Male novine

тај је: што је вандалска борба наших политичких нартија, (а вандалска је за то, што се партије не боре више на земљишту начела већ на земљишту личних матери)алних инте'реса) раздвојила, ако не и сасвим отуђила једне од других оне људе, који искрено мисле о бољитку и будућности ове земље, а који би, удружени, могли правилно и на боље у нанред кренути економски живот нашег народа. Истина је, и све наше политичке партије јасно увиђчју ово нагло економско пронадање наше ; истина је и то, да сваки од њих у свом нрограму истиче и економске реФорме, које ће, нарочито кад на власт дођу, извршити у интересу ноправке и унапређења привредног стања нашег народа. Али нама се бар тако чини, ниједна од њих, сама за се , не може ништа значајно у овом погледу да изврши а то поглавито из ова два разлога: 1. Што ни једна од њих нема у својој средини довољно виших умних снага за израду каквог воректног и према нашим приликама остварљивог програма чисто економских рефорама, које би барем у главни« основама својим, биле јасно обележене. Свака је партија истакла у свом програму и^весне економске реФорме, али ни једна од њих ни у програму ни у Јшсту партијском није изближе обележила ни основе тих реФорама нити у потанкостима објаснила начине и срества за извођење њихово. И 2. Што остале две партије увек заузимљу ирема трећој, каја је на управи земаљској, такво непријател ско држање, да ово иде до крајљих граница и размера, а све на штету и садањих и будућих животних инте реса наше државе в њене сп >љне мисије. А овако међусобно огорчење, сметало би извођењу и најбољег економског програма оне странке, која је на влади, а то једино из нартиске •-— Ч а ГП1 штоте то замисао •Јге 7 ед а е Па докле ћемо тако ? Треба јји и шта и како да радимо те да ово очигледно проиадање нашег материјалног благостања задржимо; шта да учинимо те да економни живот нашег народа на боље окренемо, да држави нашој опстанак и будућност осигурамо, да узвишеној спољној мисији њеној успех обезбедимо ? Ето то горуће питање истичемо

на среду, позивљући све патриоте да слошки прегнемо на решеше његово, А са своје стране изнећемо им своју мисао, да је иретресу и оцене. Ево је : Ндма се чин^, да нам, нрема да нажњим политичким приликама у земљи и с обзиром на економску потчињеност коју нам на|езда стране индустрије све јаче натура, — не остаје ништа друго, него да ово нреважно питање и за оистанак и за будућност наше државе, извучемо из уских оквира нрограма наших нолигичких партија, па да га нанравимо оиштим аитањем , цитањ^м свиј у и сваког без раалике полит. боје, да се за решење његово сви удружимо онако, како смо се за сиољну мисију нашу удружили у друштву Си. Саве. те да з*једнички и слошки радимо на нривредном бољитку нашег начода. (свршииће се)

ИЗ ТАВНИЦЕ Зашто се чекало? Јавили омо како је нолиција одбида позвану гг. адвокате и није их хтела пустити да се састану са затвореним нашим уредНИКоМ Јавили смо и то, како је г. члан тада рекао: „Нека се г. Тодоровић саслуша протоколарно да жели адвокате." Ј.'дан од господе адвоката тада је при етио, како унрава можд I нећс да саслуша г, Тодоровића. Погодио је потнуно. После одбијања адвоката г. Тодоровић одмах се пријавио г, члану и м лио да га саслуша, али га је г члан оставио три пуна дана да чека. У току та три дана г. Тодоровић се и п е и после подне пријављивао г. члану — но овај га никако не хтеде иримити и саслушати. Г. Тодоровић се пријављава<> и поручиизо преко наредника хансанџије; пријављивао ; —*——■ &——,—— ц. ј ::кд ; авас"'||ра г Т"" вића, наглашавао је да је ствар хитна, па све узалуд. Тек трећег дана, око 7 часова увече, једва се г. члан смилова и нрими г. Тодоровића на саслушање. Ту је г. Тодоровић изјавио : 1 Да му је цотребан састанак с гг. адвокатима Николом Николићем и Ст. Добровојевићем, и молио да их иусте.

2. Тражио да се може бар Једаред недељно састајати с администратором г Данилом Стевановићем. 3 Понова молио за писаћи нрибор, а дао часну реч да без знања управина и без њене дозволе неће ништа писано цослати наноље. Ако му се и то не да, онда да му се дозволи да се жали надлежном министру. То је саслушање извршено 15. јула у 7 часова у вече. Сад ћемо видети колико ће се чекати за решењем, кад се три дана чекало док сз смилују да га саслушају. А знате ли, драги читатељи, зашто је ово оволико олуговлачено? Поред осгалог, јамачно и с тога, да прођг рок у коме би се г. Тодоровић могао жалити због познатог ФалсиФиката документа. За то јамачно ни адвокати нису пуштени. Но ту се господа варају. Злоупотребе ове врсте не застаревају тако лако и тако брзо. Друга је сгвар помоћ г. Тодоровићу, а друга казнимосг ФалсиФиката. Снречањањем г. Тодоровић се није могао жалити у законом року, али тужбу за ФалсиФикат може ноднети и доцније — она је увек сувремена. * Не дају из авлије. Г. Пера Тодоровић тавнујеу ћелији, доле у авлији полициској. Канцеларије су међу тим горе. Кад је затвореник долазио г. чаану, он се увек пео горе. Сад је и то измењено. Сад г. члан силази доле и у сутерену, у жандармској соби, свршава кад има какву ствар с г. Тодоровићем, само да г. Тодоровић не би излазио горе. Тоје јамачно стога, што се горе пролази кроз ходник,где увек има жандарма и публике. Да та иублика не би вађала г. Тодоровића, а ни он њу, — сад не дају г. Тодоровићу ни до горе изаћи- Просто хоће да га одвојеод целог света да не зна нико ништа о њему. Ово апсолутно осамљиваље човека Јамачно има својих лепих намера. — ј«ц-, чРтч--гј-*у ћеФове, а то се све реже на рабош. * Ноћни суд. Кад су четири члана радикалног главног одбора били затворени у граду као велеиздајници, најгоре им је бил ■ што су у својим собама морали и преко дан држати ноћни суд, јер ма како да се чисти, мокраћа на врућини увек удара. С тога су сеосуђеници жалили г. управ-

нику, њину жалбу помогао је затворенички лекар, и г. унравник услед тога наредио је, да ноћни суд стоји у ходнику, врата на собама нису закључавана и хапееници су ио потреби могли изаћи у ходник ради нужде. Тако су свирепи напредњаци постунали с радикалним велеиздајницима. А како данас поступа г. Таушановић с г. Тодоровићем? И ако су они у граду тада били здрави, а г. Тодоровић је сада болестан; И ако су собе у граду биле цраве палате епрам грозне ћелије, у коју је затворен г. Тодоровић ; И ако се наш болесни уредник цисмено жалио управи да се просто гуши у евојој тесној и загу;пљивој ћелији — по вољи г. Таушановића наш заточеник мора опет за то држати но ваздан у својој ћелији смрдљиву и гроЗну ноћнулончину. јер му остаје да бира или да трпи тај смрад или да мокри на патос закључане ћелиЈе. Нека нам читатељи онросте — ово је заслуга радикалног министра шго и о оваким стварима морамо писати по новинама — а нама је невоља,јер нас срце боли кад гледамо како се бо лестан човек дави у оном смраду.

нвсни:

ПОДЛИСТАК

ЕИНИ

ПРИЧА А. ЛИТВИНОВ А.

(4.)

Нини га је обично слушала с подругљивим осмехом. — Па, рече му она после једне такве препирке, ви ћете тешко наћи такву жену, која би по својим појмовима личила на ваше. — Жену? чак подскочивши на својој столнци, повика Богданов: — Ја се никад нећу жеаити!.. Везати себе целог живота — хвала лепо1 Не, воли док се воли, па после ништа није ни било — ето како ја мислим! Ви сте слушали за моју Стешу, — славна је то девојка, а ја већ нисам с раскида да је се курталишем! Богданов се ни мало није устезао да прича Нини о својим драгама (нрвоје имао Кату шваљу, а аосле Стешу — модел). У први мах је Нину љутила та отвореност, али се брзо на-

викла да се не чуди ничему што чује од Богданова, само се једном чудила: што јој некако непријатно било слушати од њега имена тих женскиња; њу је као мало пекло. Али је Нини У брзо са стидом оеудила себе због таке мисли. „Зар за мене може ма шта значити то усхићење!* негодујући мислила је она У оеталом Богданов јој је говорио, да је она најленша од свију жена коЈе је видео и да он нре није могао ни уобразити да може бити тако лепе главице. Богданов се неколико пута нудио да посети Селицке, али је Нини обично смејућу се говорила, да јој је он и тако доста досадан на за што онда да долази чак њима да јој досађу је? Али Богданов им је ипак једном отишао, па се брзо вратио; он се осећао некако незгодно у лепом и красном намештају Сел( цких. Обоје су лепше проводили код Ане Петровне, у њеном доста неуредном стану с ненрестаним куцањем звонцета и зидовима на којима је бида маса слика. Богданов још ни један нут није видес мужа Нининог: Селицки је врло ретко одлазио Ани Петровној. Једном се само десило да Богданов види ФотограФију Селицкога; том приликом је нешто промрмљао себи под нос и за тим је с очигледним незадовољством рекао: „Их, коме сте допали!" Нини је пл&нула и ватрено рекла,

БЕОГРАДСКК ВЕСТИ Где је истииа ? По доласку Њ. В. бив. краља Милана иојавиле су се у страаој штамии две верзије о томе, како је краљ поздравио митрополита Михаила. По једној од тих верзија (№еие Гг. Ргезае) краљ је подугим говором позлравно митронолита Михаила и између осталог рекао му: да му је мило што митрополита налази у земљи и да он жели, да се заборави оно, што ј« измећу њих било, јер ирисутност митрополитова доказује његову оданост и нриврженост младем Краљу Александру. Краљ је, даље, живо описивао своје бављење у светој земљи, где је добио благослов од тамошњег црквеног поглавара, па је замолио и за благослоз новога митроиолита при повратку у своју драгу отаџбину. За тим је нољубио у руку митроиолита и примио његов благослов. ———-

да је то најбољи човек на свету. „Па добро, добро !" нетрпљиво махну руком Богданов. У осталом, н 1 сама Нини није била вољна да продужи ; изгледало јој је као да понижава мужа, хвалећи га пред Богдановим. С јесени је Нини отишла у госте на имање Ане Петровне. И Богданов је био тамо у гостима. Преко лета је нацртао много студија, којима се усхићавали сви гости, али се оне по обичају Нини нису допадале. Оаа је говорила, дајојта парчад нлатна с маеом светлих боја само боду очи. Богданов јој је објашњавао да је, по општему мишљењу, главна особина његових слика баш у њиховој колоритности. Нини је на то одговарала, да но њеном мишљењу у онште ни мало не вреди цртати: стварноет, природу, не можеш ничим васпроизвести. Богданов се дуго преиирао с њом. Ови су се још више зближилл за време њихова бављења у селу, они су се често разговарали и шетали у двоје. Нини је налазила, да је Богданов мало образован и са свим неваспитан, али веома развијен и уман. На Богданова се од чести показао утицај Нинин: одело му већ није било тако небрижљиво, на капуту није било више мрља од боја, и у опште почео се више забављати својом спољашношћу. Једном после ручка нашли се некако само њих двоје у хладнику. Билаје ужасна врућина. Нини је лењиво прелиставала некаку књигу, а