Male novine

наца и Хришћана у санџаку новоназорском. Петроград. У царском писму, управљеном на Дурново, ласкавим речима помиње се што Толстој није мо1ао довршити новерени му задатак и даје се израза нади да ће Дурново, као најближи помоћник Толстојев започете послове Толстојеве наставити истом енерги јом, марљивошћу и правилношћу којима се увек одликовао Толстој у својим радовима према наредбама царевим. Рим. Краљ, престолонаследник, Криепи и пратња отпутовали су јуче после подне за Берлин, где ће стићи у уторак у 10 и по* сати пре подне. Министри, сенатори, посланици и преставници власти испратили су краља до железничке станице, где га је маса народа дочекала с одушевљењем. („А. Хавасове") Париз. Принцеса Клементина полази данас за Шантиљи, и укрцаће се око 13 о. м. за Енгпеску. Петроград. „Гражданин" доноси дугачак чланак о париско.ј изложби и честита Француској на постигнутом успеху. Петроград. Говори се да ће генерал Игњатијев бити наименован за генералног гувернера у источном Сибиру. Његов брат Никола Игњатијев биће у скоро придодат министру унутрашњих дела као шеФ државне полиције. Беч. Црногорски кнез Никола с иреетолопаследником Данилом отнутовао је за Петроград. Софија. Преговори Цанкови-ста с Цанковим још су без у■спеха. Стралка се поделила на двоје. Један део хоће да раскине с Цанковим и да призна данашње стање те тако да буде законита опозиција или да се уједини с владином стравком. Други део је за то да се остане при садањем држању и да се чекају .догађаји. Преговори као да ће се продужити. ПРИПОСЛАНО *) Место исправљено потврђено Да законом о штампи није дато мраво нашим чиновницима, одвосно властима, да могу давати „званичне исправке" кад во путем штампе нанадне на званични рад, они никад не <5и могли и? ати прилике, да јавно у штампи накишу што год, и тиме изиесу на јавност, и колико су образовани, и колико савесни и с коликом способношћу располажу у државној ^служби; а овако дао им закон о штам>пи прилику па се иструћај у под ^званичном исправком" до миле воље извосећи на видик сву своју наготу: и оскудицу своје образованости и оскудицу своје способности и савести. И ш^а више, неки по обичној простоти свога ума, и кад напише какву исправку, на макат она била такве садржине, с којом он не само не исправља ништа, него баш тврди све

*) 3а ствари под овом рубриком уреднн штво не одговора.

оно што је изнето противу његовог рада; и која чак молсе бити и нску глупост садржи; нотауно верује, да је поништио у прах све оно што је изнето иа чак с неким поносом прича у својој околини, како је исправком сатро тога и тога, а не види кукавац да је себе самога сатро и понизио до прашине. Од како су почеле „званичне исправке" избијати у јавној штампи, ја не верујем да је <>д сто десет било написаних онако, како треба, а остало је било све сама накарада; и ако је за „званичне исправке" довољна и најобичнија иамет једнога писменог човека, јер се ове могу нанисати само на два и то врло нроста начина: или да сс порекну само Факга, која би била ненстинито изнета, и докаже нротивно; или, ако изнета Факта стоје а напад је био и на несавесно при.мењивање закона, онда да се само објасни закон и ништа више. А наше Ч 3ваничне исправке" место да садрже ова два најироетија начина оне су често напуњене шупљим Фразама без икакве везе и смисла а што је најглавније без икакве озбиљности и достојанства, чиме се унижава аукторитет власти а никако ве подиже. Није нам намера да овај овакви тип „званичним исиравкама" придамо и оној „званичној исправци" г. Глише Ђорђевића управитеља вар. Веограда, коју је дао у 135. бр. „М. Новина" на оно припослано у истим новинама у броју 128 под потписом: „Мита К. Дајмак," али свакако нужно је начинити упоређење, пошто се и у тој исправци огледа особита брпстрина и преФекта срнске престонице, који је томе припославоме толику престуничку важност дао, да је не само дао горњу исправку него је још дао тужбу суду за увреду власти и то не тужи Миту К. Д ајмака који је потписан на „припосланом", нег<) самога уредника наводећи, да Мита К. Дајмак не живи у Бепграду. Г. Глиша би млого нише показао и чбра^ованости и снособпости и савесности у своме нослу да је само ћутао и очекивао шта ће га снаћи од суда, што је на овако скандалозни начин наиао на својину браће К. Дајмак, него што је излетао на јавност с онаком исправком, која не само ништа не исправ л.а, већ на против тврди скоро од речи до речи ево оно, гито је изнето у „ирипоеланом"; а само се брани тумачењем тачке 21 § 329 крив. зак. и некаквог администрстивног правила од 14 Анрила 1883 год. Исправка је г. Глишива написана оним истим језиком, којим је написано и вештачко мишљење и решеше врачарског кварта , а тако је исто наоначке тумачен и закон. Свако решење власти мора у себи садржавати опис самога предмета, који се расправља, нобуде и циљ за шта је тај предмет дошао на рас праву, и на основу кога закоиа расправља се овако или онако. Ови битки услови морају бити у сваком решењу; док у номенутом решењу врачарског кварта, које је г. Глиша цро1ласио за законито, нема баш ништа од овога. Из тога се решења ништа не зна, ни шта је побудило власт да спречава својину браће К. Дајмака, ни за шта јв с речава, ни на основу кога закона. — Она је натрпала на једну гомилу више аобуда, више цељи и више разнородних доказа тако, да се не зна због чега је нападнута туђа својина, која је према чл. 16. Устава неповредна. Једна му је побуда што уз лебну Фуруну по некаквој наредби треба да буде иет одељења , сигурно да изгледа као „Гравд хотел"; друга му је побуда што се стешњава простор механе; трећа му је побуда што иостоје близу

отлукане — сенарс и четврта побуда шго нема јавних радња у близини, на би ватра из Фуруне без тих радњи била опасна за нриватне становнике, као кад би било јавних радњи, онда ватра не би била опасна. Каква ли му је то гаранција, која спречава ватру? Т<> ново сретство осигурања, сигурно још не рнају оснгуравајућа друштва. Кад еу близу јавне. радње, ватра није опасна, кад нису близу ватра је омасна; та то је разлог не само госп. Глише, него и вештака д-ра Стејића и Гргура Миловановића. Савесност дакле бесконачна. Требало би да расгресем ону збрку у Глишиној иснравци и покажем њену бесмислицу и крајњу нелогичност, али да не би заузимао велики простор лисгу, прелазим одмах на то нитање: да ли јесмела нолицијска власт пр< ма Уставу о ностојећим законима ограничити евојину браће К. Дајмак, или није смела ? Ја јавно тврдим, да полициска власт не само није смела онако без обзирно напасти на приватну својину него да јејош и насилнички погазила устав и ево да то докажем. Сва исправка г. Глишича ослања се на тачку 21. § 329 крив. зак. и на некаква административна правила од 14. априла 1883 год. док на против и та законска одредба и та правила поништена су члановима 16 и 204. устава, што ћу ниже доказати, али баш и да нису ноништена, опет та законска одрсдба и та правила нису дала нраво полициској власти да она спречи само подизање грађења Фуруне јер док се год Фуруна не сагради дотле власт не може и не сме знати да ли ће она одговарати прописима или неће; а нарочито овде гди су браКа К. Дајмак иочели само да кваре ду^ан а нису иочели зидати, а аолиција их саоаала и сиречила у самоме кварењу дуКана не знајући баш ни шта ни како ће се зидати Фуруна ни с колико одељења; а значај горње одредпе закона тај је, да аолициска власт забрани ложити ватру и лебар ску радњу ако би од те ватре грозила оиасност сколни; — дакле власт је могла само да спречи ложење ватре у таквој Фуруни, а не да спречава грађење Фуруне ; а што овде власт није чекала да се Фуруна сагради, него је иогрзала и спречила и само кварење постојећег дућана док још о Фуруни нема ни сномена, ту вредноћу и хитност власги не покрећу горње одредбе закона него некакав други ђаво, који је евоје вране руке метуо на то имање да га присвоји;*) за то г. Глиша даје исправке , и тужи суду, да би неприкоснсвеност не додирнута остала, па макар с ногом стао на с.ред устава; а такви појмови о законитисти и уставности, не личе ни једном среском писарчићу, а млого мање преФекту преФекту престонице; па да је после учињеног зла ћутало и које како, него још даје исправке иа чак тужи и суду. Е тако неби радила ни каква стара ванцага. Сад ћу овде да докажем да су уставом поништени они Глишини закони и правила на основу којих је он онако дрско напао на неповредну евојину грађанина. У чл. 16 устава стоји овака одред^а: „Својина је неповредна ма какве природе она била. Нико не може бити принуђен да евоје добро уступи на државне или друге јавне потребе ; нити се право приватне евојине може ради тога о-

*) Већ га је купио, јер закупац Фуруне који је нлаћао мееечно 10 дук. побегао, а механа не сме да ради ноћу и тако остало имање бев ренте па га морали продати иротиву воље своје.

граничити осим где закон то допушта и уз накнаду ио закону. и Ова одредба устава значи то, да се ничија својина не сме ни одузети ни ограничити док се неда сопственицу она накнада , коју он губи одузимањем или ораничењем; јер онај пасус у горњој уставној одредби ,Иузнамнаду ио закону и значи, да се без накнаде не сме ни одузеги ни ограничити приватна својина. Та кад тако значи ова уставиа одредба, онда су њо«е нонипиени они Глишини закони и правила на основу којих је оп исправљао и онтужио уредника „М Новина"; — птиштени су вслим за то, што се изречно и јасео у чл. 204. устава прописује да губе важност сви закони и сие наредбе у колико би били противни уставу; па разуме с« да је изгубила ввжност и она Глишина 21. тач. §. 329. ир зак. и она администрати-Јна прави.!а од 14. Априла 1883 I; — ако су заиста имали онакви зну.чај какви им је г. Глиша дао, а из овога излази то, да сад рад Глишин по овоме предмету није ништа друго него дрско гажење устава и закона на голему штету браће К. Дај ака. виА Књижевни оглас „Б23ДУШНИЦИ" Роман од ЛАЗЕ КОМАРЧИЛА ЦЕНА 2 ДИНАРА ПОЗИВ НА ПРЕТПДАТУ Израдио сам и намеран сам да штамнам носао нод насловом КРИБИЧНА 0ДГ0В0РН0СТ у СБЕТЛОСТИ ДАНШЊЕ НАУКЕ Како ми није могуће да га штампам о свом трошку, то овим позивам на претплату. Књига ће изнети преко десет штампаних табака на великој осмини, а цена јој је два динара. Неуказни чиновници и ђаци плаћају је 1 / 2 дин. На сваких 10 примерака скупљачи и мају један за се у књигама или у новцу. Рок претплаги је 20-ог маја ове године. Претплату ваља слати г. Антону Води, судији вар. суда у Београду, који јамчи за послати му новац у случају, да књига због малог броја претплатпика не може изаћи, У прилог своме раду нећу ништа да говорим. Читаоци и објективна критика ће ценити његову вредност. Наноменућу само толико, д^ ће га с коришћу моћи читати не само пра-ВЛ ј ИН Хи(иНЖВН(еН н8лин8в(1 инвлоз<1п -ан ол,13с[и и(он 'ино ино и иПина ња у данашњим друштвеним и фило софским наукама. Решавајући се, да се обратим читалачкој публици запотнору приштам пању свог делца, ја полажем уз оостале пријатеље српске књиге нарочите наде на своје шко ске (старије и мађе) другове, којих сад имам свуда по нашем народу, а који сигурно потпуно појимају свој положај и задатак у њему. Будућност ће показати, колико су моје наде биле оправдане. 20 априла 1889. Париз 29-1)18 Кие Мопре. Др. Милеико Р. Весни% » Умољавају се штована уредништва српско-хрватских листова даовај позив бар у изводу одштампају-