Male novine

БРОЈ 128

УТОРДК 25. АПРИЛА 1889.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну 12 динара На по године 6 динара На 3 меееца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца . . . 9 динара IX РЕТ1Т ЈОШЈЦ СВАКОГ I. 10. и 20. ИКА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МДЈ1Е НОВИНЕ дневни лиет за свакога

За свако оглашење плаћа се држ. таис 20 н:к

ПрЕТПЛАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу се ВлАснику „Мллих Новина" — Хотел „ИмИЕРИЈАл" бр. 24. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страли од речи 10 пр. д., а на четврто од цо'1'их р«-да 10 пр. дин. шт штш ВЕИИ 0ГЛАСИ П0 ПОГОДБИ

29 о. м. даваћемо у овдашњој цркви четрдесетодневни иараетос нашем милом и незаборављеном покојаику Стојану Петрови-ћу Ресавцу. Молимо наше и покојникове пријатеље да тога дана изволе доћи на помен покојнику. Свилајнац

22 Аирила 1889.

212, 2 — 3

Ожалогаћени: Милева сунруга; Жилосав и Пера еипови ; Анка, снаха и остала родбина.

ЦРК8А СВ. АП. М ЕВ. ^АРКА нрославиће и ове годино свој храмовни празникЈу уторак — 25 Априда. Архијерејска. Литургија отпоче ће у 8 часова нре подне, а по литургији носи ће се литија. Свештеници итутори јављајући штованом грађанству преетолнице за ову црквену прославу учтиво их моле да изволе својим присуством увеличати ову прославу црквену. Свештенство са туторима 213—2—2 цркве Св. Жарка. ГТ?УЧ1ГТУУУУТЧ>УТ ЧР-у-.уу Ж Ж ■». Ј. * >

КАЛЕНДАР Уторак Правоедавни: 25 Апоот. и евапг. Марко Католички: 7. Станислав Супце ивлази 25 у 4 е. 19 м. Сунце вадааи у 7. с. 7. м. Мене месеца: Прва четврт 26. Дан је с почетка 13у 2 сати а нок 10 1 !, е. али до краја овог месеца дан одужа 8а 1 8 | 4 с. а ноћ ва толико окраћа К У Р С Дукат 5.62 Наполеон 9.44 5 / о0 Српски лутријсгш 3% лозови 36-—

СТАЊЕ ВОДЕ

За последња 24 сата од 23 24 о. м. вода јо остала на нстој висини. колика је вода I пролаз испод ћуприје 23. Априла 6 80 7-20 24. априла 6.80 јј 7.20

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 24. априла 1889. год. 7 е. пре п. — 2с. п. п.

Нритисак ваздушни (на 0°]

Температура ваздуха (С°)

747,96 м. м.

15°,6

Влажност вавдуха (редативна)

Ветар Справаци јачина) ЈУГО-ЈУГОисточни умерени

747,67 мм.

бласти 60 к. празних буради и 185 сандука са по 2 канте блехане од гаса. :в:Е2о:Еетз::в:

21°, 7

вападни сдаб

Максимална температура 2°,8. Минимална температура 10°,4. Време: Лепо

СТЕЦИШТА Отворена над имовином: Тане и Ване браће Милосављевића каф. из Ниша до 19 маја и Живка Гајића грговца из Пожаревца до 19 маја.

ЛИЦИТАЦИЈЕ 10 маја продаваће се у управи стадног проФ. слагалишта дунавске дививиске о-

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Обзнапа. Управа монопо а дувана јавља да празних места за службу нема ни при управи ни при надзорништвима у Србији ; да се молиоци обраћају само писменом молбом, па кад буде празвих места, управа ће спремва лица нримати у службу извештавајући их о томе преко дотичне власти. * „Друштво за улешзавање Брача ра" држало је 11. ов. м. свој вапредни скуп, на коме еу, поред осталих посвршаваних нослова, изабрани за чланове уиравног одбора гг. Стеван Д. ПоаовиЛ, Светозар МплојевиЛ и Александар С. ВорнсављевиЛ. У првој седници управног одбора, 15. ов. м., изабран је г. Стев. Д. Поновић за председника, а г. Алекс. С. Борисављевић за деловођу истог одбора. * ГГ. Чупић и Петковић, цигљарски трговци у Палилули, поклонили су ових дана „Друпггву за улепшавање врачара, 1000 комада цигаља. Овај ће поклон добро доћи друштву, које, услед новог плапираша места на коме је Ћ Цветни трг, а намерави да подигне нову и много лепшу зграцу него што је садашња барака. * Са ваиредне скупгатине. На прекј учерањој ванред. скупштини „Београд. трговачке омдадине" изабрата су још

П0ДЛИС7АК

БЕОГРДДСКЕ ШНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА ВОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ

(у 10 КЉИГА 0 ПРОЛОГОМ) {Писац задржава сва ирава)

(19)

(НАСТАВАК) Везир је саслушао ово извешће ћутећки, али гневно и срдито. — Каква је била стража ? — упитаоннабусито. — Тростука, светли везире, као и увек кад је изузетно, опасно време — одговори Сајибпаша. — И опет су буитокнр-ци успели да им завуку фитиљ у г.... — Где је та стража? викну везир срдито. — Готово су сви взгинули. Не знам да ли има још 2—3 у животу, па и то су тешко рењени. — Њина срећа! — рече везир кивно. — Иначе

све бих дао стрељати , Свршујте ту !.. Је ли ко послан да гаси пожар ? — Отишле су тулумџије и једно 200 војника — одговори Сајиб-паша. Од касарне везир је изјахао кроз Видинкапију у пољану пред градом и пројахао кроз гомилу света, што ту беше избегао. Прекорео је неколико старих Турака, што их ту срете, за што су тако малодушни, чега се боје, и зашто су сви нојурили из града? — „Последња времена ! — рекао је везир срдито, дође земан да се нравоверни Турци боје и од мишева каурских !. Тако се не чува царевина" ! Одјахао је даље и нагнао коња у занаљене улице. Сухе чатрље буктале су као луч. Велики пламен лизао је собадве стране. Вазир пагнакоња по сред уске, упаљене улице, а за њим наже и његова мала пратња. За часак па су и везир и пратња његова били у сред жива пламена,' који се већ беше почео хватати репа и гриве коњске. Престрављени коњи ударали су у страну и удетали још више у пламен. Везиру се беше учинило из даљине да ће моћи пројурити кроз запаљену улицу, но сад, кад се нађе већ у пламену, он виде да се преварио, с тога сави у прву по-

бочну улицу, што му се срећом отвори с леве руке, и, сав осмуђен, искочи из пламена. Но тек што везир сави у ову побочну улицу, у коју пожар још не беше продрго, он опази на крају узане улице два Турчина где нешто ту раде. Претрчавали су преко улице и као да су нешто закачињали. Улица је била пуна дима. — Везир виде ова два човека, али не сврати никакву особиту пажњу на њих. У њиној појави није било ничега чудног. То је био и турски крај. Какво чудо, ако какви сиротани кушају неће ли моћи даспасу своје сиротињске домове! Од силног дима излазак улице није се јасно видео. Један од коњаника истрча напред и појури да види какав јеизлаз. Нона један пут, коњ му св страховито спотаче, коњаник стрмекну и тресну о калдрму. Претури се и сам коњ и узе се праћакати, кушајући да се дигне. Она два Турчина нестаде. Штукнуш е у једну авлију. У томе пристиже и везир с остала два своја пратиоца. Сви су били веома зачуђени кад видоше да је излазак улице био испреплетан јаком жицом, намештеном на висину таман како ће се коњ згодно саплести. То је и било с првим коњаником. Он је био сав угруван и једва ее могао дићи. Коњ се још вопрцао, запле-