Male novine

Ајфв-ловл кулс. Оаа уиорођси.а ја^-о нам износе каква је грдосија та АјФелова кула. В^ља још годати да се на грађењч те куле утрошило 7,800.000 килограма гвожђа Зграда стоји на 4 камена стуба чији је темељ 15 метара дубок. На4 ве лика лука уздижесе до арве терасе. Ова тераса нма 4200 квадратних метара; друга на висини од 150 метара им* 90 квадрагних метара; највећа галерија на висини <>д 273 метра дугачка је са страна 30 метара, а на њој стоји 7 метара високо кубе, које није пристуначно нублици. На нрвој тераси може у један мах да. стане и одржи се 6000 људи, на другој 1500, на "оследњој галерији 500. Ако се уз то урачунају и носетиоци који се пењу или гаетају, онда кула има цростгра за 10.000 душа. Трошкови око грађења куле износе на 4,900 000 динара, од које суме држава је дала као номоћ 1,750.000 динара. Има четири чекрка за подизање, који за један сат могу на прву терасу да подигну 2356 душа а даљи чекрци олакшавају да 750 душа за сат дође д.» најгорње галерије. Цена је за нодизање на ирву терасу 2 динара, за другу 3 и 5 за врх. Неде љом су цене ниже. Нд тај начин мо же се дневно добити 20—30.000 динара, а сем тога и четири гостионице на кули, пивнице на терасама и гатамиарија „Фмгара" дају за кирију велике суме. На кулу се чекрком пење за 7 минута. Оиасности нема а колебања куле једва се могу опазити најтачнијим инструментима. С највише терасе прегледа се цела изложба, која заузима простор од 70 хектара. Најважније зграде изложбе налазе ■се на Марсовом пољу. Северно је баш уза Сену АјФелова кула, иза ње велика башта која се нружа јужно до палате разне индустрије. По странама правоугла су палате за лепе вештине и Аг4з Иђегаих. Средња зграда је висока 70 а друге 60 метара. Са свим позади је зграда за маши.нерије С висине АјФелове куле на тим зградама најв«ше падају у очи стак лени кровови, који на сунцу изгледају као какво ледено море. Кров на налати за разну индутрију има 70000 нв. метара. На 140 вагона донето је то стакло, дебело 6 милиметра а целокупна тежииа изноеи 931.810 килограма. 80 радника радило је 240 дана док су спојили те стаклене плоче и утрошили су 200.000 килограма кига. Поменуте четири велике палате и земљорадничка галерија заузимају скоро 231.000 кв метара. Сад прелази на > оједипе зграде. Машинека палата је највећа после АјФелове куле. Средњи цео, дуг 420 метара, постављен је на гвозденом луку, високом 45 метара. Гаоздени делови зграде тешки су 7,784.518 кплограма. Око зграде су ниже галерије, на чије грађење утрошено је 2,968.056 килограма грожђа. Ова згра,да у округлој циФри заузима 60.000 кв. метара и стаје 7 и по милиона динара. Индустријска зграда (Ра1а1з Лез хпЛив^пев (Цуегзез) заузима простор од 105.870 кв. метара а око подизања те зграде утрошено је скоро 6 милаона динара. На ту зграду употреб љено је 9 милиона килограма гвожђа. Друге две иалате стају 6,764.000 динара а на њих је утрошено 8,700000 килограма гвожђа. Галерије за земљорадничку изложбу простије су конструкције. Оне заузимају простор од 27.500 крадратних метара а ве стају више од пола ми.диона. Ако Сл ко х-јсо да сс ирошста дуж поменутих зграда, укупно узетих, имао би да учини нут вигае од 17 километра.

ИЗ БАЛКАНИЈВ V— Грчкн зајал. Ми смо већ јавили у телеграмима, да је у Лондону између генералног консула Грчке с једне стране и банкарске групе Гипса. Влехредера и Цариградске банке закључен уговор, по коме та група позајмљује Грчкој 125.000 000 динара. Овај зајам закључен је с 4 од сто интереса и по курсу 72,75 од сто. Оаај зајам употребиће се поглавито на конвенцију зајмова народних: 6 од сто од 1879; 6 од сто железнице Мили-Каламата ; 6 од сто железнице Мисолоном-Агринијом и 6 од сто унутрашњег зајма од 1874. године. Ако конверзија| ових зајмова не исирпи цео капитал новога зајма, онда ће се остатак употребиги наконверзију осталих унутрагањих зајмова. — Експрес-оријент. Први воз експрес-оријента, који ће ићи из Берлина за Цчриград преко Бреславе, Будимпеште, Београда, СоФије и Пловдива, поћи ће из Берлина прве недеље у месецу јуну. Овај ће воз иривремено ићи један пут ведељно; биће еастављен из намештених кола (\уа§опз- Љ) и стојаће у вези с експр^с возом «з Хамбурга. — Турски дуван иа изложби. Управа отоманског монопола дувана подигла је на париској изложби један нарочити павиљон у источњачком сгилу. Поред богате збирке дувана у листу , она је изложила и продаје и сечен дуваа и цигарете од најбоље врсте Јениџе.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Ханри РошФОр. Јавили смо да је лондонсеи суд осудио Француског новинара Хапри РошФора на две хиљаде динара кауције те да се мирно влада. Расправа је била овако: Дворана је била пуна новинара. РиШФора је допратио до суда ирски посланик 0'Келн, а бранио га је познати адвокат Љујс (бран^лац Парнелита). Нападнути сликар Пилотел прича, да су ов и РошФор већ од 20 г. крвни непријатељи па да га је РошФор, опазив га у пратњи неке господе, зграбио за врат и рекао му : „Једва сам те дочепао ниткове!" Он је ондп ударио РошФора рукавицом у лице. Овоме су се сви смејали. РошФор му је, вели, одговорио да он има нешто за њега у џеау и извадио револвер. Он иобеже а РошФор га остраг лупио револвером. Пилотел је признао, да је у Енглеској већ суђен због напада на неку госпођу. — Цигаре без дувана. У Шкотској и Енглеској ушле су у обичај цигаре, које су јако омиљене. У њима нема ни трага од дувана, већ се граде од неке врсте лике, која се скида с неке врсте врба. Нове цигарс зову се „киликилик" и веле да имају врло пријатан мирис. — Међупародно електрично друштво Упис акција овога друштва постигао је неочекиван успех. Упис је био свега за 14.700 а уписано је 1,100.000. Курс акције одмах после уписа већ је скочио и сад варира између 284 и 272 ®ор. — Откривеп атентат. „Дели Њуоу а јављају из Одесе да су тамо приликом полагања темеља у неку кућу нашли једну бомбу од двадесет ®уната. Улицом, у којој је та бомба нађена, мора царска породица проћи кад дође у Одесу и вози се у губерниску налату. Бомба је по свој прилици још одавно закопана. Предали

Сј ,о ар 511.1 сј Си') ј ј цраа^. Ис* л таква бомби нађена је пре иеколико година на једном месту, куда јецарска породица морала проћи приликом једне посеге племићског девојачког зазавода. КН.ИЖЕВНОСТ „Т1епас" у 30 броју доноси еем наставака Толстојеву причу „из бележака једнога маркера". Даље, „Цртиде о старом Дубровнику". Опис Јарослава Вашине слике „Брза ношта,-" белешке из Српско-Хрватсве књижевности и уметности, и најзад сваштидр. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Одобрава се: општини орешковачкој, у срезу млавском, округу дожаревачком, да покупи Јрирез од 1433 05 дин. уз оба полгођа ове /888/9. рачун. године, и тим новцем подмири расходе по буџету свом, састављеном за исту рачун. год; општини каменичкој, у срезу подгорском, округу ваљевеком, да докупи прирез од 1ч 83'/0 динара уз оба подгођа ове 1888/9 рачун. године, и тим новцем подмири раезсоде по буџету свом састављеном за исту рачунску годину; одштини стамничкој, у срезу млавском, округу пожаревачком, да покуии прирез од 3124-/6 дииара уз оба подгођа ове 1888/9 рачунске годвне, и тим новцем подмири расходе по буџету свом, састављеиом за истурачунску годину; општини бигреничкој, у ерезу п-в раћинском, округу ћупријском, да докупи прирез од 2066-69 динара уг оба долгођа ове 1888/9 рач. год., и тим новцем подмири буџет свој, 1:астављен за исту рачунску годину; општини вуковачкој, у срезу хомољском, округу пожаревачком, да нокупи прирез од 3380-13 динара уз оба подгођа ове 1888/9 рачунске године, и тим новцем подмири расходе по буџету свом, састављеном за исту рачунску годину; општини бистричкој, у срезу млавском, округу пожаревачком, да нокупи прирез од 4052-/7 динара уз оба полгођа ове 1888/9 рачунске године, и тим новцем подмири расходе по буџету свом, састављеном за исту р^чунску годину. — Царинарница београдска објављује свакоме: 1. Исплате ма ког рода биле чиме се по двема једнаким исправама, од којих једна остаје код царинарнице, а друга се даје ономе, што плаћа. — 2. Исплате се чине по вравилу на благајницама царинским (на железници, у одељцима А и Б, даље, у одељцима: поштанеком и ва ситнице на Сави). Осим тога оне се чине и за дутничке експедиције при доласку воза железничког и пароброда. А на послетку оне се чине и по нарочитим исправама (за ноћне експедиције и др.) иве посл>'дње искључиво оверава цавиник или његов заступник. Према томе иико није дужан да плаћа што и у име чега било, док не добије докуменат по коме се исплата чини и то докуменат надлежно оверен. Посленик царински, који и мимо тога што наплати, чини казнимо дело по §-у 114-ом казненог ваконика.

СМЕСИЦЕ — Иоп сар18СО. Приликом доласка Краља Хумберта у Берлин, десила се једна комична епизода. Госпођа Хокенбургер, талентирана уметница, нрочитала је с одугаевљењем поздравну оду на талијанском језику. Краљ је нажљиво слушао речи уметнице и кад се осу одобравање публике позове је краљ и ослови талијански. Лепа уметница која нпје знала нигата талијански, сва поцрвенелапрогаапута: ,Доп сар18со, поп сар1зсо в (не разумем). Краљ Хумберт смејући сеокренесе цару Вилхелму и рече му: „^оп сар1зсв

ШСПиО.' (иО р&Зу&О МК11 1> !. ЈЈ Аг лјД|.) Белхелм није могао да иаОегие комику ове ситуације па се смејао. Краљ срдачно стиште руку уметници, заблагодари јој на Француском језику и рече: да је њен говор био тако право талијански да је мислио да она врло добро зна талијански. Заблагодаривши јој још један пут оде Краљ Хумберт у двор. — Прескуп оглас. Неки немачки трговац послао је париском републиканском лист „Ба Ргапсе" један оглас, у ком је нешто јављао о куновању Француске робе. На то му је уредништво тога листа одговорило: >Госиодине, Ми смо готови да вам испуннмо жељу те да штампамо оглас, који сте нам иослали. Ваш оглас, кошта пет милијарди д. (5.000,000.000) које ћете бити тако добри да нам унапред пошљете, да бисмо их одмах могли предати Француској влади као накнаду за оних пет милијарди динара, које сте нам отели ви и ваши пријатељи 1871 год. Ако то не учините, јављам вам да ћу уснети, да вам не прими оглас ни један француски лист. Али ће најбоље бити да ви гледате своја носла код ваше куће, драги Немче. Немам част аоздравати вас. Луцијан Нико уред. „Ба Ггапсе"

— Кесароши на париској изложби. Једном штразбургаком ласту пишу: л 3нате ли који је руфет до сад послао највигае својих чланова на париску изложбу ? Кесарошкп ру®ет Г. Горон, управник одељења за јавну сигурност, мобилизовао је читаву бригаду тајних полицајаца, који у најразноликијем оделу и дању и ноћу пролазе Паризом а на границама из ложбе све врви детективима. Али је је сва брига узалудна, јер је управо за чудо шта ти кесароши умеју и могу. Кћери једне консијержа украден је злата I часовник из напрснога џепа. Кесарош је вегато откончао сат са сребрног ланца и извукао га тако да дама није ништа осетила, но је тек у вече приметила, да јој је сахат украден. Принцу Димитрију Стурдзи украли су 86.000 динара у чековима и банкнотама, које је држао у малој лисвици у џепу, ушивену у капуту испод рамена. Принц се сећа, да су на Понт СолФерино прошла покрај њега два госнодина, од којих се је» дан лако очегаао о њега и рекао му „Ве§ уоиг рагс^оп" (извините). Али тај додир трајао је секунлу и принц не миже веровати, да је крађа извршена у том тренутку. Полиција мисли да су читаве чете најпрепреденијих кесароша дошле из Енглеске и Америке у Париз, који су се за париску изложбу нарочито „тренирали." Међу њима мора да је и пуно жена. И талијанских кесароша има врло много. Полиција је за чудо добро обавегатена о начинима к^ко се крађе извргаују те може о^мах казати да ли је ову или ону крађу извргаио енглески, талијански или американски „вегатак." Унраво је врло занимљиво и научно разговарати се с полицајцима о тим пословима. Али је то у исти мах све што полиција може и уме, јер су лопови и сувише лукави а да би се дали взненада ухватиги. Полиција има читав албум Фотографија најчувенијих енглеских и американских „Зћагрегз", али ти лопови нису у Паризу. Изгледа да полиција има посла са сасвии новим, свежим, до сад непознатим снагама, које су ипак мајстори у своој струци."