Male novine

је влада, као један разлог за ведолазак краља Милана навела и то, да се он, цо решењу земаљских судова данае сматра као обичан грађанин и да му се према томе овде могу десити разне непријатности, које влада не може дозволити али које не може ни спречити друкчије но да он и не далази амо. Зна се да су „Мале Новине" биле покретач и узрок те је Краљ Милан изгубио титулу неприкосновености и постао обичан грађанин. Дак-ле тај ваш уепех у овој прилици био је и влади згодан разлог да се краљ Милан задржи ван Србије. Међер и те „М. Н." не раде баш увек о штети наше родољубиве владе. И тако, данас етоји Факт да је јучерањи свемоћни краљ Милан сада (бар за неко време) удаљен из Србије, Јуче све, данас ништа — какав велики наук историје! Дадије краљ Милан икад мислио, да ће морати с капом у руди куцати на врата своје краљевине а изнутра да му одговори глас г. Саве Грујића: „није слободно!" И силни Милан мора да еавије шицке и да иде даље, кад му сеизнутра овако одговара. Да ли ће бар краљу Милан умети да изауче доуку из ове велике историске лекције. А. С.

ГВЈЕЗО^езсисгк!,

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Свечана седница кр. Академије, држана јуче у сномен Косовске 500 гидиш ' ице, биле је веома посећена; говор госи. Мијатовића, песме „Краљевка" једног академичара, као и музичка комиозиција г. Јенковапримљени с великим допадањем. * Са велике ваколе. Г. Аца Миловановић техничар позвао је другове Великошколце на збор сугра 13. ов. м. де се договоре: 1. 0 учествовању Великошколаца у Косовској прослеви. 2. 0 честитању влада за одузету железницу. 3. 0 честитању француском народу на дан заузимања Бастиље. Збор је у 8 час. у јутру — соба бр. 34. * Г. Еванс, полазећи натраг у евоју отаџбину, опуномоћио је г- Николу С. Јовановића Амер^ канца, да гз заступа на Косовској прослави и да с прослве иошље извешта ј за „Манчестарски стражар." * Истнна је. „Д. Лист", у свом јучерањем броју, вели у белешци, да је „ сасвим неистинита " наша вест да је влада учинила бив. Краљу Милану представку да за сад не долази амо у Србију. Кад „Д. Л." овако сигурно побија нашу вест, требало је бар да нам каже, где је поцрпао ту сигурност, ко му то рече. ко му то каза и чиме га то убеди да је наша вест неистинита ? Што год сигурно о томе могли су му доказати само из владиних кругова. Али чудо се онда „Д. Л." не упита : што ли то „Одјек" не побије нашу вест, ако је неистинита, но потћушкује њега („Д. Лист") да је он побија? Нисмо ради ма што натрунити нашем колеги „Д. Л." али није па ино, морамо му рећи да је он овде опрљио своју ручицу за туђе врело кеетење и да је узео да говори о ствари коју не зна.

Наша је вест аотауно истинита, а века је опорекне влада или бар „Одјек", па ћемо служити и са мало доказа. Нестају „М. Н." на трулу даску кад доносе оваке вести. * Истеран. „Д. Л." доноси белегаку да је г. Никола С. Јовановић Американац дао оставку на општинску службу. Како ми дознјемо о овој ствари није истина да је г. Американац сам дао оставку, но је човек аросто и чисто истеран из службе. Тгаип§ аћег туаћг! а не знамо коме за љубав „Д. Л" то улепшава, кад је у ствари овако. * Возовн о восовској прослави. Железничко одељење мин. грађевина обј ављује: Ставља се до знања нашем свету, да ће за косовску прославу на дан 14 ог тек. месеца бити у саобраћају из Београда и Ниша за Сталаћ ио три воза, који ће само путнике во зити, и то по два редовна воза и и но један засебан иутнички воз. 1.) Редован мешовити воз 51. креће се из Београда само са путничким вагонима у 7 сахати из јутра, а стиже у Сталаћ у 3 сахата и 35 мин. по подне. 2.) Засебан Јпутвички воз полази из Београда у 9 сахати из јутра, а стиже у 2 сахата и 2 мин. ио подне 3.) Редован путнички воз 11. полази из Београда у 10 сахати 50 мин. у вече, а стиже у Сталаћ у 3 сахлта 32 М1зн. из јутра рано. I. Редован мешовити воз бр. 52 креће сеизНиша само са путничким вагонима у 6 чачова 55 мин. из јутра, а долази у Сталаћ у 9 часова и 26 мин. пре подне. II. Засебан путнички воз полази из Ниша ) 8 часва и 20 мин. пре подне, а долази у Сталаћ у 10 часова и 10 мин. такођер пре подне. Ш. Редован путнички воз бр. 12 полази из Ниша у 10 и 18 мин. у всче, а стиже у Сталаћ у 12 сати — поноћи. На линијама пак В. Плана — Смедерево и Лапово — Крагујевац на дан 14-ог, 18-ог и 22-ог тек. мес. ирема потреби биће такођер у саобраћају сем редовних још и засебни путнички возо.и. Сви путници, који на дан 13-ог и 14-ог, тек. месеца буду цутовали, било са редовим или засебним возовима за Сталаћ, уживаће повласгицу вожње у пола цене — и то иекључиво за станицу Сталаћ. У повратку пак, на дан 16 ог и 17 ог тск. месеца, уживаће сви нутници вожњу у пола цене и то искључиво од Сталаћа за све остале станице. Исто тако на дан 18 ог тек. месеца издаваће све железничке станице карте у пола цене оним путницима, који буду ишли било за Сталаћ или Крагујевац. За крагујевачку линију карте ће добијати путници до Лапова, а лааовска станица издаће им даље карте у иола цене до Крагујевца. Најзад, у иовратку ових иутника на дан 22-ог тек месеца издаваће свима путицима крагујевачка и сталаћска станица карте у пола цене. Крагујевачка станица издаваће карте до Ланова, а у Лапову добијаће сви путници карте у пола цене за све остале станице. Ове повластице за возидбу важе и за линију. В. Плана — Смедерево Путници ће добивати карте у пола цене до В. Плане, а у овој станици издаваће се карте у иола цене за даље иутовање, — и обратно. Деца испод 10 година уживаће само оне повластице, које су лок. тарифом прОнисане. То исто вреди и за поједина војна лица.

Иовлачеље напредне странке н престанакВидела „Видедо" у свом јучерашњем броју доноси ове одлуке главног одбора напредне странке: „маиредна странна обуставља к(1о целипа свој аолнтички рад, док трају оваке арилике\ напредна странка обу ставља издавање странкиног листау оваким приликама, напредна сгранка док оваке прилике трају неће улазити у кандидовање скуиштинара, ни у изборе за општинско часништво, Јуче је дакле, изишао иоследњи број „Видела." * Протеран. Полиција је протерала г. Сергија Шарапова, дописника руског „Новог Времена, због прокламације, рад којих )<> чињен претрес у штампарији Мате Јовановића.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Стечај. Министарство народне при вреде расписало је овај стечај. Да би се садашње сушнице у земљи поправиле, те у њима сушиле шљиве боље и брже, са мање горива и тегобе, — иозивају се овим стечајем сви теориски и нрактички спремни људи, који су с овим послом унознати, да своје планове, нацрте или моделе са предрачуном потребних трошкова за израду поднесу мининистарству народне цривреде. Сушнице ове треба да су јевтине и просте израде, како би их могли домаћи радници израђчвати: даље да су им и делови постојани нарочито од пожара и честих оправки. Трошкови треОа да су срачуњени за какво брдско место округа псдринског, ваљевског или крагујевачког. Поднесене радове прегледаће и оцењивати комисија која ће се нарочито за то саставити од стручних лица — техн"чара и економа. Све сушнице, израђене по плановима који уевоји овакомисија, уиоредно ће ее оаробати 1-ог септембра о. г. у „Топчидеру," на месту које се за то одреди. У појединим случајима дозввлићд се на молбу конструктера онравдану разлозима, да св изврши и поједнначки нреглед оних сушница, које су по поднетим и усвојеним плановима на другом месту израђене. За ону сушницу, израђену до означеног рока (1-ог септ.), по цоднетом моделу, плану или нацрту, која изради најбоље суве шљиве, за најкраће време, и која се израдои и јевтиноћомнајвећма препоручи, издаће се из касе министарства сума од хиљаду и двеста (1.200) динара. А за ону сушницу, која одмах за овом дође по практичносги и употребљивости, издаће се сума од 600 динара. Сушницесу дужни израдити о свомеме трошку сами конструктери ; но за израду оних сушница, које одређена комисија по ттоднетим плановивима као но све ирактичне, корисне и изводљиве означи, даће управа топчидорске економије, заједнички кров, потребну цигљу и осуђеничку радну снагу у помоћ. Конструктерима најбољих сушница чиниће се могућне олакшице, како би се оне у вароду што јаче шириле и у што већем броју израђивале. Планови, нацрти,"модели и цријаве примаће се до 15-ог августа о. г. ПОГРАНИЧНИ СТРАЖАРИ (Допис „М. Новинама") Свирци, 9 ]уна Из овога краја у штампи нашој нико се не јавља, н : гласка се не чује.

Ако би се кад год и д«сило ла се учини такав изузетак, најмање су предмет такоме јављању наше потребе, наше муке, наше невоље. А о чему ћега ире писати но о мукача, невољами и потрабача дуж целе начте пограничпе линије према Турској. Ви тамо по новинама често пигаете и свет чига, а влада зна какве муке, какве невоље имамо ми, према турској граници, од арнаутских ваиада. Скоро сваки дан смо нападнути, непрестано презамо од Арнауга, ни имање ни живот нису вам обезбеђени од њих Јадан ти је то живот, кад као зец мораш С !1авати с пушком норед себе да би се бранио од напасти. За то ми немојте ни замерити што вам нећу писати о политичким борбама и политичким величинама у нагаем крају, чиие су пуни сзи наши листо. Не замерите ми и дозволите ми да вам пишем и о тако досадној теми о нограничним стражарама, која за нас није доеадна но је једно од животних питања. Не треба ни да вам напомињем да је погранична стража за то ту, да наше имање штиити од дивљих напада арнаутских. Држави је дужност да нас штити и она то чини, а ево како. Сва погравична стража наоружана је старим Пибодијевим пушкама с једним избацачем, а погранична стража, то је, по моме скромном и немеродавном мишљењу, једна војска која дању ноћу мора бадрим оком мотрити тс да својим прсима, својим животом заштити имање и живот грађанима ових пограничних крајева. Ето, такав један сгражар наоружан је најрђавијом цушком, за коју се зна од ово десет година, док међу тим тамо код вас у Београду и Нишу и жандармии патрол. имају Берданке или Мартинке. Потребно је да су и оеи добро наоружани; али кад та потреба постоји у сред Србије, у сред престонице, колико ли је већа цотреба доброг наоружања на граници, па јиш према Арнаутима. Жалосно је видети нашу пограничну стражу с таким наоружањем, а Арнауте наоружане Мартипкама, и они, тако наоружани пучају сигурно на 1000 корачаји д<,к наш стражар мучно да је сигуран, да ће му зрно погодити и на 3—400 корака. Није се, дакле, чудити ако се и у будуће не могу сузбијати арнаутски наиади, јер кубура против револвера не иде оружје нам је несразмерно, и за то што је оно у нас горе ми ћемо увек морати иовући дебљи крај. Сем рђавог наоружања, узрок је и рђава награда пограничним стражарима. За тај посао треба да се узму људи, који ће му се стално одати а за то га треба наградити, те да се не брине како ће му породица опстати. Шта вигае требало би за какав несрећан случај осигурати и нородицу стражареву. А шта место свега тога и.мамо. Плата једноме стражару је 20 динара и једноме буљубаши 25 динара месечно. Кад се од тог^ исплате сгражареви лични трошкови и порез, онда шта му остаје за породицу. Да би оистао, оп мора да потражм извора и ван своје крваве плате, да краде др жавне приходе, махом да потпомажкријумчање. Човек који је тако неосигуран, човек који се мора бринути о томе шта му је данас јела породица, — такав човек може ли бити стражар какав треба, каквог изискује служба нограничне страже. Још нешто. За стражаре се махом узимају људи који дугују порез и они служе само дотле док ве одуже иорез. Чим га одуже, они, знајући да нису довољно награђени, остављају место и после њвх долазе редом други да одуже порез. На тај начин, људи долазе у пограничне стражаре