Male novine

I

кадеро" главна зграда изложбе од 1878 године. Већ је нешто теже пењати се на други снрат АјФелове куле; јер су степенице увијене као иужева шкољ ка, али ту после има и равних саепеница, да се никоме не смучи од вијугава пењања. Други снраг завршује се на висшш од 120 метара. Овде су биФеи. Цене су изједначене с висином, на којој је посетилац. 0давде је неисказано диван поглед на Париз и околину. Париз изгледа као влрош начињена од кучица, изиеђу којих је најленши „Ма^агт (1е Баиуге" Тај пароброд позлаћен је и окићен многим украсима. Сваки, који куни што у том магацину, може се тим паробродом бесплатно возити до зи ложбе. Величанствени угисак чини тишина, јер улична хука не допире до ове висине. На тон спрату је уредништво и штамиарија париског листа „Фигаро", који ће за све време париске изложбе имати нарочито изложбсно издање. Даље се може ићи само у колицима, а ретке који да ће поћи доврха, јерјевисинаогромнаа простор узан. Сваке вечери осветљена је сва кула, а с врха шире се зраци елекгричне светлости преко целога Париза. Доиста , ни једна варош не може показатв оваква осветљења, каква данас има Париз. * Услед тужба, које су стигле главној управи изложбе, морала се уклонити грдна већина робе из одсека маро канског, алгирског и туниског, јер је доказмно , да се сва онде изложена роба израђује у иариској Фабрици источне робе, ) гие <1и Тетр1е Марокански и алгирски трговци тврде да они и у својој домовини нродају ову иариску робу, а ова Фабрика израђује исте примерке као и онамошњи народ, само много Финије. Услед наредбе управине, мораће ови базари наручити народну робу из своје домовине. ИЗ БЕЛА СВЕТД — Штрајкови. Ово неко доба као да је врсме штрајковима. Скоро нема дана а да се ма од куда не јави: радници штрајкују. Прашка „Политика" јавља да и чешки рудари штрајкују. Средиште договораје у Кладну. — У Немачкој штрајкује се још у ахенском округу и Шлеској. Још неких 60.000 радника неће да раде. 0стали радници, који се датили посла, изјавили су да ће кроз два месеца опет отпочети штрајковати, ако дотле газде угл.ених мајдана не остваре своја обећања. — У Италији опет у околини Милана настао је ужасан метсж. Ту је права буна због оскудице хране, а влада, веле, толико троши у Африци и за војску. Било је и битке, те су неки жандарми рањени а неки сељаци убијени. — Ухваћен варалица. Бивши бечки мењач Новак, који је преварио своју жену за више од 120.000 Фор., и који је био затворен у Монаку па одатле иобегао, ухваћен је ономад у Паризу. За који дан биће већ у рукама •бечких власти. — ЈКлектрична торпедица. ЈНна њолски иоморски ОФИцир Исак Перан изумео је поморску електричну тор•педску лађу. Први покутај с том лађом није му са свим пошао за рукоу и већ се хтео оканути даљих покашаја, јерму је не достојало средстава. Да то не буде, пошље му највећи богаташ из јужне Америке, Карнос Касада, 200.000 динара с нисмом, у коме му јавља да тај новац употреби како зна и да о њему никоме не мора давати рачуна. И други Шпањолци у јужној Америци јако су

заинтересовани тим проиаласком, аа су у велико почели купити ирилоге да се та лађа сагргди. Скуиљени новац послаће се срећноме ироналазачу уз услов, да с тим бродрм, који ћеда се зове »Америка", дође 30 сеатем. 1892. у Америку , као у спомен 400годишњице од како је Колумб пронашао Ачерику. — Новннарске вестн. Мађарск> новинарско друштво решило је да подигне друштвени дом у Пешти с трошком од 225.000 Форвнлта. — Богат књнговођа. Г 1 у окоро умро је у Пешти у 76. години варошки књиговођа Иван Колнер, који је норед своје плате од 600 дин. и 200 дин станарине оставио носле себе готовину од 7000 д«нара. Од овз суме оставио је 4900 дин. музеју и тако је први утемељач тога музеја сиромашни књиговођа. — З ниФорнисани глуици . Како јављају новине, царскн руски глумци носиће од сада униФорму од модрога фрака са златним ду:мадима а на јаки биће уткана златна лира. — Пожар. Велики пожар био је V Помрзани, у Галицији, Изгорело је 253 куће. — Изложба. Трговачка Фирма Криг р нриређује у Техерану, у Персији ауетро-угарску изложбу, з* коју се већ пријавило 1003 излагача. Изложба ће се отворити почетком Октобра.

каижЕвност ПроФесор др. В. Јагић чита у другом семеотру на бечком универзитету о српекохрватској књижевности XV. и XVI. века, а у филодошком семинару чита приче из овог доба. За тим нредаје нрегдед словенске етнограФије. јгјхљ- СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — За чланове привременог унравног одбора нри унрави монопола дувана, до нарочитога о томе закона, постављени су: г. г. Радивој Предић, управник Управе Народнога Зајма, и Ђорђе А. Ненадовића, јавни правозаступник ва варош Београд. — Постављени : иа надзорника прве класе пореске управе, Димитрије Петровић, порески надзорник исте класе за варош Београд, но потреби службе; за пореског надзорника нрве класе поресве управе, Павле М. Лазаревић, норески надзорник исте класе за варош Београд, по потреби слузкбе; за пореског надаорника нрве класе за срез пчински, округа врашског, Павле Лазаревић порески надзорник иств класе за вароиа Врању, по потреби службе,- за нореског надзорника прве класе за варош Ужице, Милош Јовановић, порески над8орник »сте класе за варош Ужице и срез црногорски, но потреби службе; за иореског надзорника прве клаее за варош Крушевац, Вдадимир Стојановић, порески надзорник исте класе за варош Крагујевац, но потреби службе; за пореског надзорника прве класе за варош Прокупље, Милош Ружић, порески надзорник треће класе за срез нишавски, округа ниротског ; 8.1 нореског надзорника друге класе ва срез крајинеки, округа крајанског. Ђорђе Поповић, порееки надзорник исте класе аа срез моравски, округа пожаревачког, по нотреби службе; за пореског над ворника друге класе за срез нишавски, округа пиротског, Младен Красојевић, порееки надзорник исте класе за срез гружански, округа крагујевачког, по потреби служае; 8а пореског над8орника треће класе за срез параћински, округа ћупријског, Димитрије Миличевић, порееки над8орник исте класе за варош Ђуприју и срев параћински ио потреби служке; 8а пореског надзорника треће класе за варош Крагујевац, Трифун Капларовцћ, порески надзорник исте класе 8а варош Београд, по потреби службе,-

ТЕЛЕГРАМИ „ МАЈ1ИМ НОВИНАМА" 13. Маја Петроград. Царица и врдике кнегиње ирилике су јуче иерсијскога шаха у зимњем дворцу. Пошто је шах иосетио чланове царскога дома, био је у зимњем | дворцу свечан ручак, на коме су биди цар и царица, чланови царскога дома, шах, цраогорски кнез с престолонаследником и кћерима, пратња шахова, особље персиског посланства, министри и достојаиственици. Шах је седео с десне стране царице а црногорски кнез с леве. Цар је назрдавио шаху и том нриликом с петронавловске тврдиње избачен је 2 тон. Шах је наздравио царици. Букуџешт, Скоро сви суверени веК су одговорили на нотифи «ацкју румунске владе '> томе да је нринц Фердинанд црокламован за румунског престолонаследника. Данас се још чекају одговори Француске и Русије. Одговор Русије, како јавља „Агенција Румунска," најбољи је деманти оних тврђења иностраних листова, по којима се Русији приписује намера, да принца Ферди наада неће признати као престолонаследника или и ако га призна, да ће то довести у зависност од неких унутрашњих уставних околности. У тајној седници сената дали су министар војни и више генерала обавештења о радовима на утврђењима. Верлин. Државни сабор усвојио је са 185. противу 165 гласова закон о осигурању старости. Пошто је Бенихер црочитао царску посланицу благодарио члановима државнога сабора за пожртвовао садејство те је то дело постало Факт. После тога седнице су закључене. Мадрид. Сагаста је у комори нрочитао сонственоручно нисмо краљице регенткиње, по коме се седнице коморе суспендују на неодређено време. Већина је саслушала писмо с узвицима: живела краљица. У овој маниФестацији учествовао и Маргос. После тога седница је закључења. Б ерлин. Синоћ је у част Криснијеву код државног канцелара био интиман ручач за дванајест особа. На ручку су били Лоњаји, Солмс и више чланова талијанског министарства спољних послова, Херберт Бисмарк и два члана берлинског министарства спољних послова.

ЈАВНА ГОВОРНИЦА Е. Е. Зар баш то мора тако остати? Очи јесу огдедало душе, али је тешко решити ребус, који је дат, кад се не 8на у којима га чжтатж ваља.

Да сз разрачунамо (Наставак) Намерно сам говорио опширно и подробно о мојим односима с г. Гарашанином, јер је било потребно да из тих односа ни једна цртицч не остане сумњива и нејасна. Читатељи ће одмах видети, зашто је то било потребно. Ја их молим, да се само еете шта је речено у почетку овога одељка. Казујући како сам се први пут зближио с г. Гарашанином, ја сам испричао редом , ко ме је управо нагнао да одем први пут госп. Гарашанину. Читатељи ће се сетити, да је то био главом краљ Милан. Ја велим нагнао, јер, као што сам већ рекао, краљ ме је два три нут зивкао и наваљивао: „Отидите — — Отидите...." док сам се једва једном одлучио те отишао. Такав је био почетак, али јемного занимљивије у што се доцније извргао „свршетак". — Да иснричам у кратко читатељима. 1Нта су управо имали краљ Милан и г. Гарашанин међу собом за ових последн.их седам осам месеци, за то не знам. Или, боље рећи, по ономе што знам, ја видим да нису имала ништа особито. Па ипак јавна је тајна, да су у последње време односи између краља и г. Гарашанина не само затегнути , побркаеа, но управо сасвим искидани. Место дугогодишњега блиског пријатељства, настало је јавно ненријатељство. Бар краљ у последње време није крио да просто мрзи госн. Гарашанина Питао сам г. Милутина откуд то? Он ми је ноказивао своју прениску с краљем, испричао ми је све важније што су имали у ово носледње време и најпосле ми је рекао, да се и он сам чуди и управо не може да појми и разуме шта је могло дати краљу повода и разлога да се тако расрди на њега. И збиља. Претностављајући да ми господин Гарашанин није прећутао ништа, што би могло објаснити ову ствар, она је мени изгледала загонетна и нејасна, и ја и данас не знам шта краљ управо замера г. Гарашанину? Но да оставим ову законетку нека је њих двоје расправљају. За ме је овде важно, да је краљ, од кад се то побркао са г. Гарашанином, почео нешто да се срдака и на мене. Оа, који ме јо отерао г Гарагаанину, почео је сад на једанпут да ми замера, што сам са г. Гарашанином познаник и лични пријатељ. Шира публика могда је знати, а могла је и не знати, да између мене и г. Гарашанина, сем чисто лична пријатељства, нема никакве заједнице. Али то није могао не знати, и то је врло добро знао краљ Милан, па ипак њему је нешто ночело да смета, што се ја виђам и другујем са г. Гарашанином. — Кад еам нрви пут чуо ту замерку, ја сам по истој личности одговорио: Да сам ја г. Гарашанину отишао по његовој (краљевој) жељи; Да је г, Гарашанин, као политичка чињеница, имао за мене толико важности, у колико је с њим радио и на њега полагао сам краљ Милан, као на свог првог министра, а носле као на добра, искрена пријатеља. А ако данас краљ Милан више не рачуна на г. Гарашанина, онда ја могу само примити к знању то његово ново расположење, али тога ради ја немам шта мењати у мојим односима спрам г. Гарашанина, пошто су они и до сада били само личне, приватне природе. Кад сам се после тога први пут лично састао с Краљем, јасамму ово све опет поновио, и рекао сам иу још и ово: