Male novine

БРОЈ 196

ИЗЛА8И СВАКИ ДАН

ЧЕТВРТАН 6. УЛА 1889.

ГОДИНА II

БРОЈ 10 П. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ; На годину динара На по године 15 ДИН ара На 3 меоеца .... 9 динара 1ЕРЕТ1Т ЈО0Е5А1

МДЛЕ

ПиСМА И РУКОПИСН ШАЉУ СЕ ВлАСНИКу „Малих Новина" Топличин вевац 6р. 17., на гораем опрату.

дневни лист ш свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ 7НУТРАШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ПОШТ А

'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖ^УГЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ.

ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕШЛАТЕ ПРОДАЈЕ Ш, БРОЈ

ЛИСТ СЕ

Претплата се прима код свију пошта у Србији.

ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој отрани од петит. реда 20 пр. д., а на чктвртгј д петит реда 10 пр. дин. ПРИПО ЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда.

Огласи јеегиио, по потреби и са сликама.

За свако оглашскв плаЈја се држ. I се V) гџ

'- ^\\\у^л.\уу ^у ууу уу1-уж\лух-уууг\\\чгу

тт штте >'>у\.гччу< ; .ч,^1.ују^л. ууч- > .ч л.чууч.хугчууу

ђи огл «,С по ПОГОДБИ

Е^.Т, ТЈГГЈхХ. код „СКУПШТИНЕ" У ЧЕТВРТАК б. ЈУЛА 1889. ЕЕЛИКА ПРЕСТАБД РУСКОГ ПЕВАЧА г. Владимирова и г -1>е Колцова СА НОВИМ ПРОГРАМОМ. Између аеваља биће велики ватромет. Баипа ће бити 1 оезетљена са лампиоиима. Нидам се да ће поштована пу 1 блика бити потпуно .чадовољна еа народним руским песмама. хј;:е:е -1_^ ©о гх љ. дин. ПОЧЕТАК У 8 1 /з ЧАСОВА У ВЕЧЕ ПРОГРАМИ СЕ ДОВИЈАЈУ НА КАСИ. л " С НОШТОВАЊЕМ ВЛАДИШНШ и колцовл

473,1-

руски певачи.

Читај

оглае АлРерта Кнна Синови у нашем листу. 39' ' 11—19

СЛАБА БАЈДА Да нроговоримо још једну о службеном извешћу о хајдуцима. Пошто су нобројани неки хајдуци, у изпештају се вели даље овако: „Осим ових хајдука, које је садашња влада скоро еве зате кла у гори, било их ,је још у ћунрие1сом округу, који еу од пести побијени од чеети нохватани." Овде се дакле тврди да јс садашња влада ове хајдуке, што данас чине толика зла, затекла већ у гори, дакле да еу они хајдуковали и нре, а ниеу се одметнули тек сад под овом владом. Другим речима, ови . ее хтело рећи, да се нод овом владом хајдуковања ниеу умножила, да је тога зла било и пре и то још у веЂој мери, јер је влади ношло за руком да неке хајдуке, које је затекла од ире, нохвата, а неке и да иобије.

Ми налазимо да овако нредстављање не одговара иравом стању ствари. Истина је, да је еадашња влада затекла већ у гори „скоро све" оне хајдуке, које вабраја у евом извештају г. мин. нолиције. Али је тако исто истина, да у службеном извештају нису ни из далека побројани свихајдуци, који сада узнемирују народ по Србији. Ту су споменути само старији и чувенији хајдуци, а прешло се ћутећки преко мпогих „млађих снага" и новајлија, који још нису успели да се нрочују и „прославе", али који за то чине онака иетд зла као и они етарији. Дакле, пикако не стоји Факт да под садашњом владом није било одметања у хајдук^; пе стоји ни то, да је тога одметања сада мање но што га је било пре. Код нас, но весрећи, још нема уредне етатистике, да би могли тачно сравнити кадје како раело и онадало хајдуковање, и ко.је га је године било више, а које мање. Али има нешто што сви ми и без статиетике врло добро знамо и осећамо — то је она општа еума јавпе безбедности у земљи, то је она целина грађанске сигурности, коју осећамо кад те има и кал је нема исто оиако,

I ка>> што без термометра осећамо кад је зима, а кад врућина, и ако ое' би умели баш тачно на град казати колико је гради кад било. А кад је |)сч о општој јавеој бе.збедноети од хајдука и осталих злих људи, онда се мора нризнати да је т- 1 безбедности данас мање, во што је пре било. То I:е иам посведочиги цела Србија, сви крајеви, а иоглавито они бесни хајдуци. Јсдиа стара, чувена радикалка, јеДна понадија, која је за радикалну етранку привредила више но гг. Гига Гершић, М. Вујић и Ст. Поповић укуппо жаљаше нам се пре неколико дана овако : ,,Вал>а, II., нод другим владама тгшели смо доста чуда,. приго

;г. '. ши—л—о-

радикалном владом ево дочекасмо да вучемо бој и шамаре од носледњих сеооких лопужа и положара нгго нод именом хајдугга бију и нљачкају овај јадни народ. Отиш.ча сим , вајно брату попу 1 ) у госте, иа пас у први сумрак пападну у кући за вечером некакве наоружаае ноложаре, и што сам ти ту извукла шамара, пеепица и буботака, чини ми ее и на оном ћу свету причати." Овај је говор веома карактери стичан. Он, у в^зи с мнчгобројним ггојавама, сведочи, да се у народу осећа, како је данас стунањ јавне безбедности доиста {ако понижен. Ми овде не можемо издвајати ко врши ову масу похара и убистава, да ли стари хајдуци, које је влада „затекла у гори" или нови, који су се тек од скора растићили, само је Факт да су злочини веома чести и да јејавна безбедност данас мања но што је била прошлих година. Ми за сад нећемо овде исгра живати откуда је то могло доћи, констатујемо само тај Факт, да су се нод радикалном владом разбојнинпва јако осилила. Напоменућемо како на разбојнике утиче јачина и слабосг власги, с којима се боче. Чим осетејачу власти снажнију руку, они се склањају,бежеу суседне земље и за неко време обустављају своју злочиначку радњу.

*) Иоп је био гадикални скупштинар на иоследњој малој и на уставотворној ведикој скупштини

Т ко је баш више пута постунао хајдук Петар, с његовом љубазницчм, свиреном хајдучицом Миљом. Кад годје полициска власт на. тим крајевима ревноснија и веКи усталац. њих двоје беже у Румунију Ачимдође какавмекши и комотнији канетан, ето и њих награг у Србију да процуже своја недела. Према свему овоме, осиљено хајдуковање код нас свакако се може узети као знак лабавости и млитавости наше полиције. Биче јамачнн и више других узрока, тек овај један свакако ностоји. Осиљена разбојништва и увећани злочини жалосни су знаци, да наш друштвени организам боности пема оне исправнооти, онога уредног и строгог вршења дужности, к<>је сузбија и пресеца злочине — а где та чивија олабави. ту је у опасности цела машина. Према томе, да ли разбојништва врше стари или нови хајдуци ? Да ли је те хајдуке влада паследила од својих претходница или су приновљени сад? Да ли за ова зла треба кривити пређашње стање и пређашње владе, или обарати сву кривицу па радикалну зладу, као што се неоправдано ч.;ни с извесних страна — све су то ситна сноредна нитања партиског значаја. Језгра целе ствари састоји се у томе, да је јавна безбедност у земљи носрнула и да на влади лежи голема дужност и тешка одговорност да ту без бедност нотнуно уздигне и новрати. По ту цену само може стећи право на даљи живот. Није ли то у стању, она онда није дорасла свомо задатку и н ена је нресула готова. Што злочине врше стари хајдуци, које је влада, затекла већ у гори — то њу ни уколико неће извинити, ни за длаку олакшати њену одговорност. То је наше уверење.