Male novine
' /&*■*- , Х иеидо штт\\ ВРОЈ 124 ПЕТАК 21. АПРИЛА 1889. - • ^-^".:- ГТ|1| ^ | . |г ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН МДЛЕ НОАИНГ На 3 меседа . . . ■ . . .... 3 динара В В ■ !1Н%Ш I ШВ 1 1 ^ИР Ш&ј? Н I 1 1 НЕ8 за стране земље : дневни лист за свакога На годину 30 динара Иа но године . 16 динара На 3 меседа , 9 динара РЕТ1Т Ј0ПЕНА1 гжжжж жжжжжжл^ ''' """'"' """ """'"^'"'"''"''"'''''''''''' жжжжжжжјжж & ж - жж Ж жжжжжжжжжжжжј Г жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжжгж + жжжжжжжжжжжжжжжжжжжжж жжжжж + жжжжжжжжжл - ж СЕАНОГ I. 10. и 20. И!ИА НЊИЖЕВНИ ДОДАТАК За свако оглашење плаЂа се држ. таксе 20 пр. д
ГОДИНА П.
претшеата , писма и рукописи ШАЉу СЕ ВлАснику „ Малих Новина" — Хотел „Империјал" вр. 24. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. •> ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страна од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 ир. дин. шш штпш
ЛЧУ^УУ^ХЧ^ У\УУУ\Ч\УУУ^Х\>УУ>.Л.УУ У УУУУ' > . ууууууч\У\УУ\УУУУЧУУУ\ууууУ ВЕЂИ 0Г/ЈАС '>1 П0 П0Г0ДБИ
Забаву,
коју ппиређује друштво Дунавгког краја, а. која )« оила одложена , јапља се овим да ће бити 22 тек. мес у оуооту. Разаслате нозивниде за 15-ти остају у врсдности. Прире^ивачки одбор195 1—2
ајрн
Дан је с почетка 13'/ 2 сати а ноћ 10Ч а с. алн до краја овог месеца дан одужа за I 8 4 с. а ноК за тодико окраћа
коликаје вода 18. Априла 6 77 19. априла 6.75
пролав исиод ћуприје недеље, на би за тим отнутовао у 7 .2з Париз на изложбу. Одавде би отишао у какво купатило , које ће доцније одредити.
7.26
Јављам сродници* ма и нријатељима да ћу мојој незаборав* љеној супрузи А Н К И давати 22. ов. м. у цркви св. Марка тро* годишњи парастос у 9 сати пре подне. Ђлада А. ПајовиК 190,—3,3
К У Р с Дукат 5.62 Наполеон 9.44 5 / 00 Сриски лутријски 3°/ 0 лозови. 36
РЕПЕРТОАР
ЛИДИТАЦИЈЕ 8 маја у канцеларији штаба дунавске дипизије за израду водовода и чесме на баљичком брду. Предрачун је 3200 динара.
Новинарски скун. Уредаик „Сриских Новина", г. Стсва Иурчић, позива, у име старе управе, чланове српског новинарског друштва на састанак, који ће се држати у недељу 23. ов. м. у10 часова ире нодне у „ГраЈјанској Касини."
СТЕЦИШТА * ~~ Салоубиство. Петар Врбица , син Недеља, 23-ег: Врачара, чаробна оае Траже се наследници масе: пок. Ра- црногорског војводе Маше Врбице, урета у три чипа, од М. Милоа. дована Милојковића из црноречких Сумра- бно се у Ђуру. Он је био писар миковаца до 1 јуна; пок- Петра Френцуловића нистарства спољних послова и у поиз ћупријског Јасенова за годину дана. ! следње време добио је осуство те оти-
гу -^гу-г чу-чгтч?- Ч '» ч> ▼ V V V * Ч
ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 20. агрила 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.
Притисак ваздушни (на 0°]
Темиература ваздуха (С°)
Влажност ваздуха (релативна)
7^0,16 м. м.
14°,7
749,61 мм.
21°,9
80
36
Ветар Спра1,аци јачина) ссверлгг'слаб ЕАЛЕНДАР Иетак Православни: 21. Свеш. Јануар и дру ж. Католички: 3. Мај Налаз. крста Сунце излази у 4 с. 24 м. Сунце залази у 7. е. 1. м. Меме месеца: Прва четврт 26
Максимална температура 23°,2. Минимална температура 9°,9. Време: Лено
СТАЊЕ БОДЕ 8а последк.а 24 еата од 18 19 о. м. вода је опала за 2 сантиметар.
Дигнута с имовине: Живка и Димитрија ' шао у Бзч ради лечења. Отуда ј е, браће М. Павловића трг. из Бољевца услед ј нс зна се за што, отишао у г Јаур, где се и убио. У нашој војсци био је по| ручик, и учествовао је у српско-бугарском рату. Свршио је оријенталну академију у Бечу и за све време учења био је пигомац аустријскогцара. С оцем, који је врло доброг стања, био је дошао у сукоб, те га с тога црногорски кнез отерао из Црне Горе, после чега јс дошао у Србију. * Комисија. За израду нредлога за закон о преносу судске власти, коју данас врши цолиција , а у неколико и опгптински судови, на] грађанске судове, саетављена је комисија, у коју су ушли : г.г. Стојан Марковић, ироФесор Вел. Школе; Алекса Јовановић, члан касацаје; ГГанта Савић, начелн. министарства ; С гојаи Павловић, члан касације у пензији; Ђока Новаковић,
поратшања.
БИЛЕТЕН УМИРАЊА 15—19 Априла 1889 год. умрли : Неетор Трпковић Остоја Гвозденовић Алскса Ћорђевић Едуард Хаудер пинтер Цвета кћ Димитрија Бошковића Рад-а Лавд(Ш11>3к-
ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ
Краљев новратак. „Пол. Кор." телегравишу из Београда, да ће се бивши краљ Милан вратити у Београд око половине маја. Он би се, по тој члан анелације; Таса Миленковић, седепеши, у Београду бавио једно три [ кретар мин. унутр. дела; ЂокаНена-
П0Д1КСТМ
БЕОГРДДСКЕ ШНЕ историјски роман из дова ворве и ратовања за ср1јско ословођење
(у 10 књига с прологом) (Писац задтржава сва ирава)
(17)
(наставак) — Да их водим ван града ? И то ми ти иредлажеш, Маре! А ие значи ли то да их одведем хајдуцима у руке, да их уведем можда у спремљене, готове заседе, где би управо они над нама извршили погубљење. И то ми ти говориш жено! Везир јој приђе и гледао је зачуђено, старајући се да ирозре у душу и мисли њене. Мара се осмејкивала. Онај леии осмејак разбијао је сваку сумњу. Ништа зло и ружно није се могло замислити да се скрива под оном чудном лепотом. — Није тако страшно, рече она смешећи се .Нису хајдуци тако близу. А у везара има
доста војске Јака војничка пратња безбедно може провести осуђенике не до Топчидера, но кроз целу царевину. Ваљда нисмо дотле дошлп, да од хајдука ни до Топчидера не смемо изаћи. НоКна браКа нису ваљда још иостала тако свемоћна. — Свакако њина моћ расте. Жртве, што надају од њиних нодмуклих удараца, сваким се даном множе. Околину београдску иопунили су ужасом. Самац Турчин, заиста, не сме никуд ван вароши. Чим се нокаже ван међа варошких, згкоље га гуја Иза сваког џбуна, иза сваке стене и удољице вреба прикривен убилац. У последње време толико су се осмелили, да унадају у саму варош. Испред саме градске капије ономад је ногинуо Сали-ага, у нрви сумрак. Спопала га три коњаника, и на очима толика саета убила га, на на трку утекли на добрим коњима. Пре досетак дана заклана су три Турчина код „Цареве ћуприје 11 . 'Гу, недавно, у шумарку више Азли-агића чардака, нађен јо обешен Турчин. Сва ова убиства прииисују се њима. Па ако баш и не врше све они, свакако они су извор свију ових злочина, јер храбре рају и стварају укус за злочине. Уче је, слободе је, да се одају злочину. Посејали су у свет неке наде, нека оче кивања. Услед тога, свег се отпађује од рада; множе се бесносличари, пуно је људи без срес-
тава, без занимања, и од њих лако иостају злочинци и хајдуци. Свему је томе кри.;а ова несретна дружина. Ми морамо с њом водити борбу иа живот и смрт. Неко ће некоме дохакати глави, На сав овај говор Мара се смешила. Тај осмејак но некад је више казивао но и саме речи. Сад је у овоме осмејку лсжало питање : „Зар се царски везир уилашио од неколико хајдука ?" Везир као да је нагађао те њене мисли. Он продужи : — Права је оиасност не толико од ове дружине, колико од нодстрекача који је покреће. У овај су носао уплетени нрсти ћесаревих људи. У ћесарији се опет нешто мути. Сва је прилика, да ћемо с ћесаријом опет заратити. А ове су побуне за њу десна рука. Кад год је улазила у рат с нама, вазда је прво спремала буну у овим крајевима, да јој буна уравна пут и олакша продирање. Астријанци су тако рећи још јуче били овде, њин је траг овде још и сувише свеж. У томе лежи највећа оиасност,... Мара се смешала... — И у томе лежи ваш сиае, рече она, кад везир за часак ућута. За двајестак година аустриске владавиче у овој земљи аустријанци су усиели да се покажу у својој иравој боји. — Народ их је иознао, и он их мрзи.