Male novine

епречити, а да не изврши насиље и гажење Устава. Ствар је, дакле, чиста и ван свакога спора: но Уставу и за конима земаљским краљици Наталији, грађанки српској, не може бити забрањено живљење у Србији. Ко нокуша да јој то спречи ногазиће Устав, а народ српски, надамо се, неће дати то, баш ако би се коме и прохтело. & За данас стаћемо овде. У и дућем броју видећемо да се забрана не би можда могла правдати каквим ,.вишим државнпм интересима и обзирима." Перун.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Пушта се. Сутра у 10 сахати нре иодне иушта се наш уредник г. Нера Тодоровић из затвора, на који је осуђен на 30 дана затвора, што је но нови нама „и иначе усмено" опорочавао власт. Тачно у 10 сахати ире иодне г. ТодоровиК треба да је веК слободаи, да је наиољу. * Накнадни попис „Б- 0. Н." јављају: Усдед нове Формације војске, цојавио се знатан недостатак у комори која на Б е о г р а д пада, и окружна комапда позвала је Оиштински Суд да накнадно попису возара и возова за сва три позива од 1886 г. пристуии и разреже сада на Беогр. коликојејош за поједине позиве ијединиде потребно. Нри разрезивању коморе увек се до сада показивада главна тешкоћа у томе, што је скоро немогућио удесити разрез тако, да на сваког грађанина дође подједнако — толико, коликм према својој имућности може дати за комору. То би се постизавало само тада, кад би била пронисана стона, но којој би се ценила имућност. Овако, и покрај све обазривости, дешава се често, да се ноједини грађани оптеретс јаче оддругих, и онда се норађају жалбе на разрез Да би се такве неправилности свеле у овоме накнадном разрезу на најмању меру, ако их не буде могуће сасма избећи, тражено је од окружне команде да тај посао повери комисији од својих — војнчх — органа и одборника општинских из свију варошких крајева, у чему ће сваки поједини грађани имати бар јемства да при разрезивању није могло бити нристрасности. Чим се комисија образује, извршнће се одмах разрез. Г* Зелвни В8нац. На поднету јој жалбу, Уарава вароши изрекла је своје о одлуци одбора општинског но којој се један део простора Зеленог Венца имао издати под закуп да би сс на њему поетројиле продавнице дневних намирница. Управа налази да се збором утврђено данашње нијачно стање неће ироменити само у том случају ако сс закунцу допусти да намеети свега 40 сергија, колико их има данас на ириватном земљишту, а не 72, као што је комисија одредила. Одлуком одбора утврђено јеуусловима за закуп, да продавци са „ велаке иијаце" и „цретиог трш 11 не могу прелазити на „зелени веиац", и по томе пада бојазан да ћесенаштету данашњих пијаца груписати на в 3е-

леном Бенцу већи број од онога који и данас иостоји. Оиштински одбор има да реши како ће се према нахођењу унравином ностуиити, и шта но раније држаној лицитацији даље урадити ; јер већи број продавница није нредвиђен за аиљаре, него за друге продавнице, те да на општинско земљиште изађу они месери, пекари и други, који држе своје радње но приватним капијама. * Одборске одлукв. На редовном састанку 1. о. м. оншт. је одбор решио: а.) донунио одлуку раиије седнице (бр. 154) захтевом да се уговором са М. 0. Марковићем и комн. предвиди сдучај ако наступи продаја оних делова општинскога имањанреко којих нролазе шине, да тада на тим деловима земљишта одмах нрестаје комианији право на службеност, које је иначе дато за 15 година. б.) препоручио председништву да нареди новоиостављеним општинским лекарима да се што ире са станом нрессле у своје квартове. в.) одобрио да се у улицама „телеграФској" и „еибничкој" према ноказаној потреби може нретрести више 899.54м. Ј калдрме (са додатком 80м®. неска и 32м 3 . камена и откопањем 80м 3 . земље) тако, да се на целокупан посао место решених 1369.70 утроши 2146.38 динара. г.) одлучио : да се у Кастриотовој улици место одобрених 600 може покрпити и иретрести 1300м 8 калдрме и то 350 да се окрни а 950 нретресе; 2) да се Стојан Крстаћ ослободи обавезе на даљи крпеж и нретрес калдрме како у овој тако и у осталим улицама које је раскоиао а није могао радити; 3) да се комисијски прегледа и нроцени шта вреди калдрма—у Кастриотовој улици на толико да му се из задржане кауције (500 дин.) исплати, а ресто задржи у корист општинске касе ; 4) да Суд другоме овеиослове устуии иод нронисаним условима, који су и за Ст. Крстића важили ; д.) одобрио решење општинскога Суда, но комеје Матији Петковићу уступљено откопавање 1000м 8 . земље код мајдана „Беле мараме", метар по 0.45 динара. ђ.) уевојио лицитацију којом је право на испражњивање сенкгруба и помијара, и стрвинарење издато под закун на годину дана за 4001 дан аренде; ж) одобрио држане лицитацијс за закуп нрава на извожњу ђубрета с овлашћењем Суда да одмах држи уже лицитације за квартове у којима нису држате, и понуђачима највеће аренде црава уступи, како би но том сви закупци одмах отпочели посао вршити. * Прешао у правосдавље. Млоги београдски листови јављају де је г. А долф Кремер, званичник трговачког суда, који је у Београду рођен и ту одрастао, у недељу пре нодне нрешао у православље заједно са својом женом и својомдецом (двоје.женских и једно мушко.) Кум је био г. Коста С. Таушановић, министар унутрашњих послова. Г. Кремер је добио име Милаи, а нроменио је и презиме те се сада зовеМилан Костић. Војнв вести Г. министар војни издао је наредбу, да сви нешадиски официри и подоФицирп I и II позива и сви артиљериски подофицири I нозива, имају бити до 10. о. м. у вече у Београду ради вежбања. Пешачки ОФицири и подоФицири 1. позива задржаће се на вежбању 30 дана а подоФицири пешачки и артиљериски II. нозива задржаће се 15 дана. Ручан. Како „Балкаиска Кореснонденцнја" јавља, 4 о. м. био је у Краљевском двору ручак, на коме су

били сви намесници и чланови владе. * Посета. Новоиостављени аустроугарски посланик на српском двору, генерал барон Темел, посетио је 4 о. м. гоеподина митроиолита Михаила. Посета је трајала један сахат. Неистинити гласови Уследиозива на вежбање I и II позива војске, по вароши се нротурају свакојаки гласови о рату. У стању смо известити наше читатеље, да за сад опасност ни с које стране не прети и да нема за сад никаква изгледа на ратовање Србије ма с ким. Што се нак поменута два позива сазивају, једино је ради вежбања, које би, да је срећа, требало да бива сваке године. * Путује. Г. Коста С. Протпћ, краљевски намесник, нутује вечерас у врањску бању, где ће остати месец дана. * Личнв вести. Г. Александар Ивановић Персијани, руски носланик, који је месец дана нровео на одсуетву у Петрограду , отпутовао је оданде 5 о. м. у Париз, где ћи остати три недеље дана, на ће се из Париза вратити право у Београд. Г. барон Темел, аустро-угарски посланик, отпутовао је на Преображење из Београда у Салц-бург, да тамо дочека шаха нерсијскога, а носле месец дана вратиће се у Београд. * Чвститка. Краљевски намеснициг. г. Јован Рнстић, К. С. Протић и Ј. Белимарковић, честитали су на Прео бражење телеграФским путем дан рођења аустр. цару Фрањи ЈосиФу а јуче су добили одговор, којим им цар благодари на честитци. Аусгро-угарска кодонија. У капели овдашњег аустро-угарског носланства била је на Преображење свечана сдужба божија са благодарењем на коме је чинодејствовао г. Лука Фалић, а после те црквеие свечаности цримио је г. гроФ Палавичини, отиравник посдова, честитке од овдашње аустро-угарске колоније, што је одмах доставио Њ. В. цару Фрањи ЈосиФу. * Одборска Свдница. Данас у 5 и по часова но подне држаће одбор онштински ванредну седницу. ДОМАЋЕ 8ЕСТИ. — С учитвљске скупштине. 3 ов. мес. после подне држан је четврти састанак учитељске скупштине, на коме су најпре читане телеграФске честитке, Изнет је нредлог да преседништво пре, но што би пред скупштину изнело какав нредлог, само прегледа те да такви иредлози не брукају скупштину, као што је био случај пре неколико година (да учитељице не емеју носити турнире) И ако је било дуге дебате, никаква одлука није донесена. Изнет је предлог о смањивању године учитељске службе, који је усвојен акламацијом с тим да гдавни одбор учини о томе представку г. министру нросвете. Вотирано је на 1000 динара но молбама неколико удовица и сирочади учитељских. Решено је да се идућа скупштина састане у Пироту. Тома Алва Едисон Приликом Едисоновог доласка у Еврону, један страни лист доноси о њему следеће белешке. Каријера овога човека је ,једна од најсјајнијих, алии једнаод најневероватиијих. Тома Алва Едисон, родио се у Охију, гроФовији Еријеу, вароши Милану у сједињеним америчким државама 1847 године. Као син пуког сиромаха и сам је био изложен крајњој сиротињи и бивао је ципелар, дрвар, агент и т. д. Кад му је било 11 год. он је у своме шаторчићу на возу, који је путовао између Канаде и Мичигена иродавао палидрвца, лимуне и новине, и ириљежно читао дела Жибонова, Хјумова, Мекодејева, Фрезенијусова и других лсторичара и природњака. Тим читањем он је добио врло много и ако је читао не науке, колико ради тога да ма што ради! Од свију наука хемија га је по највише интересовала, и он у своме вагонском ћошку удеси чнтав хемиски лабораторијум. Нудећи непрестано путницима своју робу на продају, онје правио хемиске опите. Једном му, прилиликом неког опита распрскаше се анарати и пламен дохвати не само његов вагон већ и цео воз. За тим је купио сандук штампареких слова научи за час слагати и почне у ватону издавати новине, К0 Ј е ,је у вагону и сдагао и штампао а на станицама за време одмора, продавао. За те новине он није спремао рукописе, већ чим добије какву новост, он одмах отрчи за сандук и сложе је. Лист му се звао „Сггаш! Тпшк НегаМ" и био је 12 налаца дугачак и 6 палаца широк. И ако је то био лилинутански лнст, ииак је то био први амерички журнал, који је донео извешће о битци код Питсбурга. За тим је у Порт Хурону издавао други лист под насдовом „Раи1 Ргиг"; у коме је пиеао тако безобзирно, да су га једном бацили у воду одаке се једва еиаеао. Док је био издавач новина њему је пад о у очи како је веома важна установ а телеграФа, а он одмах ноче изучавати телеграфију, премда се у доколици бавио и ципелареким занатом. Пошто је конструисао нов електрични часовник, он се даде јошвећма на изучавање електрицитета и од тог доба поче задивљавати свет све новијим и чудноватијим нроналасцима. Први велики уснех учинио је онога дана, кад је занадно-америчком друштву продао телеФОн, који је пронашао, за 1,000,000 дин. Едисон има сад своју палату у Левелу близу Ораније, петнаеет миља од Н>у-Јорка. Палата му је на врху једНог шумовитог брежуљка и најлепша од свију тамошњих милијунарских палата. Цела палата изгледа као нека огромна електрична комбинација. тн су електрична дугмад против лопова, електрични сигнала за послугу, за воду, за осветљење за кујну, иросто за све. — Едисон устаје у четири еата изјутра дору чкује, хода а за тим иде у лабораторијум. Кад има неку нову мисао нројект неког новог важнијег нроналаска, он се затвори у свој кабинет и по три дана не излази отуд. За то време нити спава нити што год једе. Но то се дешава ретко, јер нг Едисон није сваки дан геније. Из ла бораторијума идс у своје Фабрикс и тамо надгледа нослове које врик 3000 радиика. Међу радницима им. 250 женских, које раде Финије пос лове. Радници раде дневно по 10 с а награда је с главе на главу дин. Међу радницима нема ни једно: социјалисте, Едисона сви обожавају. Број Едисопових проналазака из носи до сад на 610. Његови експе рнмепти, који су га до сад кошталг 2,000.000 дин. награђенн еу ејајниљ Финанциским резудтатима. Само пра во нродавања ФонгораФа уАмеркцв. које јс проДао Линенкопу, донелом\ је 3,750.000 Фор. И поред јаке кон куренције Вриша и Вестона, Едисој лиФерује електричну светлост гохов> за све америчке веће вароши и на томс је до сад зарадио на ^50,000.000 д. — Кад.јс Едисон причло својим по-