Male novine

цостављењем барона Темела, који је цознат као отворени непријатељ Срба. Ми се опет чудимо владипим круговима што се они чуде томе постављењу, јер знамо да ее при постављању посданика обично пита дотична влада, да ли би јој та и та личност била погодна, па држимо да је и наша влада отомепитана и по свој прилици дала повољан одговор ио барона Темела, кад он долази за посланика. * Корисница. Арса Ж. Илип, аравник, иде у иаостранство ради даљег школовања, с тога ће се у његову корист код „Империјала" давати ирестава с концертом у петак 21. ов. м. Моле се господа грађани да изволе посетити корисницу овог сиротог всликошколца. * Како се разумело. Ми смо у прошлом броју опигирније разложиди, како се хапшење нашега уредника у публици сматра као ствар, у коју је био умешан прст бив. краља Милана. Да се ствар тако разумела и у ширим круговима, имамо доказа и у страној штампи. Париски „Тутрз" доноси ову депешу из Београда, „Министар је учинио љубазну услугу бившем краљу Милану хапшењем новинара Пере Тодоровића, кога су на трку осудили на месец дана затвора. Тодоровић има веома оштро перо; штапао је више ствари о бив. краљу, које су изазвале велико узбуђење. Сад хоће да га спрече, да ие продужује своје писање, бар док је кралМилан у Београду," Ми ће мо овде приметити само толико, хапшење нашег уредника извр шено је под таким окодиостима, да се ствар не може ни узети друкчије ио овако како всли овај велики париски лист. Како веле, краљ Милан ће за који дан ићи у Париз. Овакевестиу ®ранцуској штампи не верујемо да ће особито расположити спрам њега слободоумну и правдољубиву Француску «ублику. * Лен одговор. Ухаишење г. Пере Тодоровића и извесни иачин, како се према њему иоступа, изазвали су код свакога поштенијег човека гнушање одвратност и осуду. Тако су и учитељи г.г. Михаило Јовић, Петар Шре-

пловић и Урош Благојевић из Београда, и Алекса Милојковић и Жавојин МиливоЈевић, учитељи из унутрашњости, ужаснути и запренашће ни очигледном незаконитошћу и варварским поступањем аолиције према нашем затворен;>м урелнику г' Тодоровићу, отишли ономад министру полиције г. Који Таушановићу, да пр >тествују против таког полициског черкеслука. Али како нису затекли г. Тауша новића, примио их )е десно крило његово, г. Стојанче Протић, секретар министарства унутрашњих дела. Кад су му поменуга гг. учитељи изјавили, да су они, — као чланови радикалне странке, који су мн«г-> трпели под цређашњим влад«ма и улагали нротест против сваке незаконитости пређашњих власти, — дошлда изјаве протест против онав»г по сту 1ања с г. Тодоровићем, СтоЈанче им је одговорио, како се ноступак полиције с г. Тодоровићем ни мало не коси с уставним одредбама, и к<.о доказ тога свога тврђења прочитао им ирелазна наређења усгавна. Даље им је рекао, како је г. То доровић стварао ужасне неприлике данашњој влади и да га се она моралп отарасити па овај ничин, какав ]е уно требљен против г. Тодоровића. Најзад се г, Стојанче нраадао, како влада најзад не би не унотребљавала таква средства, да су судови друкчији, кад би они осуђивали г. Тодоровића на сваку тужбу радикалне нолиције Бе а®ерим г. Стојанче! Ако ова ваша изјава није радика.ша, онда не знамо да ли ишта на свету има ра дикалног! Радикалци! Ви, који сте очували и одржали радик&лну странку и у најтежим данима њена живота, евочујте шта говори човек, за кога сте се ви борили; човек, који се као и његови другови, успео преко ваших грбача на положајј на коме се данас налази. ■* Државни разлог. Један иријатељ г. Тодоровићев разговарао се о ухапшењу г. Тодоровићеву с једним „сарадником" „Одјека", једним васпитаником руским, једном херцеговачком положаром, и овај му је онда рекао како је г. Тодоровића и требало ухапсити, како то захтева државни разлог," (Ене, де, зар баш државпи разлог; од куд му тај памет); како га треба убити „као пса," ако то буде потреба.

Ми ово нисмо хтели износити раније, али после оне изјаве г. Стојанчеве, овај „дож вни разлог" са свим је „на евом месту." Ми бисмо сам > молили тога господина из „0'|јека" да намобјасни, какав је то „цржавни разлог" и шта у иншге о замишља иод државним раллогом." Да „државии разлог 1 " није случајно потреба госиоде чланова радикалног кабинета и госиоде „уЈЈедника" око „Одјек(" да скину с вра>а свог јед но а П> ру Т» доровићл! Е, ако је то тај „ »ржавни разлог," онда ми немамо ништа пршив њ га, и само им можемо чеетигити на таком ироналаску. Аферим, госнодо. * Први концерат. Пово срнск > дечи је забавитте чрирсђу,е 20 ов. м у Кошутњчку конц рат е игранком у кор сг наба вака на забавиште и учитељице. У кошутњаку ће се моћ ■ ићл још ујутру, гдс ће цсл г да>а свирати војнамузнка, а кони/ рат ће отпоч ти у 4 еата после нодне с воло одабраним ирогрампм који ћс се мо ћи добити на каси. Деци к >ја, су у забавиш гу, одобрен је б. снлаган иоа воз на желсзнмци. Надамо ее да гра ђа.ни срнске престонице н< ће пр пустити да својим дођровољним прилозима помогну, те да сс може одржати ово прво срнско дечије забавиште а улазница је одређепа по 50 пара дин Личие весга. Јуче је екснрес в<>Зом допутовао из Па иза старији Ви1алис са својом женом и пратњом. Бидерман, који га је довде допратио, продужи > је пут за Ца^иград. При дочеку Виталисовом видели смо од познатих г.г. Шени-а и д-дра БлуменФелда. ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВПНАМА" Цариград. „Рајтеров биро" ја вља: Службеви кругови изјављују да је веоснована вест да је Турска приступила тр >јном савезу. Султан нииако не мисли да на-

пусти досадашњу строгу неутралност. Париз. Уредник ,,Кокарде", Мермеј, ухапшен је, што је изнео на јавност акта државног суда. У уредништву је извршен судски нретрес. И ако је Мермеј ухаишен, ипак „Ентрасижан" доноси даље акта државног суда, у којима је исказ Буреа, који окривљује Буланжеа да је пристао да с њим подели од лиФераната нонуђену награду. Атина. ,,Агевција Хавасова" јавља: Узбуђење на Криту расте. Крићани нарочито су запели захтевајући Финансијску аутономију. Више породица иселило се у Грчку. Неки консули тражили су за зашгиту њихових сународника ратне лађе. Француска ескадра дошла у Пиреј. И81П II III!

календар Среда Дравославни: 19. Макрина оестра Вас. вел Католички: 31. Игнат Лојода Сунде излази. 19 јула у 4 с. 21 м. Сунце задази у 7. с. 22. м. Мене жесеца : прва четврт 24. Дан је с ночетка 1бу 2 сати, а ноћ И 1 / г с али до краја овог мссеца дан окрака за 55 мин, а за толико и ноК одужа. К У Р с Дукат 5.66 Наполеон ...... 9.46 Српски лутријски 3% лозови 34-45 Ред цензура по новчаним з чводима: Привилегована народна банка, нонедељака среда и петак. Веогр. кредитни завод уторак и петак. Задруга за међусобно помагање и штедњу понедсљак и четвртак Срнска кредитна банка понедељак, среда нетак и субота.

а даље су били затегнути. Селицки се чинио као да је са свим, заборавио тај разговор. Нини је била замшпљена. По некад, кадсу им се очи сусреле, њима обоима било је веома незгодно. Селицки одиста није знао како да се попаша. Он се трудио да увери себе да од стране Нививе све то није ништа више по „будалаштина," која ће брзо нроћи. Он се тада почео кајати што је ту ствар још од почетка узимао сувише озбиљно и није сву ствар претворио у шалу. Он се бојао да покаже Нини да |е љубоморан па је чак, и протвв својегобичаја, престао да је распитује шта је радила читав иан без њега и куда је ишла. Али су га по вежад сиопадале сумње; он се често замишљао и бледио тако, да су сви око њега почеди то примећавати. Он већ вије могао с пређашњом пажњом да ради свој службени посао; седећи за хартијом, он је мислио о сасвим другом нечем, и по некад му се нехотице отео чак и по који уздисај. „Можда ће настати дан, кад ће Нини доћи и рећи : Е, сад сам се уверила, ја волим другога... Шта онда?" мислио је он. По некад му се јављала неодољива жеља да иде Богданову и да му каже да престане гонити Нини својом љубави, да је то ниско. (Селицкије био уверен, да Богданов нагони Нину). Али зар ће то помоћи. И зар ће то сметати Нини да се интере-

сује Богдановим?Онје почео мрзети Богданова; по некад му се јављала страсна жеља да га уништи, да га збрише с лица земље. Кад је Селицки први пут видео Богданова, учинио му се најжалоснија личност; а сад му се почело чинити да у Богданова има маса . собина: он јеи млад, и леп, и талантљив, једном речи има све што треба, да занесе женскињу. А сем тога, зар љубав разбира? мислио је он. Било је момената, кад се несвоспо трзао. Селицки се само старао да Нини то не опази. Једне вечери седела је Нини код оџаклије а Селицки је крупним корацима ходао но сали. Он стаде иза Нине и валактивши се на оџаклију, безбрижним тоном и подругљиво унита је: — Па, у каквом су сад стању ствари твојега срца? Он с осмехом очекизаше њеп одговор. Нини поцрвене. — Ђути, Жане! с негодовањем повика она. — Ти си ту радио као најнижи егоиста, ја сам те молила за савет, ти си ме одбио, оставио си ме самој себи, — е па лепо , и остаги ме на миру... и не говори са мном о томе, док ја не отночнем сама! Селицки је ћутао. — Ја не разумем, рече Ниаи после неколико минута, — како можеш према томе да се

понашаш подругљиво! Ја сам узбуђена, озбиљно страдам, а ти..." Селицки је побледео и дуго је ћутећи жарао ватру у оџаклији. — Ах, Нини, Нини, баш си ти још дете ! рече он најзад и оде у кабинет. Нини се решила да удеси тако, да ни један пут више ве види Богданова, Она је дошла до уверења, да је то једино средство да се не заноси њиме и да не уништи сав свој живот. А удесити тако било би тим лакше, што Богданов никад код њих није долазио. Нини је за све то време била кисела; она је бвла час замишљена и ћутљива, час грозничаво весела и нежна с мужем. Селицкога су мучила њена ласкања; изгледало му је, да она то чини из сажаљења према њему. По некад су му долазиле у главу апсурдне сумње: „А шта, акојеНини ве#?".. Али се одмах стидео самога себе и терао из главе таке мисли, уверен у непрекорну чистоту Нинину. Чинило му се као да је између њега и жене му стављен неки зид; као да Нини већ није била са свим његова, већ и некога другог. Чиме ће се све то свршити?" с неким мучним осећањем мислио је он. (наставиће се)