Male novine

пиваре." Збор је отворен у 4 часа ио подне. Један од господе сазивача отзворио >е збор са неколико речи о дели удружења и на завршетку умоли збор, да бв исти требао да изабере председника збора, који ће истим руководити. Збор је на предлог говорника изибрао себи за предселника акламадијом г. Иетронија Савића железничаог контролора. За секретаре г.г. Тасу Мвковића и Милићева чиновнике железничке. Дебатовало се о целн удружења и реши се: да се избере један одбор од шест члан'»ва, који ће израдити штатуте железничког удружења. Гласањем су изабрати: г. г. Сава Миленковић, Петроније Савић, Никола Прокић, М«хајло Рашковић, Таса Ивковић и Еиил Ведимировић. — На збору је било 64 члана. На завршетку збора, а на предлог једног чдана, збор ]е једногласно усвојио као иатрона своје славе свет. Константина и Јел< ну 21. Мај. Тај дан ће железншчки чиновниди славити сваке године као дан, када је држава узела железницу у своје руке. Збор је закључен у 7 сати у вече. * Звавична иснравка. У данашњем броју доноеимо званичну исправку управе вар. Београда на нашу белешку „Надлежној влаетн," која се тиче проститутске радње у кавани „Лепа Жатарина." Ми ћемо на ову исиравку одговорити у сутрашњем броју, а за сад ћемо само наноменути, да имамо потписе комшија, који тврде да је она наша белешка истинита. * „Мученик за слободу". Под тии насловом донећемо у идућим бројевима кратак животопис грчког јунака, несника и мученика за слободу, жоји је при крају прошлог века ногинуо овде у Београду. Сад, кад је већ и одбор склопљен, који ће покупити прилоге, да скромним споиеном обележи успомену Ригину биће од интереса за наше читатеље да виде ко је и какав је био тај човек, чије ■се мученичке сени с благодарношћу сећамо, Г. Св, Николајевић држао је недавно јавно предавање о Риги, које је и у засебну књижицу отштампаио па ипак то је све остало у ужем кругу, с тога ћемо иреко нашег листа унети ствар у шире читнлачке кругове. Аустро угарскн монитор „Марош" од нре четири дана је у Земуну и правиће маневре Савом и Дунавом. * Нов лисх. Чујемо, даће се скоро у Веограду иокренути један недељни, антисемитски лист.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Преиинула. На острву Принкипо умрла је Хадиџе-ханум, кћи иокојнога Субп паше. Умрла је у двадесет петој години и стекла је врло лепа гласа као песникиња и књижевник. ИЗ ВЕЛД СВЕТА. — Крунисање. Пре пеки дан је шпански иееник, старина Зорила, у присуству многобројног народ* у Канади, к,рунисан лавор венпем Зорила коме је 72 године, одунирао се тој свечаноети, али узалуд. Уредник лиета „БеГешог <1е 6гапа(1а" предложко је да се песн-ик крунише и сав народ пристаде уз ову замнсао. Влада ]е на ту цел дала 20.000 пезета, Варош Гранада такође је да .1а велику суму а многи поштоватељи несникови дали су врло велике нрилоге. 2. јуна почела је слава. Песника су са свечаном нратњом довели из Мадрида у Гранаду, где су га дочекали све вдасти и готово све становништво те вароши. Ту се искупило много депутација разних вароши и друштава, универзитета и нарочити краљичин изасланик и заступник. Сва варош била је дивно окићена. Пут од железничке станиде до стародревне Алхамбре био је сав осветљен бенгалском ватром. Свуда су паљени дивни ватромети. Свечана ко.ча песникова пратило је 200 других кола.Читаву недељу дана норед разних забава, песнику су чи њене најразлнчније почасти. Најзад 10 јуна извршено је крунисање. По преет љем од црвена сомота, извезена златом, сео је песиик па је норед њега пролазио поход. Требало је више од три саха^а, док је поход прошао. Поход се делио у 50 груна, свака са својом музиком. Сва друштвч, сви изасланиди, све школе и многи ппиватни, положили су пррд ноге пе

сникове екупоцене венпе и друге драгоцене дарове, За тим је извршено крунисање у старннској иалатиКарла V, јер се због тескобе није могло извршити у Алхамбри. Велико двориште те палате било је дупком пуно. Све је било свечано одевено. Краљичин заступнвк и песник седели су под нрестољем. Два иажа донесу златан венац, који преседник књажевног »руштва и краљичин заступник узму па га мету н* главу песнаку. После тога прочитан је спис цара бразилиског, који песника ставља у један ред с првим геншјнма свих векова. У вече је био концерт и врло дивно осветљење вароши и околине.

КЊИЖЕВНОСТ Поменик добротвора и утемељача друштва Св. Саве. I (7 књига друштва Св. Саве), Београд, у штампаријк Краљевине Србије. У1епас у 27 броју доноеи од нових ствари : Милој, пееиа моеореког гуслара. — Две ј^трве, приповједа Јосип Ловретић. — Гро®а. Д. Н. Тодстог „Војна и иир", критичка дрта барона Р. А. Дистердое. — Листак: К сликама „Иван Шубић" и „Морска обала у Спљету" ; Уметност и Сваштице. — У овој свесди завршене су „Кљижевне обвнане" од Т. М.

ПИСМА УРЕДНИШТВУ

Уредништво нашега листа, добило је следеће писмо с косовске прославе: Господине Уредниче, Молим Вас, да ми дозволите, да у Вашем цењеном листу, одштампате ове редке, у хатар истине и нравде. 3* све време прославе, како у Крушевцу тако и у Краљеву, суделовале су три певачке дружине, и то: „Београдско певачко Друшгво." Академијско „Обилић" и „Даворје." Од тих друштава највише је суделовало „Београдско Иевачко" јер је невало на служби у црква Цара ЈХазара у Крушевцу, при освештању заставе „Обилић," на нолагању темеља споменику косовских јунака. У вече певало је само „Београдско нев. Друшгво" улицама пагриотске песмв. Даље. — на миропомазању у Жичи, певало је та-

кође ово Друштво, док међу тим, шгамиа наша о овоме друштву, које је највише допринело „косовекој прослави" — не говори ништа. Благодарећи Вам у напред, на штамнању ових редака, ја Вас молим, да верујете у моје дубоко поштовање. 25 јуна 1889 г. Београд. Очевидац.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 26. јуна. Минхен. Брзи воз келнско ФранкФуртеки, искочио је из шина код Рермоса. Има осам мртвих и једанајест рањених. Јегерндорф. Скуп ткача решио је да објави штрајк, који ће обухватити на 4000 радника. Синоћ је по свима улицама било великих гомила, али мир није нигде нарушаван. Објава ореске власти опомиње да се не чине изгредв и да не спречавају онима, који би хтели радити. Веч. Аустриска делегација у пуној седници усвојила је без дебате прорачун министарстваспољних нослова за 1890 и накнадни кредит за 1889. Исто су тако без дебате усвојени прорачуни министарства ратне марине и заједничког министарства Финансија. КАДЕНДАР Уторак Правосдавни: 27. Преп. Самонс Севир. Катодичхи: 9. Брцко влад. Сунце ивдави 26 јуна у 3 с. 55 м. Сунце валааи у 7. с. 46. м. Мене месеца: Прва четврт 22. Дан је е почетка 15 3 Д сати, а нок 8'Д с. пошто нарасте још за 15 м., иде после на маљак и окрЛа на 15 15 с. и 34 м., а ноћ за 8 1 / ј сата.

ИЗ ХАЈДУЧКА &КИБОТА Одломци из бележника једног вечитог робијаша (3)

* * *

На Ђур^ев дан, 1879. 1. Прва нрађа. (наставак) Све ми се то чини као да је неко улио у ме најслађу медљану ракију, те ми по жилама не тече крв по она, слатка медљаница, а у том заносном душевном пијанству осећам, да ми је пијана не само глава, но је пијан сваки кончић на мени, чав к онај мали ирстић на нози, и он је пијан, и њему је нешто мило и радосно. А то душевно пијанство није онако тешко и буновно, као што је обично пијанство, но ведро, слатко, мило; осећам срећу свим срцем, целом душом, целим телом својим ; чини ми се да се осећа срећна свака длачица на мојој глави, а у тој големој срећи осећам, како ја и ти нисмо више два засебна, одедита створа, но само се слили у једно тело, у једну душу. Ти си некако сва ушла у ме, ја сам те стегао на сво-

јим црсима и ти си се полако уцедила , улила си се у ме, у моје груди, у моје срце, па смо се тако стопили и слили уједно, и ја осећам како дишем твојим дахом, а у мојим грудима куца твоје срце 0, свети, блажени, младићски заноси ! Медена Фантазијо, како си слатка и како си моћна! А кад се усред те неизмерне среће своје на један пут сетим широке греде у коњушници и онога покраденог новца, нешто ме тако парне кроз срце, да ме одмах пробије хладан зној и ја се стропоштам сав малаксао. По неколико тренутака стојим тако као, смлаћен. После ме с једне стране почне копкати : „Лудаче један! Чега се толико жацаш. Узео, узео, ко ти баш зна, да си ти узео ! А после, зар та крађа вије једини начин, на који можеш доћи до твоје лепе Јелице и добити је да ти жена буде." И док ово с једне стране бруји у ушима , с друге стране чисто писне овакав глас: „А кад си лопов ! Шта ћемо кад си лопов, крадљивац! Покрао си човека, где си ноћио, па ће да те ухвате, да ти заметну руке на леђа, па ћеш леио пред пандуром цуи, цуп те иред капетана, знаш, онако исто, као оно што си лане гледао Нвколу Мартинога, кад га пандур

отера везаног у конак, а сељаци му се смеју и веле : „Еј, бре, Никола, зар и ти доживе да ти ђогат чича Симе пандура дува за врат. (То су му се, знаш, подсмевали што он иде иешке, а пандур га тера везана на коњу, а пандуров ђогат исгина му дува за врат.)" Та два гласа, од којих један виче „ако си!" а други цачи „што си несрећниче !", боре се у мени дотле, док са свим не малакшем, те се после као пребијен пас одвучем и скљусим негде, па тако и ноћ проведем. Ето, тако сам проводио оних првих седам дана! Кад би деветога дана пред ноћ, нешто налајаше пеи, а газдарица ми викну : „Трчи види ко је !" Излетим у авлију, кад тамо имам шта и видети. Пред нашом капијом стоје срески писар и два пандура, и чекају да им се отвори. (наставиђе се).