Male novine

власничш у Србији, времена „ Ијтокова" и Туцакова, времена кад није било никаивих листова, кад је робињи штампи српској стајала на уитима сте1-нута песница Туцакова, кад је све било утучено и ућугкано, а ио Србији се ширила само једна једина странка лажних либерала, проглашујући себе за једину мудру и родољубиву странку, која има ираво на живот, а све друго за издајнике и нодле туђинске најамнике и душмаие српске, које је родољубиво премлатити коцем, где год кога сгигнеш, — ето та времена и те прилике истичеш сад ти као идеале твоје, злосретни „Одјече" радикални! Јест, ово није нретеривање, ово није подметаше, то изреком стоји у „Одјеку" црио на бело, јер шта друго могу значити оне речи његове, да су ,отровне мијазме" и „М. Новине," и либерална Независноет," и напредна странка и све друго, што није радикално, и да све то треба чунати и истребљивати? Шта то друго значи до уздисање за блаженимвременима, кад јесведруго угушено, а живелаје само либерална стравка и либерални „Исток." Сваје разлика у том«, што је оно онда била диберална страака и либералнн „Исток," а сад треба да оетане једана радикалнастранка и радикални „Одјек " И каква кобиа сличност и у мрачњачким тежњама, и у насилним мерама, којима су се онда служили либарали, и којима се сад служе вајни радикали! Нађите ондашње бројеве „Истока," прелистајте их и шта ћете видети ? У длаку ово исто, што сад читате у 101 броју „Одјека". Опозициона гитампа иокушавала је да крктикује неке поступке владине. Шта им је на то одговорио „Исток"? Ово исто, што сад „Одјек" довикује оаозицији. „Ви срамотите Србију пред страним светом, ви јој убијате кредит и угледј износећи је као земљу бесправну и дивљачку;ви сте издајници, туђи најамници, цоткуиљени клеветници који сте се удружили с туђином и Душманима сраским, да унропашћујете своју рођену отаџбину". Ама, ни узми ни остави, све овако исто, као ово шго сад „Одјек" говори у свом стидном чланку „Дружина за протурање лажних гласова". Ама, у длаку тако је исто онда „Исток" он-

туживао радикале , као што сад „Одјек" оптужује целу оиозицију, па чак и нас неутралне ! Између тадашњег „Истоковог" и садашњег „0 дековог" нисања и оптуживања опозиције тако голема сличнпст и истоветност, да би се човек чисто заклео да је „Одј к" преписао своје чланке из „Истока". Чуда рлди ми ћемо првом приликом донети уноредц неке уадашн.! 1 „Исгокове'' и садашње „Одјекове" чланке, ца ће се читатељи нросто скаменити како је то све у диаку једнако. И наравно, на осн..ву тчм што јве онда с владе нрокламовало, да је на род 1а и родољубика само либерална странка, а ви други, и листови и странке, то су д шмаии српски и „отровне мијазме" , које треба чупати, -- на том осниву угуше и су тада сви оиозициони листови, -—■ истребљене су „отр вне мијазме" исто овако, као шти их је сад иочео т|>ебити „Одјек' 1 и његова влада. Правда з хтена да приметимо још ово, да између ондашњег Туцакови ћевог и садашњег Таушановићевог иоступања има једна огрома разлика у корист Туцака, а на штету Таушана. Туцак и либерали имају још не ког оправдања у томе: 1) Шго је тада још владао сгари Устав. 2) Што је то било у време српскотурских ратова, дакае времена бурна, опасна и критична, кал најмања ситница може да учини големе нецрилике. Најносле, од пресуднога је значаја и то, да је све оно било још пре 13 година, а ове садашње бј.уке и безакоња дешавају се после читавих 13 година — што врло много значи пошто је главни напредак учењен баш у ово цослсдње доба, па ииак саз тај наиредак на дебелоглавог Таушана није утицао ни толико, да се бар из једначи с Туцаком, јер ми смо узерени да при данашњим ириликама ни један Туцак не би био овакав, какав је данас Таушан. * Да сведемо рачун Радикална влада наследила је доиста из прошлих времена многа зла,која је требало енергично и радикално уклањати и раш чишћати. У коме се министарству потревио способаи, разборит и одлучан човек , ту је по нешто и учињено,

као у мпнистарству Флнансије и гра ђев»на (министар грађевинаса меку штва свога као да хоће сво успехе Д( помрачи тиме, што почиње западачч. у руке спекуланага и разиих л*ф ран. та , који из евојих личних рачуна хоће да оцрне и министра, и све.) Али у најважнијој грани управе, у мнистарству унутрашњих нослова, од ч«гаје зависило оно, са чега је највише и пропишгала ова земља — правда земаљска. слободе и безбедност фнђанска, као и примена новог устава, — та струка нала је у руке чонека, не само неснособна и не дор^сла по својој цамети и спреми, но тотално неупотребљива по кулизичкој природи к^рактеоа свога. УсЛ 'Д тога не само што се не трсое н.сл.ђена зла, но се још помажу и одржавају, астар^ тиран >ја и самовоља још је умн жена но^им прес тупнии гажењем н.јсветијих уставних ирава М -сто, дакле, да се требе истинска зла, министар полиције стао је на најцрње и најгнусније назадњачко гледиште власничко, и објавио као најгори реакциовар да је по његовом мишљ1*н.у најв ће зло што у Собији има опо .^иционих листова и оаозицио|-)ИХ странаиа — и он то обоје хоће да истрвби мерама насилним и противзаконим. То истребл,ивање, почело је 14. и 15. маја, сад је убрз*ним корацима и удпој ним свирепством продужено 11. Јула, и тако ће ићи даље. Кад узмемо у обзчр, дакле, све што је до сад иоч њено на путу незакоња и насилничка сузбијања и гушења оиозиционих ор;ана и странака, онда видимо да она лозинка у „Одјеку" о истр^бљавању „отровних мијазма", није случајан глупи иснад каквог блесааог сарадника „Одјековог". Не оно је програм министра упу трашњих послова, а тај програм значи исгреблење опозиц тј« насилним. ме рама. Радикали, је ли то иоследња реч ваша, је ли то ресултат ваше двајестогодишње мучне и крваве борбе ? За крај крајева л.а буде то ^а се изједначите, не, но да се срозате ниже чак и исиод стидних времена „Истокова" самовлашћа? Ваш службени орган прокламује уништење не само опозиционе, но и неутралне штамне и насилно уништење опозиционих странака.

Ваш министар иолиције отпочео је извршивање тог насиља. Хоћете ли задржати убилачку руку бездушних истребитеља, који гађају правце у срце сам радикализам — или ћете, у име бога, и ви за њима? Радикали, ви имате реч! ВЕСНШ-С ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Гласови. 0 одласку Њ. В. бив. шег краља Милана у Врању по вароши се разнолико говора. Тако једни веле да је цел тога одласка била измирење с бившом краљицом Наталијом; други оиет веле да се ради на томе да и влада призна акг развода као свршен, у ком случају би се Њ. В. бив. краљ Милан оженио неком богагом дамом са Истока, — за коју веле, да има преко триста милијо^а динара мираза, — а он се за тај елучај обвезује да се неће више вра ћати у Србију. Неки оиет веле да је овај нут у вези са болешћу намесника г. Ристић, иа за сваку случајност хоће да уреде нитањек о би дошао ка > трећи намсс ик. И ако су сви ови гласови врло невероватни оа чак можда и измишљени, ми их инак бележимо по дужности. Неоснован је глас, да ће његово В л лпчанство краљ Алекуандар ићи у Париз на изложбу. У нрви мах таје намера ностојала, али се доцније од ње одустало из разлога, који нам за сада нису познате. * Гимнастичка продукција. Вечерас је на булевару гимнастичка иродукција, коју даје великошколац г. Ворисав Алексић. * Т| жеии. Уредника, ^Српске Независности" онтужила је ? права вар. Београда за чланак„ Ео да заклони и одбрани; који је штамнан у 77. броЈу од суботе 8. јуна 1889. — Уредник „Видела" г. Лаза Комарчић оптужен је за допис из Лесковца, штамнан у 53 броју „Видела". Нозив на збор, Да би сви чланови „Занат. Удружења" имали своје пред1 ставнике на II. редној скупштини, решио је Глав. Упр. Одбор, да од

ПОДЛИСТАК Н И Н И №) ПРИЧА А. ЛИТВИНОВА.

Он поче да показује Нини ФотограФије, на којима је био снимљен у разним положајима и разним изразима лица. Сликао се и као да плаче, смеје се, пева, и сизразом очајања и тд. ФотограФије су биле израђене врло добро. Исто се тако и с друговима сликао у групама за разним пословима и тако исто са свима могућим изразима. Богданов је објашњавао Нини све појединисти; по каткад је нестрпљиво погледао на сат. Између осталога рекао је Нини, да га данас чекаЈу на ручак код неких познаника. Нини га јз рђаво слушала и тек по каткад стављала по доју примедбу; она је била веома бледа. — Каво овде удара лак! Страшно ме за-

болела глава, да идем што пре, рече онм, натегнуто се смејући. При растанку Богданов је опомену на њено обећање, да дође још један пут; он је молио за то; он је јако желео да д врши гл&ву. Нини се лагано силазилз низ басамаке. Срце је болело и једва је дисала од огорчења увређ«ног самољубља. • Шта Ј - е то ? мислила је. За што је био такав? Она је мислила да је нотребан најмањи знак с њене стране те да јој Вогданов излије сва своја осећања. Или се усг^же, не сме? Али то ни мало није у његовом карактеру. Не, то није, са свим није то... Или ме он никако и не воли? Нини је сама себи са страхом поставила тако питање; до овог дана била је уверена, да је Богданов у њу заљубљен. Истина, он јој ништа о томе није говорио а и како би смео? Но о таким стварима по неки пут никако не треба ни говорити па да их опет разуму. Шта је значио онај призор преко лета, у ходниву, његово удварање, којв оу сви опазили? Он се непрестано усхићавао њоме, гледао је таким очима, — па и она почела да осећа према њему. Шта је значило његово данашње понашање? Она мал не рекла му је да га воли, она се тако унизила (жалосна сан , жалосна сам!" прође јој кроз главу).

Нини, која је навикла да јој се сви кла њају, љутила се; она се стидела сама себе. Она је осећала, да је њено расположење према Богданову почело да хладни, у срцу јој почела да се иојављује мржња према њему : он је видео њено понижење. Зар није његово ватрено удварање и изазвало осећање у мени? мислила је она. А сад? Истина, то кодње није било, озбиљно! — али ипак је утицао на њу неким нарочитам начином; он ни мало није личио на остале људе, воје је познавала. Она је волела Жана и само Жана и према својим иоклоницима била је са свим равнодушна, али ју )е Богданов узбуђавао. Па шта ? Код тих уметника бива маса ћуди, просто их не оојмиш; можда је он данас у каквом било особитом расположењу. Нини се тешила том мишљу. Она се тако замислила, да у мало није прошла своју кућу. — Госпођо, господин ми је наредио да вам кажем, да је оставио пиемо у кабинету, а он је отпутовао у Павловск, рече јој брзо њена накинђурена собарица Даша, отварајући јој врата Нини се свуче и брзо оде у кабинет ; на столу је било пасмо ; Нини га брзо отцечати. „Драга Нини писао је Селицки, — данас сам добио депешу од Маше; она је јако болеснв