" пишу из Б. Градигаке:Због многе и дуге кише Сава је тако надошла, да су села Долина, Мачковац, Косинпи и Брестовчина са свим цоплављена у самој Босанској Градишци има неколико улица под водом а равница око тога места изгледа као какво језеро. Потоци Јурковица и Буковипа такође су тако над^гали, да је немачка неоеобина 1Јп1;ег ТУпнЈћогв!; већ три дана сва под водом. Овде

пада киша читав месец дана мал не без престанка а сем тога имали смо 4 о. м. и изобиља снега."

ДОШАЋА ШТАШПА „Поглед" у свом 7. броју доноси чланак „Законита Одбрана", који је г. Гарашанин нанисао поводом тога, што је у неким овдашњим листовима изашло да је краљица Натадија о њему рекла, како га сматра као „великог интриганта", а краљ Милан да „није познавао покваренијих људи од Гарашанина иг.д" И ако је оно прво демантовано , ипак он сматра, да су оба израза упр^вљена на његову част те за то, према својим ранијим изјавама, сад почиње да се брани од тих наиадаја. У уводу ове своје одбране г. Гарагаанин вели , да се оним изразима о њему циља, на абдикацоју краља Мвлана и његов брачни развод с краљицом Наталијом. 0 абдикацији краљевој вели, да је његово мигаљење о томе акту и његовим посзедицама било увек једво исто, и да је као нреседник министарства имао да га расправља новембра 1885 године и раснравио га тиме што га јескин^о с дневног реда да се за све време његова руковођења државним пословима није више ни појављивало нити могло појавити. А кад је то питање прошле године опет било изнесено на дневни ред, он већ није имао у рукама државне послове, и што је краљ дао оставку нема његове заслуге ако је добро урађено , нити његове кривице ако је зло урађено. У том акту нити је могао бити „ни интригант, ни најневаљалији човек." После наномиње како му је одмах поеле несрећног неуспеха у рату с Бугарима, још пре примирија , краљ први пут изјавио своју намеру о абдикацији а земљу да преда намесниШ ,, млтшјрппм м министапског та, коме би председавала краљица Наталија. Он је одмах Краљу Милану изјавио да је одсудно нротиван тој намери и у том свом одупирању у спео је. Тим поводом написао јеКраљици Наталији ово писмо : Ниш ЗХ. НовембраГосаођо, У сред иослова, који ме данас притискују и из тија троше, уграбио сам један тренут слободе, да Вашем Величанству иоднесем, не један савет, јер то право нисам никад себн присвајао, него само једно просто мишљење. То је исповест једног човека, који пре но што ишчезне , хоће да регулише и последње рачуне са савешћу својомикоји хоће да одговори до краја онима дужностима , којн*а, као предани служиоц земље, пресгола и здраво схваћених ннтереса дина,стије, мисли да је дужан да одговори. Питање, у које Јзимам слоболу да уђем , особито је деликатне природе и ја сам на чисто сврх тога, колико рескирам , да се, дирајући у њега, замерим Вашем Величанству. Али оно је тако необично озбиљно , да какав био да био прије-, који ће моје речи код Вашег Величанства наћи , гајим сасвим извесну надежду, да ће доћа један дан, кад ће се оне разумети, одобрити и опростити. У необичном погружењу, у које је пао Краљ, од кад нас несрећа гони, од ономад говорио ми је о с«ојој намерн да абдицнра у корист Његовог Величансвва Краљевића Наследника. Умољен од моје стране, да изближе каже шта мисли, говорио ми је о регенству Министарског Савета под преседништвом Вашег Величвнства. Ја нисам тражио да провидим, да ли је ова идеја тек онда изненадно поникла у памети Краљевој или је

всћ из раније била смишљења и утврђена, Али ја сам устао са свом енергијом, која ми још остаје, противу овога необичнога нредлога и ја мислим да би се огрегаио о поверење, којим сте ме, Госпођо, увек цочаствовали, кад не би разлоге, који су ме руководили, иоднео на просвећену оцену Вашег Величанства. Ја ћу то учинити са свом искреногпћу, коју озбиљност ситуације налаже и у толико отвореније, што на тачци на којој се данас налазим, не бојим се да могу бити окривљен, ни за личну амбицију, ни за какве себичне прохтеве. Ваше Величанство зна, колико је политички опстанак Србије привезан, за име Обреновића. Он је за њега привезан, не само једном славном прошлошћу, него још вшне једном будућношћу, која се намеће и којом није нам дато, да сами расиолажемо. Кад је то већ тако, онда колико у интересу династије, толико и у интересу Србије, треба прибрати сву снагу, да се исирави и утврди оно, што је могло бити за тренут поколебано. То ће, без сумње, бити један посао дуга рока и посејан тегобама, које је немогуће унапред предвидети. За то је нужно имати спокојства, треба пристунати нослу са одморном главом, са мудрошћу и не треба се решавата под притиском тренутних околности. И ако се ја данас, на сву срећу, уплићем у ово питање, то је само у искључној жељи да отклоним, ако је то још могуће, какво нренагљено решење. ('свршиће се). ИЗ БЕЛА СВЕТД — Историске рукавице. У Паризу је ту скоро отворена богата изложба историеких рукавица. У тој изложби има рукавица из римскога доба, рукавице које је носила нека одличиа г ркиња, о свечаностима, енглеске и старе Француске рукавице. Међу енглеским рукавицама заелужују нарочиту пажњу три пара рукавице енглеске краљице Јелисавете, које показују да су руке краљице Јелисавете биле тако велике као у каквога снажног човека. Изгледа као да мале руке припадају тек новијем добу,јер су све те старе рукавице необичне величине. Од нарочитог су интереса највеће као и пајмање модерне рз 7 кавице које још живе крунисане даме носе. Најмању руку од свију још живих крунисаних дама има шиаиска краљаца - регенткиња, судећи према сувише малим рукавицама којејевисока госпођа носила за време свога венчања. — Белска киша. Из Цариграда јављају да је тамо прошлог месеца иадала тако јака киша, да се од ње море излило. Не само велики део Цариграда но и сву околину поплавилаје вода. Од силне кише многе су куће пострадале и велика штета учињена. — ЛГесетгодигањица, Чувени медицински проФесор на бечком универзитету, др. Бвлрот, славио је 14 о. м. шесети дан свога рођења. Он је тога дана добио из свију крајева многе честитке нуне љубави и симпатиј а — ГроФ Хартенау (кнез Александер Батенберг) вратио се са својом младом супругом у Милан, у Ита лији, а у половини маја отићи ће опет у Грац, где је узео кућу под кирију за годину дана. — Изгорело. У Мелборну, у Аустралији, изгорело је једно од најлепших позоришта. Жртве у људима није било, јер у позоришту није никога било. — Новинарсве вести. Берлинском листу „ВегНпег Та§е1)1аи" забрањен