Male novine

лсш био је. одузео од Симвћа ово имање и присвпјио га себи. Во наследници Симићеви обисну око кнеза Михаила, и он им обећа да ћс им то имање вратити, што по смрти кнез Милошевој одмах и учини. То имање сад је откупила држава за доста велику суму, као што чујемо за 14 до 15 хиљада дуката. Пут од Крушевца до нових барутана притиснут је био грдном прашином. На уласку у атар барутана подигнута су била два славолука , лепа и укуспа, од зеленила и срнских грбова, а цео нростор искићев заставама, истакнутим на високим стубозима, који су сви били обвијеии у зеленило. Сам нростор, где ће се подићи барутане, окружен је био зеленим венцем (гирланди), а свако барутанско одељење засебно обележено натписима. Изложени су били и планови за ове зграде, гдеје главни машинско-технички посао г. Тоше Селесковића, младог и даровитог енжењера вашег, који се и у крагујевачким ливницама већ одликовао вредноћом и изврсвим радовима својим. За Њ. В. Краља била је подигнута нарочита трибуна. При доласку Њ. В. са свитом, дочекао Га је г. митрополит Михаил«. с архијерејима и осгалим свештеницима, као и техничко особл^е, коме је новерено нодизање Фабрике, и велике гомиле свата. Краљ је нроговорио неколико речи с том господом, између осталих и с г. ШаФариком, управником војно-техвичког завода у Крагујевцу, г. Ч. Крстићем управником страгарских баругана, г. Т. Селесковићем техиичким енжењером крагујевачке Фабрике и техничким енжењером ове барутане, као и г. Раком Мутавџићем грађев. енжењ. За тим се краљ попне на трибуну где је одслужена сходна литургија. Управо очитаве су молитве намењене освећењу темеља, после чега је присутна прва иољска батерија моравског артиљериског пука испалила двадесет и један метак, а крагујевачка певачка дружина „Шумадија" отпевала нову Краљеву химну, у који се мешао пуцањ топовски иплотун иушчани. После литургије прочитан је пергаменат, кој и ће се метути у камен темељац. (Садрживу овога пергамевта већ смо донели у телеграФском извештају). После је Њ. Величанетво са свитом р азгледало планове нове грађевине,

па се овда приступило полагању иамена темељца У стаклени цнлиндар, напуњен зејтином, у који је утурен пергаменат, метуте су још и ове ствари: неколико стаклених плоча, на којима су снимљени планови крагујевачке Фабрике; неколико комада чаурица нове Маузер — Кокине пушке и два циндера, један граватски а други шрапнелски — све израда крагујевачке Фабрике војне. Стакленк цилилдар уметут је у металну кутију, на је све то положено у ужљебљени камен те мељац, који је био од 61 лога мрамора, а одозго се поклаиао металвом плочом, изливевом у крагујевачкој Фабрици, с нагписом: „Краљевско српска барутана у Крушевцу. 16 јуна 1889 године." За тим долази грб Србије, а испод ње продужен натпис: „Сазидана аод владом Краља Александра Првог." ГХри нолагању овога камена темељца, Њ. В. Краљ извршио је исте церемоније, као и у Крушевцу при полагању темеља Косовском споменику, носле чега се Краљ са свитом вратио у Крушевац а скупљени свет полако се рззишао. Многи сељаци одаели су одавде слику младога Кр»ља, коју је раздавао г. Милосав Куртовић, као поклон певачке дружине „Даворја." Раздато је више стотина комада, понајвише сељацима. По програму, овога дана ни]е више имало вигпта да се ради. Но за то је варош данас била много живља но јуче, пува многобројних гомила народа, који се веселио сваки на свој начин. Ову малу паузу употребили су неки страни дописници да обиђу околину, а „Стандаров" дописник г. Биман отишао је с г. Н. С. Јовановићем Американцем чак ва Копаоник, одакле су се сишли на Рашку, па се тек от.уд вратили ва Краљево. Око 6 сати у вече певачке дружине давале су концерат, који је био веома слабо посећен. У 9 часова у вече била је бакљада, која је од општинске куће отишла Краљевом двору. Том приликом било је иоздрава, о чему смо већ јавили телегра®ски. Те исте вечери општина је приредила банкет, на који је било иозвано дс 200 особа, између осталих и сви домаћи и страни дописници. Од иозватих многи нису дошли. Ванкету је

присуствовао Краљ с г. г. намесницима и члановима владе. Пало је доста лепих здравица. Заачајне су здравица г. Талоција члана мађарске академије наука, човека, који се бави ерпском историјом. Он је наздравио српски. У здравици је напомевуо историске везе између српског и мађарског народа; подсетио како је на Косову, чију усиомену данас светкујемо, после српске, вајвише проливево мађарске крви, јер су Мађари под Х\ња>ијем овако исто натопили крвљу свпјом Косово, као што су га натопкли Срби под Лазаром; мађарска крв смешала се са крвљу српском, кости мађарске труну упоредо с костима српским. И тај светао пример из про шлости теба да буде коича, која ће ова два нлеменита, јуначка варода спојити у садашњости, да наслоњеии један на други створе срећну и слободну велику српско-мађарску заједницу, где би велика уједињена Србија стајала рука под руку са слободвом независном Мађареком. У то име беседвик је напио српском јединству и српско-мађарском братству. Још је значајна здравица г. Кулаковског, уредника „Варшавског Дневника". Он је у својој здравици напоменуо, да су мухамедавски таласи почела запљускивати српске земље тек онда, кад су били потиснути из Русије. Развио је идеју, како је руска народ, сузби]ајући татарску најезду, нашао у себи довољно снаге, да створи моћну словенску државу на северу, која данас остварује културви задатак словевски на огромном простору докле допиру међе руске. Задаћа, коју је руски народ извршио на северу, предстоји сриском вароду ва југо-исгоку. Као што су Руси на северу, тако су позвани Срби на југо истоку да створе једну моћну, велику државу, која ће сузбити мухамеданске талзсе и обезбедити успех словенској култури на овим крајевима. А беседнш је нагласио да у српском вароду постоји та клица, из које се може развити та велика држава. Беседа је пропраћена бурним узвицима, а присутна војна музика одсвирала је руску химну. Те исте вечери и ђачко иевачко друштво „Обилић" давало је банкет, на коме су присуствовале све певачке дружине и многи гости. Г. Каћански вапио јете вечери више здравица, ваглашујући да српска ствар никад није

боље стајалз, но што данас стоји и уверавајући, да је Русија готова на први миг помоћи Србији, узвиквув: „Смрт српским душмавима ! Смрт прокдетој Аустрији!" Свуда у вароши весеље је трајало дубоко у ноћ. Тако је завршен 16 јуни.

* * *

Сутра дан, 17. јуна, око 9 часова изјутра, Њ. В. Краљ с гг. намесницима, владом и целом свитом от-иутовао је у манастир Љубостињу, испраћен из Крушевца грувањем топова. Блага кишица, која је нред зору пала, таман је покупила прашину и згодно спремила друм за ово путовање. ВЕСНИ^ БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Злоулотреба. Један страни г. доаоисник жалио нам се, да му је неко са свим изврнуо и искварио депешу, коју ^е о миропомазању краљевом послао из Краљева своме листу. Вели да му је депеша толико нагрђева, да је једва може позвати. Ми не разумемо ко ]е могао и смео тако чивити. Штација има араво да не прими депешу, ако није наиисана сходво законима. Али да је мења и предругојачава, па чак и квари, то вема право нико. Посгараћемо се да се подробније известимо, ко је дозволио себи ту првјатну забаву да прави стилистичке веџбе на туђим депешама, за коју је доиисник платио преко 50 динара. * Одликовање. Јучерашњи број службених новина доаоси ово ииемо: Драги Господине Грујићу, Желећи дати доказа Нашег признања ва дојакогањем раду Наше владе, којој сте Ви председник, нашли смо се побуђени, да, на данашњи дан светог Краљевског миропомазања, одликујемо за њихов усиешан рад: мивистра грађевмна, госнодина П. Веламировића; министра Финавсије, господина д-ра М. Вујића, и министра просвете и цркзених послова господива. Св. Милосављевића, таковским крстом I. реда. ИзвештавајућиВас, Господине Председниче, о овоме, ја вае молим да у-

жала. То јамачво мисли и зна и сам бечки двор, па с тога и не жели да се сад улази у то питање, наглашавајући да би то било прерано делити земљу, која је у туђим рукама. Можда <5и политички рачун и нама налагао, да за сад ћутећки пређемо преко тога питања па да се спо разумемо с ћесаром само о војничкој потнори. А кадједвом будемо господари ових земаља, гледаћемо штаћемо и какоћемо с Аустријом. Око овога питања развила се жива дебата. У разговор уђоше редом готово сви присутниУ главноме цео се збор подели на две групе. Преставници Грка, Арнаута и Бугара били су за савез с Аустријом, а о наслеству балканских земаља видиће се после. Срби, Турци в Румуни гледали су на ствар с више неповерења. „Кад аустриска војска једном уђе у ове земље, ко ће је истерати? Боље је уговорити ту ствар увапред, да бар право буде на нашој страни ако на њиној страни буде сила. Аустрији је лакше и згодвије дати и обећати сад, кад ништа и нема у шакама, но после кад нешто већ узме у руке. Свакако, ми сад више можемо ишчупати но после. За народе, даље одмакнуте на Исток, лакше је. Њиној еамосталности пре може доћи опасност од Русије но од Аустрије. Ати ми . који смо ближе међама аустриским,

морамо више зазирати од ње." — Тако су говорили људи из ове друге групе, што су тражили да се одмах све уговори. „Знамо је, тако рећи јуче нам је била на дому", рече човек кога један од Турака назва равије у разговору кардаш Јавко. Већало се дуго и много. Представник Фанара, Грк осредњих година и веома живих црвих <?чију, развио је у дугој беседи мисао како дружина „Ноћна браћа," ако жели успеха у своме раду, мора бити воома онрезна; мора водити рачуна увек оцелокупном стању у Јевропи, о расположењу и плановима поједивих великих сила, нарочито сила заантересованих на балканском полуострву. При истицању својих жеља треба да пази да нигде не ПЈвреди битне интересе великих сила, а нарочито интересе Аустрије и Русије. Мудро да прећуткује све што баш не мора казивати ; да ради преко вегатих агената, да јевропсжо јавно мњење придобије за се, и да се пред цивилизованим светом обележи као мученик и борац за хришћанску културу и слободу. Наглашавао је нарочиту потребу да се развије велика пропаганда међу Турцима, насељеним по балканским земљама код којих треба апеловати

ва „ тоарак кардашлар " *) и уверити их да је њин интерес толико исто, колико и наш, да сломијемо и одагнамо турску државу, која и њих цеди и исисава као год и нас, Хришћане, па да оснујемо савез слободних, независпих балканских земаља, где би и Турци ушли као равноправни члавови савеза. Према свему томе, преставник Финора саветовао је, да се преговори с аустријским двором нипошто не прекидају и да се учини све што је нотребно, да аустријски двор добије цуно поверење у искрености ове патриотске дружине.

(наставиће се)

*) Тоарак, турска реч вначи вемља, прашнна, област или вавичај, доновина. Кардаш такође турска реч, значи брат, а кардашлар браство. Према томе топрак кардашлар значи братство по завичају, браство по ваједничком живљењу на једној земљи, управо оно што ми бележимо речју вемљаци. Турци употребљавају ову реч! кад хоће да кажу Хришћанима: „Ако омо друге вере и друге крви, а ми смо род и браћа по томе, што се рађа живимо, мремо и сарањујемо у једној мстој земљи.