Male novine

Ти ми, душо, нећеш моћи казати оно, што татарске жене имају обичај говорити својим мужевима: „Ти ни си јунак кад се без плена враћаш кући". У мене )е и коњ везиров, кога гонисмо да га уватимо, па нам умаче а коњ остаде.КадијуДвогчовека његовог, и млогу господу турску иоубијаемо. Млого сабаља и другог оружја турског има међу иашим војницима. Ноћ и храбри отнор устунајућег ненријатеља снречи нас, те нисмо могли нљачкати. Они оставише иозади Јанвчаре, које смо све ноћу поубијали. Млого су унорни биди ови људи, јер док се један део борио с нама, други се усгремио да узме варош на јурига, тако су велику сиду имали. Изузимајући Татаре, ја рачунам њихову силу на 300.000 бораца. Неки оиет доказују, да је имало самих чадора до 300.000 и у сваком но три човека. Ово је грдно велика сила. (свршииђе се)

ИЗ БЕЛА СВЕТА. — Велики погреб. У Берлину је умро социјалиста Ха*енклевер и еаранили су га пре неки дан. На погребу је било 10.000 социјалиста. Ред је био нримеран. Иа СЈНдуку је било200 венаца сцрвеним. тракамаСви социјалисти ноеили су црвене оковратнике и црвене знаке на нрсима. Ова демонстративна пратња скунила је неирегледну множину света, који је оедао ову нрат ч њу. На погребу није било свештеника. Сви присутви социјалисти положили су на гробу заклетву верности својим начелима. * — СЈребро место гвожђа. Нека госпођа из Нзу-Хавена у Северној Америци наручила је пре неколикогодина у Бостону више пакета јексера, али се веома зачудила кад ј<> у једвом накету место јексера нашла сребрне шпанске талире. Госпођа одмах јави о томе трговцу, који јој је из Бостона послао јексере. Он јој изјави да талире не може примити, јер је он онај накетић купио као нануњен јексерима. Дуго времена није нико хтео дирати у те талире, па је ту скоро отац те госпође, који је умро,

одредио да се ти талира салиЈу и од њих направе црквене утвари. * — Суиариице У Пешги се пре неки дан убио неки Дајчгамит, што за његову љубав једна жена није хтела да се раздвоји од свога законита мужа. Пред смрт написао јој је једно писмо и молио је, да му на сандук положи венац. Она се одазвала овој жељи и баш кад је иолагала венац, истрчи пред њу једна жена, друга љуОавница покојникова, дохвати венац, искида га и иовиче оној првој : „Даље змијо, гато си оца мога детета отерала у смрт." Таиан је скупљени свег ночео уживати у овом шкандалу, а дође полиција и учини јој крај

СМЕСИЦЕ — Шта осећају оии које удари гром ? „Та^езроз^" доноси од једнога кога је гром ударио, ово о осећањима, који су га спопали у оном тренутку : Иза моје куће валази се мала дрвена кућица, иза које стоји више смрека. Како је киша лила као из кабла, држао сам у левој руци кишобран и хтео сам да створим други овор на олуку, Баш кад сам се дотакао лимена олука, удари ме гром. Учини ми се као да се пред мојим очима простире море од ватре. Чујем шум и уз болни јаук осетим како је удар варниице прелетео моје тело. Мишљах да еам пропао, али свест, коју нисам са свим изгубио, иоврати ми се у брзо. Кад сам отворио очи, најпре сам погледао моје тело, јер ми се учинило као да ми је неко сва уда одсекао, Мало по мало могао сам се кретати. само је десна рука остала укочена. Та ме је рука страгано болела али трљањем почелаје крв опет редовио тећи. За два сахата могао сам већ писати. Часовник, који ми је био у џегху, пресгао је Ј)адити. На разним местима десне руке имам опекотине ; на левом табану имам белу ЦР Т У> Дугу за један налац; на десној нози имам мехур, као да сам се онекао и то ме место веома боли. Варница је прошла кроз дссну руку и ногу у земљу.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 2. јуна. Париз.У комори се јучерасиравља предлог о амнестији. Том приликом пало крупних речи између алгирског посланика. Томсона и Лаура. Томсон удари шамар ЛаУРУ- Данас је међу њима двобој на пиштољима. Лондон. .,Рајтеров биро" јавља из Канеје, да је Порта изненада опозвала с Крита турскбг комесара Џеладина. Стаље на острву још је неуређено. Еелн. „Келнише Цајтунг" дозиају из Париза из поуздана извора, да је од прилике пре десет дана руском министру отишло у кунатило Виши једно писмо царево. Садржина тога писма је тако важна, да га нису послали ноштом, но га је у Виши однео један рођак министра војног Вановског, оФицир у руској гарди. Париз. Сенат је јуче довршио генералну дебату о буџету. Усвојио је законски пројекат о панамском каналу с додатком, да се пројекат врати комори на случај потребе. Приликом буџетске дебате завадили се Ларенти и Лелијевр. Овај послао Ларентију сведоке. Париз. Као да је неоснована вест, да буланжисти намеравају да се иекључују из коморе,. те да тако смету гласање о закону за вишеструко бирање. Еелн. „Келнске Новине" дозда ЈУ> Д а царица неће пратити цара на путу у Енглеску. На против, при крају септембра посетиће талијански двор у Монци, па ће одатле заједно с царем ићи У Грчку. Христијанија. Образовано је консервативно министарство. Министар преседник Штренг. Париз. Синоћ био двобој са

пиштољима између Томсона и Лаура. Нико није рањен. Ташкент. Земљотрес је порушио половину Чаркента у СемиРЈечкој. Београдскиш претплатницима Она гг. београдски иретплатници, који су се раније претплатили и за даље од 1 јула, умољавају се да или изволе сами долазити по број, или да се с признаницама о нлаћеној претнлати пријаве благајнику „М. Новина," те да им се новац врати.

КАЛЕНДАР Не А ељ'1 Правоелавни: 2. Пол. хал>. бог. Католички: 14. Бонавентура Сунце иалази 2 јула у 4 с. 1 м. Сунде валази у 7. с. 42. м. Мене месеца : Пун месец 2. Дан је с почетка 15 9 Д сати, а ноћ 8'Д с. пошто нарасте још ва 15 м., иде носле на мањак и окраћа на 15 15 с. и 34 м., а ноћ за 87* сата. из ОПСЕРВАТОЈ^ИЈЕ Београд 1. јула 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.

Притисак ваздушни (на 0°]

Температура ваздуха (С)

Влажност ваздуха (релативна)

749,60 м. м.

23°,6

748,72 мм.

32°,7

Ветар шраваци јачина) тишина

тишина

Максимална температура 33°,7. Минимална температура 19,°2 Време: лепо; Киша . јуна, свега 25,9 мм

ИЗ ХАШКА ЖИВОТА лз бележника једног вечитог робијаша (6)

* * *

1. Маја, 1879.

2. Прва нрв.

Читав мессц дана кувао се тај план у мени. У томе ми се деси, те сам морао три четири дана провести у Паланци, где сам био довео доктору једно унуче нонадино, па ту остао да нриназим на болесно дете. Шврљајући туда беспослеп, ја ее упознам с неким надничарима у једној мехави. Било их је троица. По казивању један је био Скадранин, а она друга двоица били су банаћани. Рекоше ми да ту чекају из Смедерева још два друга, па ће после веле у Брагујевац. Из даљег разговора с њима ја познам

какве су то тице. Навлаш заметнем разговор како служим код једне богате попадије. Описивао сам им велико богатство њено, напомињући како је грехота у бога што онолике паре чаме код ње бесплодне^ док би у рукама каква вредна човека могле на све стране учинити добра. — Па шта је гледаш, што не наздравиш једне ноћи и баби и њеним нарама, — рече Скадранин, осмејкујући се. — Дођи па јој наздрави ти, —одговори му ја. Па што? Ммслига да не бих. Тако се упустимо у разговор. Још тога истог дана у вече сноразумемо се са свим да заједнички опљачкамо бабу, па је углављен и цео план похаре. Као странци, ова тројица нису могли дуго остати у Паланци — пало би у очи; с тога се споразумемо да се ствар не разгађа, но да је извршимо одмах идуће ноћи. Некако се тако било угодило, те тога дана нисам никуд излазио на рад у ноље. Провео сам цео дан код куће, оправљајући нешто око кола и превејавајући неку шеницу. Тај дан провео сам као у некој грсзници. Ништа нисам окусио, само

сам једнако жеднио и липао многу волурину. Кад би око заранака узмем бардак с ракијом и добро повучем. То ме мало поврати. Целог дана мислио сам на идућу ноћ — гата ли ће бити? Шта ми није падало на ум. Замишљао сам како ће бити, ако не нађемо ништа у сандуку. Попадију сам тога дана често сретао. Тешко ми је било да је погледам. Бад она прође поред мене, на ме нешто упита и погледа у ме, учини ми се као да она све зна. Други пут опет учини ми се да је попадија нека вештица, да стоји у дослуку с неким духовима и да може с нама учинити што год хоће Тада ми се учини да она зна за цео наш план, па ее навлаш прави невегата да нас само нама^и. Тако дође и сутон. Чим се поче смркавати, ја сам се осећао слободнији. Најбољи зпак да сам већ постао зликовац, пошто су у мраку само зликовци слободнији, док су обични људи увек слободнији на дану и светлости. Ваљало ми се постарати за двоје: да уклоним нсе и да склоним људе, који би могли прискочити попадији у помоћ, ако би успела да викне при нагаем вападају.

Попадија је имала, сем мене, још три слуге, и четвртог једног младића неку суродицу своју. Двоица слугу и Стојадин, тај младић, спавали су код куће, и то или на сену у ахару или на тавану тога истог ахара. С њима сам спавао и ја, кад сам код куће. Ваљало ми се, дакле, осигурати од ових људи. Вечерали смо у први мрак и то напољу под липом. Ја сам више нијо но што сам јео, Ми слуге вечерали смо заједно као и увек. Попадија је, с једном девојчицом, својом сестричином, вечерала оделито у ходнаку* После вечере Стојадин и она дв^ица слугу испалигае по једну цигару, па одоше да легну. У селу се рано леже. Ја остадох да нараним псе, па ћу после као и ја доћи да легнем.

(НАСТАВИЂЕ ск).