Male novine

БРОЈ 208

ГГОРАК 18. ША Ш89.

ГОДИНА II

И8ЛА8И СВАЕИ ДАН број"10"пГд!

ЦЕНА ЗА СТРА.НЕ ЗЕМЉЕ : На годину.... ... . . 30 динара На по године . 15 динара На 3 месеца .... 6 динара 1Е РЕТ1Т Ј0ША1

КАЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ 7Н7ТРАШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО ЕОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЛАТЕ - ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

писма И рукоииси шаљу СЕ власнику „Малих Новина" Топличен вевад 6р. 17., на горњек спрату. Претпдата ое прима код свију пошта у Србији. ДЕНЕ ОГЛАОИМА На нрвој отранк од петит. реда 20 пр. д., а ва четвртсј д петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. ШШ 2Е1ТХЈН&

■ЖЖЈГЖЈГЈГЈГЖ*јГЖЈГ*ЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЈГЈГ*ЈГЈГЖЈГЖЖЈГХ

ЖЖЖЈЏГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

|.УУ\.УУУУУУУУУУ\ЧХХУ\УУУ

Огласи јевтино, по потреби и са сликама.

За свако оглашса.е плаћа се држ. г се ^'0 гр. •»

ЋИ 0Г>1АС' ПО ПОГОДБИ

МЕСАРНВЦА НА ВЕЛИКОЈ ПИЈАЦИ Нумера I. (општински дућани) иродаје од данас говеђе дебело месо свакад Фришко по 70 нара дин. за сад, доцније јеФтиније. 491,1,5 ВуловиЛ.

Уредништво је добило изјаву неколико београдских чланова радикалне странке, да је у свом листу одштамиа. Изјава гласи: РАДИКАЛЦИ Усред престонице, на пијемонту свију Срба и Југословена, а на очиглед крштеаих и некрштених и свију нас, хапси се и тамнује данас један човек, који је радикалну партију створио. Радикалци, Нз нама је, да бодрим и будним оком стражаримо, да се од старих робијаша за слободе, неправе нови робијаши код већ извојеваних слобода. Главни радикални одборе! Ово што ми сад чивимо преко тебе, ј то твоја је дужност а шта ћеш ти по овоме радити видећемо, — учиниш ли добро, биће хвала и твоја и наша, — обиђеш ли свој задатак и учиниш се ни мукајет, знај да ћеш о томе давати рачуна онима, које ти заступаш и у чије име ти радиш ; знај да ово не говоре оои, што чекају за контролоре и порежџије нити пак какви заинтересовани лиФеранти — већ ово говори сила преко чије је грбаче створено ово стање. Радикалци, Знате ли да имамо нов Устав а на прагу већ и нове изборе, зар од тога да ваправимо ново Косовосада, кад намнајвише треба слога. Зар од јуче заборависмо шта су претходници радили и како су прошли. Не ицимо за њиховим трагом ми мученици, не будимо ничији измећари ми, чије су кости ланци преглодали. Грех нека је на душу сваком

радикалцу који повлађује неуставне и везаконе ноступке па ма ко их учинио, и ко то учини, учиниће само на поругу и грдну штету радикалне партије у опште, а њеним члановимапосебице. Саветујемо онима, које ми успесмо на висипу, и опомињемо их да је ово једна партија у земљи која има свој барјак, кош је и њен вођа, а то је њен „гарограм и и да су по њуличности само покретне Фигуре па ма оне биле и на висини, и да не забораве шта су били до јуче; да то исто може бити и сутра; да не закрчују пут осхупној линији преко које можемо сви вратове покрха ти, ла не примењују на сгаре нове модусе који ће дати материјала првима који за њима дођу да нас на буљуке баш по овоме модусу иоаисе. Истина они би опет сваки на свој стари занаг а ми, ми би и за њих испаштали Ово у души смишљасмо ово и рекосмо, оће ли вајдити ? — то справом очекујемо, Буде ли дручије, радићемо ми другчије, спремићемо благовремено сами себи оступну линију и нећемо примити на својим леђима ничије по грешке, за које би нас свет камењем претрпао. „Нскрени иријатељи радика.га Ј

ОДЗИБ ШТАМПЕ. У 206 броју нашега листа донели смо чланак : „У одбрану начела*. Тај чланак изашао је у нишком листу „Слобода". Као што је познато, „Слобода" је орган радикални, управо службени лист нишких радикала и радикала из целог тог краја. Чланак „У одбрапу начела" потекао је дакле из извора несумњиво радикалног, изашао је у службеном листу једног знатног дела радикала — с тога је он од важности. Али има нешто што овом чланку даје особиту, нарочиту важност. То је она дубина погледа, она правилност схватања, она језгровитост сваке поставке, свакога тврђења истакпутог у том чланку,

једном речи, то је онај ирави, 'онај истински дух истиџскога радиколизма, који кроз тај чла нак веје. Сваки истински радккалац на делу, а не само на речима, мора мислити и мора осећати како мисли и осећа нишка „Слобода" у томе свом чланку. „Слобода" је помесни службени орган једног дела радикалне странке, али члавак „У одбрану начела " , по начелној чистоти, дубини, правилности и истинито сти у суђењу, иредставник и израз је целе радикалне странке. Јест, све што у Србији с правом носи име радикал ; све што мисли и осећа истински радикално — мора мислити и осећати онако, како мисли и осећа нишка „Слои у том погледу „Слобода" се овде јавља као једини, ирави и истински израз радикалне странке. Ми се можемо у више прилика и не слагати са „Слободом", ми јој можемо по што шта баш и крупко замерити, ова може у приликама и грешити, као што погреши и сваки човек, али прав да захтева, истина тражи да јавно признамо да је у великом и преважном питању о чувању начелне чистоте нишка „Слобода" била једина, која ,је прва изустила реч и донела суд истински радикални, истински слободоумни, истински начелни. „Слобода" се овде истакла као најзаконнтији и најдостојнији преставник иетинског радикализма. Слава јој! Та нојава, да се у унутрашњости земље нашло људи, који ће високо дићи заставурадикалну, К0 ЈУ С У малодушни властољупци београдски вргли у блато и бестидно почели газити по њој, та светла појава улива још наду сваком забринутом радикалцу, да ће се у радикалној странци наћи још довољно снаге да спасе углед своје светле заставе, да спасе част свога јуначког образа баш и онда, ако београдски погоснођени радикалци на министарским столицама, у својој слепој успаљености за власт, заба сају чак и тако далеко, да продуже газити и најосновнија на-

чела странкина, као што су већ несрећно почели. Јест, протест „Слободе" светао је знак да је радикална странка још жива, да је то стравка од начела и да је готова, као што вели св. писмо, ископати и само око своје, ако је то око саблазни, — т. ј. у стању је казнити и одрећи се и својих министара, ако ти министри из некаквих својих ћоравих рачуна нађу разлога да могу газити чак и основна начела радикализма. Збиља и дивна и жалосна појава ! Како је дивна појава, кад је дан мали листић из унутрашњости устаје и с пуно достојанства и начелна поноса, као увређени анђео правде и астине, неумитно шиба кукавичко династичко чанколиство београдских кукавних власника радикалних. И како је у исги мах тужно, и гнусно, и одвратно кад човек упореди оно достојанствено, свесно, дубоко, родољубиво и истинско радикално разлагање „Слободе" с подлим, кукавичким, у право дрољинским дрлањем отрцана „Одјека", који о целој овој начелној ствари није умео учинити ништа паметније, но да једног спутаног, заробљеног и сваких срестава за одговор лишеног човека назива „бестидником који Формално од скандала живи". (Види 102 бр. „Одјека"). И то веле творцу радикалне странке, веле двајестогодишњем мученику за начело, веле болесном и спутаном човеку, коме су одузета сва средства одбране, веле једном П. Тодоровићу ! И ко му то вели ? Неколико јучерањих жутокљуна, неколико жалосних ништарија и политичких радикалних репова, недостојних ни ремење да одреше на обући једнога таквог јавног посленика, као што је г. Тодоровић. Ђаје, Стојани, Андре и други колико толико угледни радикалци отишли у државне службе, а „Одјек" оставили једној гомилици надувених ћалова, који у политици не разбнрају ни толико, колико какав постарији разносач радикалног листа. С тога се и може десити, да