Male novine

баштн а у 8 часпва у салону — ио "г<уе ће бити Игранка. . лазна је цена 1 динар од особе. * Озбиљни знаци. К;1ко сазнајемо, одмах по иовратку с' иута, било је важних седница, у присуству г. г. намесника (без г. Ристића, који је још болеста.))На тим седницама г. г. намесници правили су питање на владу, шта мисли чинити, и какве мере мисли уиотребити, да стане на пут размноженим ра^бој нишгвима, која се иојављују ао целој Србији, и прете, да се извргну у оишту несигурност. Влада се об| атила г. министру полиције, да чује његово мишљење у овом нитању. Г. Таушиновић изразио се да по извештајима, којаима од полициских власти са разних крајева, разбојниш тва доиста узмимају озбиљне размере, »а \ч. да ускоро могу узети асни облик. Даље је рекао, како а садањим сресгвима ништа неј учиаити, пошто су се полицивласти ноказале немоћне, да томе стану на иут, а слаба је помоћ д жандармерије. /едини нрави лек, рекао је г. мигтар полиције, била би војска, и је тражио да му г. министар војI стави на расноложење иотребан )<>ј батаљона. Г. Млнистар војни изразио се, да >јсци доиста спада у задатак и одр:авање реда унутра, и да збиља ни..о не може тако темељно и брзо исноренити разбојниш гва, као што ће то моћи војска, Према томе ов је >љан да се употреби војска на ту ђ . Али г. министар додао Је и ово, ув се своме колеги г. министру м аишл1х иоелова. — Ја ћу дати војску али у томе ^чају, војска мора узети и пуау т у своје руке, јер моме пуков.и..у, г. министре, не може заиове»ати ваш окружни или срески на°тник. Г. Таушановић се иротивио томе наводећи , да би то било онсадно стање. Г. војени министар одговио му је: — Па ето вам готово опсадао стан>е, чим сами немате снаге да се одбраните од разбојник. Ви немате никаква друга избора, или ће в ојска узети власт у своје руке, или јјв узети власт разбојници.

Седница је била врло бурна, но како се чује није се дошло ни до каква резултата. Јуче је седница по ново дожана. Г. Министар полиције одјурио је из но седнице, врло разјарен. Дал се дошао до каква споразума, још нисмо могли сазнати. Четири жандармска ОФицира и повећи број жандарма, отирављени су у унутрашњост, где су се разбојништва нај^ише осилила. &о дај боже да отуд буде какве вајде, али „мрка кана зла прилика." Ми смо до сад махом ћутала о овим разбојништвима, у нади, да ће се томо злу брзо и енергично стати на цут. Но та нада као да се слабо обистињава Оволика разбојништва, и њено нагло намножавање, баш од кад су радикали на влади, веома је занимљива појава. „Одјек -1 је млого пута доказивао да су умножена хајдуковања увек знак рђаве унраве. Нема спора, да зла управа доиста умножава разбојништва и хајдуковања, ади оволика садања хајдуковања — чиме ћемо то да објаснимо? Свакако све су ово рђави знаци, као што и она сцена у министарству не могу никога овеселити.

РИГА ЕЗ ФЕРЕ пееник и патриота грчки (свршетак) Његова појезија, и ако је с техничке стране несавршена, била је у духу народне песме и наживом, народном говору; у њој има толико тоалине, толико оног језика, који разуме само народ што зна за дане слободе и славе, што осећа своју мушку снагу и јуначки се борисирепонама и неприликама, у које га је историска суд бина спутала. Доиста Ригина нрва иесма живеће с народом грчким, док год овај не извојује чобеду својој нолитичкој же љи, док се не уједини. Све ће дотле бити савремене речи нрвог мученика за слободу: „Као што су некад ајдуци тако и ми похитајмо у врлети и горе далеко од света у ком је горко роиство. Пружимо руке и у братсгву нека су нам отаџбина и родитељи, пријатељи, деца и родбина. Лепшеје

један сахат у слободи, него четрдзсет година у роаству и гамновању живиги. Шга ти вреди да живиш а да робујеш. Гле, како је диван жавот у светлости. Ајте на крст, да се закучемо. Отаџбина вас довикује, она вас хоће, она кука за вама, зове вас материнским гласом. Дчжимо руке к небу и кунимо се из срца Богу. 0 царе света, кунем ти се, да се за мишљу тиранина никад новеста нећу да га нећу ни служиги , ни за њим ићи; да се нећу зааети за његовим обећањима, да ће ми, докле живео будем, једина задаћа бити да тиранство рушим; да ћу бити веран отаџбичи и неодвојен од народног вође. Ако бих заклетву погазио, нека ме муња небеска смрви, и запали да постанем дим." У другој песми, или другом уломку прве „Пееме за јуриш" Рига зове све народе балканске, са истока, севера, запада и југа у заједничку борбу за општу отаџбину, зове онс, које је тиранство на страну одагнало да се врате на своје место- Румелија их с раширеним рукама виче, да им да отаџбиву, части и славе, узвикује Алибеју Египатском, иаши од Халеиа, витезовима на Малти, Пазваноглију у Видину, Сулиотима у Албанији, Манијотима у Пелопонезу, Србима у Црној Гори, становницима ^поморских градова, у опште свима, хришћанима и мухамедовцима, белцима и црнцима да се дижу, да се сложе и да сруше тиранство ком сви заједно робују „Шта стојиш Пасвакоглу, упрепаш ћен? Полети на Балкан; угњезди се као краљ презри совуљаге и гавране Држи се с рајом, ако хоћет да победиш. Силистрија, Брајила. Кула, Бендер зову. Шаљи војску; они ће те поздравити, јер у ронству не могу да живе. Сулијоти и Манијоти чувени лавови, Црногорци соколови, крсташ црни са Олимна и ждралови од АграФз будите сложни будите једна душа и т. д. Пада у очи што Рига овде не зове и Србе из наших крајева и пада у очи тим пре, што се зна да су се ови предели од ХУП века врло често буиили и дали често доказа о свом великом јунаштву у ратовима Аустрије и Турске. Ово несиомињање овамошњих Срба г. Николајевић објашњује тиме, што су Срби носили оружје против Посваноглија, који|се ис такао као бранилац и заштитник ја-

ничара, а Рига је као што се види много полагао на рад и успехе Пасваноглуа у његовој б^рби с Турском царевином.

ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Појевтинио ајвар. У Русији је на један пут појевтинио ајвар с 25 од сто. Како једном варшавском листу јављају, овогодишњи риболов у Касписком мору био је врло обилат, то је за то толико и пала цена ајвару. Један пуд (шеснајест килограма) најбољега ајвара стоји само 80 рубаља. — Христина Нилсон, ,која је под именом „шведски славуј славила као певачица највеће триум®е по целом свету, преболела је ту скоро тешку болест, која јој је оставила страшне последице. Чувена иримадоиа на један пут је оглувела и изгубила памћење тако да се морала — ио свој прилици за увек — одрећи позорнице. Сада је отишла у Лондон.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 30. ј уна. Баршава. Јуче у подне, на цољу Мокетову, у присуству гроФа Пушкина, виших ОФицира и изасланика аустро-угарског цара било је свечано предавање заставне ленте, коју је аустроугарски цар посветио кајтолмској регименти. Пред постројеним Фронтом прочитан је царев телеграм, који је саслушан с одушевљеним „ура"! За тим се викало живео руском и аустрискомцаруи иеиобедљивости регименте. Атина , Грчка штампа позива Крићане, да се махну бесплодне агитацнје, јер је Грчкој веома потребан мир. Кајиро. Још два батаљона отишла су с Малте за Мисир.

ИЗ ИШЧКА ЖИВОТА одломци чника једног вечитог робијаша јЕ. ) * * • 0) % 1- Маја, 1879. •% 2 Прва нрв.

% (нАСТАВАк) је чохано рухо номогло ми је да два сумња не падне на мене. а се мало одвојим, зађем у тр 'пресвучем се, чохано рухо ср т : °дну шуиљу кладу, а ја н чу, упрегнем волове

дана нађе своје вепрове у чопору оног трговца. Сиромах газда узалуд се правдао и позивао слуге за сведоке, како је те вепрове купио од некаква трговца у чоханом руху, којисеказао да је родом из крагујевачке нахије. Њему одузму вепрове и у малогане затворе. Међу тим ја сам комотно и слободно радио код моје понадије; ником ни на ум није падало да сам то ја био онај човек у чоханом руху. Тако сам изоиерирао онога газду само за 27 дук. Но овај нонац ниЈе ми био берићетан. ПослГЈ-чва - готово См с којим ку ш

она има и доста готових пара. Ја сам свратио пажњу на то, чим сам ступио код ње у службу. Неколико пута привребао сам је како даје сељацима новац под интерес. У њеној собици б .о је велики, добро окован сандук од дебелих растових дасака. Иамо је три резе и сем три катанца још и четврту браву на среди. Попадија је од тога сандука направила као неки миндерлук; увек га је држала покривена једном шареницом, а одозго битги су натрпани јастуни о.андук®

пут иала на ум мисао да похарам попадију кад сам се онако опељешен пред зору враћао кући. Судба је ваљда хтела и несрећа нопадина, да баш тога истог јутра, дошав кући, затечем њу, где нешто шушка око свог драгоценог сандука. Како ме опази она брже боље , скочи затвори собња врата, и не само да их зат.рри, но ја чух како гЧ/ВР"" „ изнутра. После вид г намаче и зар'