Male novine

ВРОЈ 132

субота 29 априла 1889.

ГОДИНА П

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН —««аФ8з»ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годану 12 динара На по године 6 динара На 3 меееца 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На но године 15 динара На 3 меееда . . . 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОИЕШ Г ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖА СВАКОГ I. !0. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МДЛЕ НОВИНЕ дневнм лмст за свакога

'ЖЖ ј УЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖ Ж ЖЖЖЖ /ГЖЖЖЈГЖЈГ.У^ГЈРЖЈГЖЖЛ,-.

За свано оглашење плаћа се држ. V

20 ј р

претплата , ПИСМА И 1'УКОПИСИ ШАЉу СЕ ВлАСНику „ Маних Новина" —• Хотел „ИмПЕРИЈАл" бр. 24. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. «-*-.+ ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четвртој д иетит рсда 10 пр. дин. КШКЕ ШТШ В1ЋИ 0ГЛАС« П0 П0Г0ДБИ

Уредништво се од 1. маја сели у ку-ћу на Топличином венцу бр. 17., на горњем спрату. ПРЕТПЛАТНИЦШМА 7 БЕ0ГРДД7

Молимо г.г. бео* градеке претплатнике да нам изволе јавити промену стана, како им ее због тога не би прекидало елање листа. шшшштшшшшшш^тттшштттшшгтттш^шшшттт*. КАДЕНДАР

I[ретплату нека не полажу никоме другоме сем нарочито за то овлатће* ном човеку, који ће сваком поднети признаницу с потписом власника ли* ста.

Субота Православни: 29. Васид. остр. влад. дрног. Католички: 11. Мамертин Сунце издави 30 у 4 с. 11 м. Сунце валааи у 7. с. 13. м. Мене месеци: Пун месец 4. маја Дан је с почетка 13У 2 сати а ноћ 10 1 [ 2 с. али до краја овог месеца дан одужа за 1 3 | 4 с. а ноћ за толико окраћа ——

К У Р 0 Дукат 5.64 Нанолеон 9.44 Срцски дутријски 3°/ 0 лозови 37-83

^ПОРТОАР Субота, 29-ог: Крвна освета, драма у пет чимова, од В. Диканжа. (Првн пут), Недеља, 30-ог: Јаквинта, драма у пет чинова, од Д. Илића. —

Ж8 ОПСЕРВАТО^ИЈЕ Београд 28. априла 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ваздушни (на 0°]

746,75 м. м.

745,69 мм.

Температураваздуха (С°)

19°,6

23°, 9

Влажност ваздуха

(релативна)

Ветар ^правац и јачина) Југо-југо источни уиерен

источнојуго- источни умерен

Максимзлна температура 25°,5. Минимална температура 16°,4. Време: Лепо СТАЊЕ ЈВОДЕ Ј'а последња 24 сата од 27 28 о. м. вода је опала је за 2 саптимет. пролав испод ћуприје 7-22 7.24 '

колика Је вода 27. Априла 6'78 28 априла 6.76

СТЕЦИШТА

Дигнуга с имовине Јевтимија Ђорђевића трговца ив Трстеника, услед поравнаља с повериоцима.

ЛИЦИТАЦИЈЕ 4-ог маја у београдској канцеларији управе војне одеће ва 5000 кила коже јухта. — 1-ог маја у начелству крушевачком аа оправку

зграда Рибарске Бан>е. Предрачунска сума 1163 а кауција 200 динара. — 12-ог маја у канцеларији санитетског одељења мииистарства војног за 100 комда ранаца „Црвеног Крста." Мустре и услови сваки дан од 9—12 сати пре подие Кауција 10 односно 20 од сто.

:в:ес:ез::ш::ес

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Зајадг. Чујемо да је г. министар Финансије ире једно осамдана учинио неку аривремеиу позајмицу од пола ЛИлиона динара од Лендербанке. Ова позајмица учињена је на основу некаквог извесног сноразума између њега и Лендербанке. Главна државна благајна од те суме примила је нреко г. Маркиза де Пијеиа само 209.000 динара, а остатак је, веле, задржала Лендербанка на неке интересе. -* Окружница. У вези са нознатом наредбом г. министра привреде у погледу нописа одређеног земљишта по појединим врстама усева разаслао је г. министар унутр. дела свима полициским властима окружницу, у којој их позива, да оне народу објасне потребу и корисност овог пописа, наглашујући да се тај попие не чини у цели какве нове норезе или већег оптерећивања порезе на земљу, већ јединозатода се сазна: колико је изнело земљиште под културом и колика је производња појединих врста усева; даље да се попис чини у корист самога народа, како би му се према добивеном резултату могла показати и пружитн средства којима би сам

т&лжшк

ВЕОГРадСЕЕ ТАЈНЕ истор0јски роман из дова борве и ратовања за српско ослобођење (г 10 КЊИГА С пгологом) (Писац аадржава сва права) (21) -ч«к(НАСТАВАК) Правоверни су се молили Богу. Можда је њина вечерашња молитва била усрднија но обично. Протекли дан био је дан несреће ; он је коштао толико људских живота ; један крај вароши још се у развалинама пушио. Под таким утвсцима и сурове неверничке душе окрећу се богу и траже га, а људи нобожни још се више утврђују у нобожности својој. Вечерња је молнтва отклањана, побожни богомољци разведрени излазе из џамије. Пред вратима заетају да назују јеменије, које су ту били оставили, ношто се у турску богомољу не улази с обућом. А док се обувају, са свију уста лети једнолико питање :

„Је ли еад погубљење ? и ,Хоће ли се вечерас побити они бунтовници ? „Да ли ће везир одржати што се захвалао, да га нико не може спречити да не поодсеца главе овим хајдуцима ? Турчин никад није љубопитљив. Он сматра за ружну навику брзоплето запиткивање. Кад се већ и он реши да гато запиткује, онда интерес и узбуђење за ту ствар треба да су достигли врхунац. И доиста, ова ствар толико се протезала, о њој се тако многоговорило, и тако сваштаговорило да је у Београду све живо било до крајности заинтересовано — да види гата ће данас бити, нарочито после свију ових данашњих ужаса, које је и публи*а тако разумела, као нокушај завереника да спрече везира у извршењј оие казаи. Није дуго трајало, па је свака сумња била отклоњена, ствар се већ знала на чисто везир ће одржати реч — вечерашња ноћ пашће: у Београду на крваву земљу, натопљену крвљу преко 50 српских мученика. Час је близу — чине се још последње припреме. Читав ред војнака ноређан је од хапсана до губилишта на калимегдану.

Осуђеници ће у реду нроћн кроз два реда војника. Јако војничко одељење заузсло је иоложаје око губилишта и обухватило га са свију страна, остављајући само широке пролазе за оне, који су имали носла око губилишта. Огромна гомила светине боше се скркла око губилишта и све се то гура, мува. довикује ? псује, креће, управо ври као у лонцу — а од ове гомилице диже се потмуо жагор, као оно зујање узнемирених нчела у кошници. Но пада у очи да у тој светини нити има угледвијих Турака, нити ико од Срба чаршилија. Ту се махом скупили само последњи слојеви друштвени —- слуге, покућари, хамали, лађари, нросјаци, и гомила створова о којима управо не би знао рећи шта су. По народности нити су Срби, ни Турци, ни Грци, ни Јермени, ни Арнаути; но нека смеша од свега тога. Тако им је и одело, такав им је говор, па тако им јв и занимање. Они су све и ништа. Час их виђате као неке вајне трговце. У зембилу носе свој дућан на леђима —пазаре, ћаре, праве „алишвераш". Прилично су и обучени. После по године среташ га и једва га познајеш у подераиом аласком оделу. Сад је од „трговца" постао рибар. Још доцније изненађује те у кући каква