Male novine

говору е дописииком Гг. Ргенве" рекао, да је г. Тодоровић најпокваренији човек у Србији. Узрок, да ее бив. краљ Милан тако жзрази, у томе јешто је Нера увек <5ио противан Милановим несмишљеним и безумним мерама и прохтевима. У одговор на те наиадаје Пера је изнео целу историју свога познанства с краљем Миданом и аиног пријатељовања у последње време Миланова владања. Пера је у јасним потезима верно нацртао сав свој рад, као и разлоге са којих се разишао с радикалима. Влада, кад није ништа могла г. Тодоровићу, забрани му лист полицнскп, но Пера се обрати суду и суд реши да нема места забрани. Ераљ Милан беше отишао у Цариград, а П. Тодоровнћ у читавом низу чланака износио ј е све. Да.1,е „Свобода шводи како је ово писаље г. Тодоровићево морало јако тиштати бив. краља Жилана те се решио „да се освети,■ на даље ие и: П])и ног.ратку за Београд краљ Мнлан је тражио да се г. П. Тодоровић затвори, а услужни и удворички радикали похитали су да испуне те љегове захтеве. „Свобода" прича даљекакоје тек о хапшеи.е г. Тодоровићево, чуди се веома радика нтој влади што се такб срамоти насиљем, које радикализму и слободоумљу никако не доликује, гга за вршује овако : Но нама се чини да су радикали и овде направили погрешан рачун. Нека буду увереии да ће ова иста есвета, која данас овако неправедно гони Перу, сутра неминовно и н.их стићи још црње и горе. ..Свобода" је ме тимиде уиогребл.авала тако оштре и круине изразе, да их морамо овде прећутати или ублажити. ---ЗЈ-О-СЗв-

избегнимо и ЗЗи и ја ова испитиваља пуиа горчине која мучи.... Ја сам рођен ван Француске у добу кад је г. од Гебријанжа био посланик у Петрограду... Моја мати била је лепа. . у двадесет деветој години... удварали еу јој се.... њој посланиковици СоФијп, као што су је нрозвали.... Најзад, то сам ја тај, то ја осећам. и нека ми моја мати опрости што спомињем после њеног аздисаја ову грешку њеног живота ! Она је хтела исту мало час понизно признати ! Ја испуњавам говорећи вам овако, њену посљедњу вољу ! А сада, ја чекам на вас, да решите, шта ћете са мном ! Маркиз и виконт приђу једно другом, потом маркиз устане и гласом ладне учтивости рече : —- Господине, мој брат и ја, ми вам обојица благодаримо, на вашој иекрености.... за сваког, сем за нас, ви остајете и даље граФ од Гебријанжа ! Само не можемо бити више зајсдно у овој кућп ! Кад ћете отпутовати '? Изненађен гра® одговори : — Па носле саране,... Потом се поздраве хладно, и уђу сви троје у собу где клекну поред постеље мртвачке...- али од једанпут они се дигопге ноплашени ! Маркиза почела је се мешкољнти ! Она не беше дакле умрла но је била само у заносу? ! Она се издиже још једном потом клону на узглавље, и издахне пошто је јасно изговорила : а тај је маркиз... тај је Жан .... И. И. Ј.

ИЗ СРПОКОГ СВЕТА. — Учитељска скупштина. У прошли петак држало је у Новом Саду учитељску скупштину преко 200 српских учитеља из Срема, Бачке и Баната ради оснивања српског учитељског конвикта. Скупштини је председавао учитељ Аркадије Варађанин. После преседникова говора ипоздра ва известилац је прочитао правила, По тим правилима чланови оснивачи срнског конвикта у Новом Саду могу бити само Срби учитељи и учитељице у домашају архиепископије карловачке и митрополије српске. Чланови помагачи могу бити само Срби и Српкиње православне вере. За отварање конвикта основаће се фонд , у који ће улазити : улози друштвених чланова, камате од уложене главнице, приходи од самихпитомаца. Чланови оснивачи плаћају једном за свагда или у пет година у четири годишње рате 3 од сто од своје редовне илате. Чланови помагачи плаћају једном за увек 50 форината. Чланови оснивачи имајуправо, да могу на нрвом месту своју децу дати у конвикт, док се иалазе у Новом Саду на наукама и ту ће имати бесплатан или уз ниску цену стан, храну, огрев и осветљење, а у случају болести и лечење. Чланови иомагачи имају та права на другом месту, т. ј. ако не буде довољно нитомаца, којеј дају оснивачи. ИЗ 5ЕЛА СВЕТА —• Умро 27 пр. м. умроје хрватски књижевник Адолф Вебер Ткалчевић — Ново Д9Л 3 д-рз Иакензије. Еако енглеске новине јављају, ради снр Морело Макензи, бивши лекар покојнога немачког цара Фридриха, ново дело под насловом „Шест месеци на двору немачког царевића и цара. У тој ће књизи бити изнети сви разговори, што их је др. Макензиимао с покојним царем Фридрихом. Говори се, да се ово дело неће предавати јавности за живота удоие покојнога цара. — Махина за стенограое. Американац Портер јавља да је пронашао махину, која ће да свежи уморене стенограФе. Ова тајанствена мала махина смештена је у малој кутици од бакра и носи се у кесици иод пазухом. Притиском лакта махина почне радити Махина је у вези двема као коса танким жицама, које иду до косе на глави, с другом махиницом, која јс скривена у маденој свиленој каници. Ова се каница метне на главу кад се ночне раднти. — Турско чудо. Турске новине јављају: Ту скоро дошао је у цариградску полицију некакав чувар гробља и нријавио, да му се у сну пријавио мртвац из некога гроба, који је он изближе означио, и заклнњао га да га преместе из досадашњег гроба, јер неће у њему далежи. Кад су услед тога откопали гроб, нашли су у њему мртва дервиша, с дугом белом брадом. Бно је са свим очуван, као да је тек јуче умро. На споменику тога дервиша налази се натпис, из кога се види да је умро пре четири стотине година. Турски султан наредно јете је заовога дервиша еаграђена лепа гробница а снлан турски свет долази, да се клања новоме свецу. — Грозан злочин Земунско „Н. Време" доноси: „Силвеетар Мергаиц, младић од 19 година, родом из Петроварадина, посластичарски иомоћник, у служби код посластичара г. Петра Јовановића овд., удали се ових дана у вече у пратњи са још једним слугом истог господара, и од то доба обоица се више нису вратили. Господар, чекајући на повра-

так својих момака, које је пустио у шетн.у, и видевши да се ни сутра дан не вратише, иријавио је то полициској власти. Силвестра Мерганца описао је каовредна и честита младића и пошто је Силвестар имао поред себе 6 Форината, то је сумњао да га је онај други момак завео у пијанку. Полиција је за обоицом трагала, али без резултата, док се у понедељак у подненије наишло но грозан злочин. Тога дана у подне ухваћен ј е У Дунаву један труп, у коме је посластичар одмах познао свога помоћника Силвестра. Јављено је одмах н родитељима који дођоше и нађоше сина мртва. Власт је међу тимповела строгу истрагу да се сазна како се могао догодити овај случај, јер је Силвестар нађен са свим обучен. При прегледању трупа нађена је једнадубока рана од ножа и константовано је, да је ерце прободено, те тако је морао злочинац Силвестра прво убити па га онда у Дунав бацити. Сумња је да је убица његов друг, који је с њим нестао и за којим је наређена потера." Самоубица. Код окружног суда у моравском Знајму било је пре неки дан суђење неком надничару РудолФу Глоке из ШалерздорФа, што је онасно претио неком оиштинском одборнику из истог места. Оптужени је био осуђен на седам месеца затвора и мирно је слушао док му је нреседник читао пресуду. Али тек гато је преседник свршио, осуђеник од једном пребледи и сав се иромени у лицу, а по телу као да га спопала нека дрхтавица; за тим полети отвореном прозору и пре но што су га могли ухватити. скочи кроз нрозор, који је био на другом спрату, и на месту оетане мртав. За, собом је оставио жену и троје нејаке деце у највећој сиротињи. — Осамде ;втгодишњица Тениснова. Чувени епглески песннк АлФред Тенисн славио је 25 нр. м. свој осамдесети рођен дан. — Нова очна болезт. Како јављају бечки листови, у тамошњим лекарским круговима, који се баве окулистиком, много се сада занимају новом очном болести која се још јесенас сиорадично појавила на разним местима. Бечки окулисти, који су дотнди до таквих болесника, одмах су сложно изјавили, да је то нова врста болести очне мрежице, која се пре у том облику није познавала. Та се болест све више ширила, тако да су до скора лекари имали много посла с таквим болесницима, па су је зато почелн пажљиво проучавати. Ако и нису могли одмах тачно проучити природу те нове очне болести, ипак им је тачним посматрањем пошло за руком да утврде, како се болест појављује и како се развија. Најпре отеку веђе на снојици (Втс1ећаи*), појаве се знаци запаљења, око не може подносити еветлост, а на самој рожњачи покажу се врло мале беле пегице, које се у брзо јако намноже. Ту човеку знатно ослаби вид и ностане са свим неспособан за мањи посао, који захтева добар вид. У ноједним случајевима није болест подједнако трајала. Док је код неких око оздравило већ за четрнајест дана, код других је та болест трајала до осам недеља. Стручњацн за очне болести, који су писали у медицинским листовима о тој болеети, не сматрају је баш као веома опасну, али још нису са свим разјаснили њену природу. КЊИЖЕВНОСТ. Бооанока Вида у 14 броју, сем наставака доноси : Одбјегла за јабанца. Нрича из сеосвог нмвота у Оријему. Написао В, Милан Марии. — Запиеи, иесма Љ. II. Н. — Мртва љубав, иесаа Јосапа Берса. — Ој завлста!... пеема Рлста II. Пешуте. — Ма-

сјио еах... пеад* Јов. Л Дучшћа. — Још једно втворено пиеио од К. — Од српсвих народних умотворина у овој је свесцн почцак народне песме ,,Погибија Косввска" и народна приповетка „Жена неродиља к Св. Саво". — Листак. — У овој је свеепи слик* с описои нашега пвсника В ј . М. Ј овановика и „Посавкиљл" сши Ннколе Ма шића. УЈвпао, у броју 82, доноси сем наставва' Из Немачке, а остало су све наставци в«1 започетих ствари. Народна бнблиотека што је издају брака Јовановићи у Панчеву. Од ове библиотеке добиди см ј 200 и 201: ,,Матастазијев Атилије Регул,, и ..Разговор угодни народч сл;ов инскога" VIII. СМЕСИЦЕ — Из Америке. У Америци на западу северних држава, подигла ее ту скоро варош Оклахова, која је за 24 сахата имала мноштво становника. Изгледа да су тамо здравствеин одношаји рђави, јер људи ужасн« умиру. Неки странац нашао .је све куће, цркве и јавне зграде црник тканинама искићене, а улицом ј. срео огромну пратњу. На питање његово рекли су му, да онај којије умро, није био знаменнт човек, него је деведесет осмн, који је у варошг> за кратко време умро. Грађани еу одлучила да овај случај прославе — Па зашто нисте чекали док стотк умре? упита странац. — Јер је ов< први који је умро природном смрћу. одговоре му грађани. — Путник ј што је игда брже могао, олјурио и ове вароши, где су здравствени одношаји — тако рђави. — Како у Турској казне ПЈкареНеки енглески путник прича. да ј> у Цариграду видео, како су кпзнтаи пекара, који је давао јексичан хлеС». Полиција је ухватила некара па му |е јексером закуцала лево уво з.-, врата. Пекар је јаучући етајао д мрака тако прикован за врата, а еветина и пеи однели су му из дућанв све, што су могли. У вече су га ослободили. Који пекар поново скривк, тога закују за десно уво. Кнглесв; путник вели, да му је поеле овог;било јасно, зашто пекари носе јако навучен турбан. ТЕЛЕГРАМ 1. АВГУСТА. Верлин Јуче у иет сети сткгао је аустриски цар. На станици су га дочекали царВилхелм нринчеви , државни кавцелар Молтке, гроФ Херберт Бисмарк, ге ндалитет. Монарси се иоздравилк веома срдачно и тонло, Улазак у варош свечан. Клицање наро да неоиисано „НопИеи^сће" ш ,КеГсћ8ап2е%ег" доносеврло де пе поздраве чл анке. Царица Ав густа дошла у Берлин да по здрави аустриског цара у кра љевском замку. Пошта и тедвграФ За писма од 15 граиа тек. плаћа с« I# н д. ва Србију, Славонију, Хрватеку. Среж Ванат, Вачку и цилу Ма ^арску. за ауетри.' пла!.а се 15 пр. д. На свака 15 т рама вит ■ још по 15 парт. дин. Писмо може бити хешко највише до 1 киле. I репоручена писма морај 5 бити на среджв* запечакена. За црепоруку плаћа се 20и.д. а за иовратни рсценис још 20 п ра.

Поштаискв упутнице. До 500 дикара иоЈлтанском унутнацом, ж 150 аутем тилеграФа код већах ношта. До 200 данара пошганском, а 100 динара те.зеграФ. уаутаицом код маљих поштз.