Male novine

ни трага месту еа коме се одиграла та катаетрОФа, јер се од 31 пр. м. почео рушити дворац а на његово место подићиће се манастир за кадуђерице карамелитског реда. — Стенли. Из Занзибара јављају да је тамо стигло гшсмо из Урорије од 2 децембра, из кога се ниди да је Стенли с неколико инвалида стигао у Урори, Ово је место на југоисточној обали језера. Викторија Нијанза Стенли је изгубио много људи услед болести. Емин паша налазио се на североисточној обали тога језера и Стенли му се опет придружно. — Несрећа у мепажерији. Из Хало иишу, да се у КерФурту о Тројицама десила велика несрећа у тамошњој Фалковој менажерији. Учитељи и учитељице основних школа повели су своје ђаке у менажери)у,! па како су деца радознала, примакла се једна девојчица од 7 година тако близу кавеза највећега лава, дају је обема шапама зграбио кроз регаетку и једну јој руку са свим откинуо а с глапе јој откинуо један комад коже заједно с једним уветом и оком. Менажериска послуга срећом је била толико присебита да је распарала платно од шатора те да гледаоци могу бегати. Позвани лекар одмах је пружио несрећном детету прву помоћ и сва је прилика да ће остати живо, али читавсг века осгаће ужасно на1'р.|е;но. КЊИЖЕВНОСТ „Нови Свет" 8-ма овеска илуотрованог часописа „Нови Свет" изаћи ће због слика (које се раде у Бечу и Лајпцигу) тек. 8 -ог овог меседа. Девета свеска бике посвећена косовској прослави. — На вересију не даје се дист никоме, с' тога се и неће слати онима, који до 8-ог тек. месеца не понове претмату за друго тромесечје. Коло у 15 и 16 бр. од нових ствари доноси: Коринтска Хетера, намељено Андри Ннколићу, песма од Војислава. — Посде мидијон година. Трагикомедија у три чина с продогом од Драгутина Ј. Илијћа. — Пријатељици, песма Јуније Хрисокома. — Сгјиго Ватс1с, Мо^гаГака сг^са о<1 <1г. Гг. Еаское— Бранич српског језика од Јована Живановића. Књ ижевне оцене. — Нове књиге. — Сдовенеке кљижевности. — Бедешке из књиасевности и уметности. — Друштва. У овој свесци је завршена расправа „Опет о кнезу Лазару" од Иларијона Руварца.

СЛУЖБЕНИ ГЛДСНИК — Произведени у чин ђенералштабног пужовника, Радомир Путник, досадањи ђенерадштабни потпуковник ; — У чин пешадијског мајора, Лазар Петровић, досадашњи виши интендант IV. кдасе, с рангом од 16-ог априла 1887-е године. — Артиљеријски поручик, Стеван Вудовић, па основу чдана 37 ог вакона о устројству војске, а због телесне неспособности за службу, стављен је у стање нокоја с пензијом, која му но годинама сдужбе принада. — Поетављени : за бдагајнике III. гласе: Милојко Радојковић и Сганојло Дукић, до«адашљи благајници IV. класе; за књиговође III. кдасе: Димитрије Петровић , Ђерман Јовановић [и л !илош Сандић, досадашњи књиговођи IV. класе; 8а рачуноиспитача III. класе, Ђорђе Ћатић, досадашњи рачуноиспитач IV. класе, н за магационара I кдасе, Петар Вукадиновић, досадашњи магационар II. класе. — Јован Кречаревић, бив. војно судски поручик, а сада секретар суда округа ћуиријског, постављен је за резервног војносудског поручика. — Адфонс (Дезир) Магру, провесор лицеја, у' Ници, постављен је за контрактуалног

професора Француског језика и кљижевности на Великој Школи, под обичним условима за стране поданике. — Мијадко Ђирић, бивши државни питомац, постављен је за суплента на Великој Школи. — Владимир Јакшић, начелник министар. ства народне привреде у пенсији оддикован је орденом Св. С»ве другог степена. — Министар грађевина разаслао је окр. начедствима распис, да у своме домашају обзнане становништву вароши и варошица, да се пре одобреног плана регулације и нивелалације не може никоме давати привремена лннија за грађевину, тс да се у будуће нико више не обраћа узадуд министру грађевина ва такву динију.

СМЕСИЦЕ — Једна љубавна трагедија. Ужас на несрећа десила се 26. ир. м. после подне у једном железпичком возу близу мале енглеске вароши Девиреса. У купеу возио се учитељ Август Келинг с госпођицом Листеровом, учитељицом на мушкој и женској школи у Девиресу. Она је била земљакиња Келингова и од детињетва се познавали; учитељ јој се удварао — просио је за жену, али му је она заблаго^арила

ким у т о и и ј а м а, довео би је до немоћи како изнутра тако и споља. — Ноштовавве самосталности краљевине, које је меродавно при продени унутрашњих ствари, уступиће место другим осећајима чим српска влада или националне страсти пређу границе своје земље. Врисел, 5 јуна. „Нор" најодлучније побија све вести о ратним намерама Русије. Цар жели мир и одржаће га. Код таквог расположења царевог изгледа управо лудо говорити о анексији Босне и Херцеговине од стране Србије, што је немогуће постићи без рата с Аустро-Угарском ; исто је тако лудо говорити и о прокламовању црногорског кнеза за краља Србије. Париз. 5 1 јуна. На изборима за сенат у Мијеру победили су консервативци с 382 гласа против радикала и буланжиста. Ови последњи добили су 63 гласа. Лагер, Лезан, Дерулед, Лехерин, и

Ред цензура по новчаним заводима: Привилегована народна банка, понедељака среда и петак. Беогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга за међусобно номагање и штедњу понедељак и четвртак. Српска кредитна банка понедељак, среда петак и субота. ——

К У Р С

Дукат. . Наполеон

5.61 9.39

на овим понудама. Да би га се јед- ј Сизини стигли су у Лизије ном опростила, наговори га да иде из Ј да држе буланжистичку конФе-

Девиреса а за награду обећала мује да ће га испратити до неке оближње станице. Како су били сами у кунеу, затј.ажио јој још један пут }»уку али га она и овај иут одбије. Увређена осећања и ноннса, Келинг плане, извуче револвер, опали два пута у девојку, рани је у глави па је онда без икаква, милосрђа баци из купеа. Рањена девојка падне на шине, где је после нађу онесвешћену а из рана јој лила крв. Недалеко одатле нашли су на шинама и Келинга, јако рањена и и осакаћена. Он је свакојако скочио из вагона. Лобања му је била размрскана, а десна нога скоро откинута. И Листерова је тешко рањена, али ипак има наде да ће се излечити, ма да су јој морали извадити лево око, које је због пада из вагона јако новређено. Келинг је пре неколико година био у лудници те је и сад још боловао од велике депресије. Држи се да је овај злочин учинио у часу јаке егзалтације и номућена ума.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" б. јуна Беч 5. јуна „Фремденблат" узима на знање најновију изјаву српске владе, да је сав рад њен иосвећен унутрашњим стварима Србије. Многим догађајима у Србији јевропска штампа дала је велики значај не толико због њине важности колако што су се десили у исто доба са знаменитим догађајима у иностранству. За похвалу је кад српска влада сузбија покушаје да се њена политика престави у лажној светло сти, али на жалост нису само новинарски дописница криви,јер и српски органи узимају такав тон, који побуђује на најсмелије препоставке, Докле Србија остане верна програму унутрашњег препорођаја, може бити уверена у правичну оцену ино странства а сваки корак преко тога, који би водио шовинисти-

ренцију. На станици су их дочекали с узвицима : Живео Карно ! Доле Буланже. КонФеренција је забрањена јер није пријављена. Париз. Један део кочијаша отпочео је возити. Париз. У Пи де Дом изабран је за сенатора онортуниста ЛегиБуланже, Лагер, Лезан, Наке, и Дерулед изабрани за општинске одборнике у Жири сир Сен. Париз. Уверавају да је нринц Луј Наполеон, по захтеву свога оца, дао оставку на официрски чин у талијанској војсци. Амстедрам. Шах персиски стигао овде. Дочекан свечано. Одсео у хотелу Амоле. —

КДЛЕНДАР Понедељак Правоелавни: 6 Преп. Висариј он и Текда Катодички: 18. Марцел мученик Сунце излази 7 јуна у 3 с. 46 м. Сунце задази у 7. с. 47. м. Меме месеца: Последња четврт 9. Дан је с почетка 11> 3 / 4 сати, а ноћ 8'Д с. пошто нарасте још за 15 м., иде посде на маљак и окраћа на 15 15 с. и 34 м., а ноћ а 8'/г сата. Ред примања по министарству Министар унутр. деда: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мии. иностр дЕла : четврком од 11—1 ч. нре подне. Министар војни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и нразника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по часа до подне. Мин. граћевине; еваки дан од 11 —12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре подне. Мнн. привреде, понедеоником, уторником четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне Министар Финанције уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

Српски лутријски 3% лозови 36'80

СТАЊЕ ВОДЕ За посдедља 24 сата од 5- 6 о. мес. вода је опада за 19 сантим. пролаз испод ћуприје 10'19 10-38

кодикаЈе вода 5. Маја 3'81 6. Маја 3-62

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 4. јуна 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ваздушни (на 0°]

Температура вавдуха (С°)

Вдажност ваздуха (релативна)

Ветар шраваци јачина) 746,81 м. м.

745,31 мм.

18°,6 24°,0

79

54

западнојуго-западни слаб

Максимална температура 26",7 Минимална температура 16°8. Време: депо. Киша 3 јуна свега 13,2 мм. ЈшШпнШНШпИШиЈЈШШШШШШШШпШЈТШ

Књижевни оглас

П 0 3 и в кса, упис на хховзт- књигу вошство Цело је дело подељано на три главна дела : I. На иодизање во&ака, са овом садржином: 0 положају и земљи за воћарство у опште — 0 положају и земљи за поједине врсте воћака на по-се. 0 ђубрету и ђубрењу. 0 води и употреби њеној у воћаргтвј. — 0 извођењу дивљака из семена, које ће служити као иодлога за калемљење. — 0 изводници . — 0 разтилу. — 0 размножавању воћака изданцима, приорцима и ноложницама, — 0 калемлењу у онште. — 0 оруђу за калемљење. — 0 другим потребностима за калемљење. — 0 калемљењу на по-се: простим спајањем, преседластим спајањем и исечком; у пола процена, у накрсни ироцеп; у прецепљену подлогу са заклисаном калем-гранчицом; на завлисану подлогу са прецепљепом калем-гранчицом; под кору: на живо и мртво око; уметањем, плодног окца; венчањем и приљубљивањем. — Зимско калемљење — 0 подлогама за калемлење низких воћака које ће се у разним вештачким видовима нодизати. — 0 подели калемљења у растилу. — 0 нези младих калема у растилу, до њиховог пресађивања на стално место. — 0 иресађивању воћака из растила на одређено стално меето: о приуготовлењу земљишта — копању рупа, времена пресађивања и пресађивању самом.