Male novine

довољан и оправдан узрок, да се краљица не аушха у Србију,на смо виде.ш да ни један од тих разлога не ностоји. Једино кад се нође од претноставке, да је ова земља дужна водити рачуна и нонуштати чак и нростим ћудима и канрицима бив. краља Милана, — једиио онда могло би се допустити да влада има разлога сметати краљичином доласку. Али главно, начелно питање баш у томе и јесге, шго ми сматрамо да је всЛ једиом крајње време да сраске владе ирестану угађати чак и аростим песталним Кудима и саМовољним ирохтеиима бив. краља Милана. Ако је за вајду, ова је земља доста иодносила и штете и ерамоте угађајуКи краљ Милановим Иудима и обестима. Но ако се ио џесреЛи морало угађати Краљу Милану, не мора се ваљда и са до г на штету иравдс и образа СЈриског угајати грађанину |1Шиламу. Бив. краљ Милан може имати нраво да тражи од нас да штујемо његова ирава, па ако хоћете да водимо рачун донекле баш и о љеговим понеким чис то личним нрохтевима. Какавје да је , био је наш први краљ, на ваља имати обзира снрам њега. Али ни' краљ Милаи, пи нико други, нема нраво тражити од ове земље и њене владе да чини очите неправде; да гази Устав, да баца под ноге образ и угдсд нитомог и племенитог народа срнског, вршећи насиље над једном женом, која је до јуче била краљица наша, која је и сад иати нашегКраља; над женом која целим ирошлим животом својим, ако није учинила какво добро, за цело није учинила никакво зло овој земљи; над женом, која је вазда бнла добра Срнкиња и добра кћи ове земље. Те за то би нас насиље осу дио цео образоваии свет, а и чиме би управо могли иравда ти то сурово дивљаштв'*, дајуримо једну добру матер од је динца њеног и да не дамо живети у отаџбини једној грађанки Српској, којојје Устав обезбедио то неприкосновено право. И с каквим би образом могли забранити краљици Наталији оно, што је допуштено краљу Милану! Ако би било разлога да се коме од њих двоје украти долазак у Србију, то за цело сто нута пре краљу Милану но краљици Наталији. И по ирошлоети и ио карактеру, и по расположењу које влада у народу, и по неприликама које може направити као муж и војник, краљ Милан сто нута више може бити опасан за ову земљу, те би можда било јаких разлога, да се бар сад за не 1 о време држи подаље од Србије и да не долази амо. Па кад се то ве епречује њему — и ми доиста сма

трамо да би му учинили неправду, кад би му то снречили — то с каквим разлогом и образом да то пречимо краљици Ната шји! Ми ни краљу Милану ни кра љици Наталији не признајемо никаквих других ирава до оно, што имају по Уставу и закоцимазе маљским као бивши владари ове земље, као родитељи нашега краља Александра, и као грађани српски. А у томе су њих двоје једнаки, наравно сваки у својој улози, он као мушко, оиа као женско. Одузети сад њој право нребивања у Србији — а он го право потпуно ужива —-било би грубо насиље, кој« би осудио цео образован свет. Србија то не би учинила ни из каквих већих разлога, а камо ли просто и једино за љубав краљ Миланових ћеч>ова и то ћеФова настраних и наонаких, где човек налази не ког худог уживања у томе, да омаловажује матер јединца свога. Можемо веровати д* је краљу Милану непрлјатно и неугодно да долази у Србију кад је чу крадуЦца Наталија, да се е њом можда сре «'а * ввдја — али шта ћемо, то су његове личне ствари, које на<; се не тичу, нека их удешава како :.иа. За иас је Наталмја очако исто бинша крзљицн, као што нам је он (Милав) бив. кр«љ ; она је за нас онаКо исто родигељка Краља нишега, као нгго је и он родигељ ~ нрема томе сва она права и све оне почасти, које нризнајемо и одајемо њему, признајемо и треба да одајемо и њој, (аа нрилику слику краљичину не треба иекључивати при накитима нри свечаностима, итд). т|1Ц! Забрањивати Краљици долалак и борављење у Србији, јед? но за хатар краљ Милавових каирица, — то неће ■ не може бшти; то неће допустшти земља, с тога се надамо да то неће, не може ■ не сме учннитн нк нладч. Краљшци Наталнји мора битп сдободан додазак и живљење у Србији. Влада треба смедо да узме у решавање краљичнно пнтање, ■ да га решв једном за свагда ■ то овако, како нанред рекосмо ■ како је једино нраво, ноштено ■ с образом ■ интересима земаљским сагласно, I без обзира како ће се то донасти краљу Милану, на било да црнва сматра њин брак као раскинут или не. Влада може ■ треба тако да учннн. Не учини ли ~ сва одговорност нада на њу. * Завршујемо. Од кад се разбуктала кобна домаћа завада нн огњишту краљевског нам дома, и створено тако звано краљичино питање, ми смо веома мало го ворили о целој тој ствари Пита ње је било тугаљиво; за човека који тражи истину и стрени да се не огреши о нравду, тешко је било стати на једну вли другу

страну.. С тогч смо се задовољавали да од времена нн кр«ме објективно забележимо сама фл.к-' та, како се кад што дешавало. С д смо узели да опширније пр !'Гонорамо о аоложају бивше кр«љици Наталвје једино с тоги, што смнтрамо да иатереси отаџбине захтевају да се то оитање решк и да је за то решеље сад најз! .»дније нреме. (Јтараии смо се да ствар ивложимо објектввно и онако, како смо ннјбоље умелк по нагаем сазнааању. Ако би биао . паквмх цогрешака у набраја1$у Фћката, оадо ћемо чути ссачијв оба велитај и исправку. Перун. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Пушта се. Данас тачно у 10 часова пре нодне поЈЈиција тре ба и мора да пусти пашег затвореног уредпика г. Перу Тодоровића, кога је самовољно, неуставно и незаконито осудила на тридесет даиа затвора. Органи по ициски, који би г. Тодоровића и за треиут ока задржа и преко тога у затвору кривци су и но Уставу морају се казнити. * Ш а јв било у В )ањи ? 0 одласку Њ. В. бив. краља Милана и мшшстара г. г. .Грујића и Таушаиовићау Врању, где се тада бавио на лечен>у краљевски намесник г. ЈованГистић, и о саветовању, које је тамо било, пишу петроградском „Новом Времену" из Београда, да је бив. краљ Милан тражио да се стане на пут доласку краљице Наталије у Србију, и да је за то тражио од намесништва и владе јемство, Министри су говорили, да се и пор_д природног права сваког детета да види своју мајку, краљици Наталији не може забраиити долазаЛ т ^ јШјј ^ код свога сина. Бив. краљ Милан позивао се на чл. 72 Устава, који њему самоме нризнаје ираво да васпнта сииа. Миниотри лису побијаЈш то нраво; али, рекли су, они немају право да газе другс уставне одредбе, а но њима сваки Србин и Српкиња имају нраво да живе у Србији. Крал> Милан се позвао иа развод брака, услед којег је краљица Наталије ирестала бити краљицом, а министрн су одговорили, да се не могу унуштати у питање о законитости нли незаконитости развода, јер то питање снада у надлежност цркве, па су раскраља упутили на митрополита Михаила. Даље; исти лист вели, бив. краљ Милан извадио је из џепа исправу, којом му се намесништво обвезало да неће допустити повратак краљицс Наталије у Србију. Али се влада није дала тим збунити, већ је изјавила, да њу не веже та погодба, учињена између крал,а Милана и намесништва. „Ми нисмо ништа нотписали, те следствено влада није ничим везана, ми ћемо се тачно држати Устава и по њему радити" — вели да су рекли министри. Према овоме донису из Београда изгледа, као да се у Врањи није могло ништа свршити ио захтевима бив. краља Милана, и да је према томе долазак краљице Наталије у Србију сигурна ствар. Међу тим о тој ствари по варонш се нроносе противни гласови. По тим гласовима, влада се у ирви мах, истина, одунирала захтеву бив. краља Милана да се не дозволи повра-

так краљици Наталији у Србију. Али кад је изнета погодба између њега и намесншнтва, и кад је е крал> Миланове страие изнет разлог да долизак краљице Наталнје може бити од „опасних последица" по Србију, да он Србију може доВести у врло незгодан положај и опасан заплет с Аустро-Угарском, која би у доласку краљице Наталије гледала корак управљен против себе, — кад је све то изнето, влада се склонила да краљици саветује и одвраћа је од доласка у Србију, а све у интересу њеног сина и земљв. Који рд ова два гласа у истини постоји и да ли су и у колико који од њих истинити илине, ми не знамо. Ми их износимо као гласове,' а на надлежнима је да кажу где је истина. Међу тим има неких телеграма, који ка да ће потврдити истгшитост овога другог гласа. Тако јевроиски листовн јављају, да је влада саветовала краљици Наталији да се с Њ. В. Краља Александром састане где год у иностранству. Али је она изјавила српеком посланику у Петро граду, г. Симићу, да ће она свога сина носетити еамо у његовој престоницг] и да ће се ради тога кроз који дас већ креиути из Јалте пут Србије. * Посета Њ. В. бивнш краљ Милан у очи сВога поласка посетио је Њ. Високопреосвештенство Господина Митрополита Михаила и дуго се задржао код њега. * Полагање твмеља. Данас у 10 ча сова пре подне биће свсчано полагање темеља Св. СавСком дому. Овосвечаности присуствоваће ..и->его»Величанстцо Краљ Александап, г. г. намесници и чланови владе. * Нв сзоткујв Св. Сва г. г. министрк издали су својим подручним надлештвима наредбе, да се данатнњи дан. као дан рођења бившег крал>а Милана, не светкује, већ да се ради као и у обичне дане. * КаФв шантани. Наши читатељи сећаће се новике, која је била подиг нута на тингл-танглове ; сећа ће се како јегостионичар код „Имнеријала' тажгуслвд њих грдних ненрилика и од стране нублике и од стране полиције. И гостионичар номенутог хо тела, да би задовољио и осећањ; своја и осећања сриске нублике, ш ма и на, штету своју, одјурио ј( тингл-тангловс а од млађих л.уди об разовао српско позоришно друштво које ће у његовом хотелу даватј преставе. И оно их је давало све до прекратког времена, кадје у једиу ов дашњу пивницу дошло једно страно друштво, које нод именом концерт; даје тингл-тангловске предетаве, а у исто време уиравитељ вароши БеОг рада слатки Глигорије ставља сметњг горе номенутом друштву. Ми нећемо да улазимо ни у "какву оцену и раснрављање овакног ноступка подициског, али напоменућем(. како иолицја нема цраво да прем неком буде мајха а Нрема неком м; ћија Ми за Сад ову ствар само тонирамо, а у скоро ћсмо имати прк лике да се поближе позабавимб н>ом! Болссна јв. Полуслужбени „Одјек 1 и „Народни Дневник", који имапрн лике да својс вести црпи из наме< ничких кругова, јављају да краљнц Наталија неће доћи у Србију 17 о. м као што је раније било јавл>Сно, ј<ј се разбслела. Ми за сад о овој ствар;. нећемо ништа говорити, но само 61 лежимо ову вест о овој ствари до бро извсштених листова с тим , Да'ћ мо се у идућем броју вратити на ов ствар и с молбом, данаши читатеЈМ доведу у везу ову вест с данап; њом вести нашом о доласкукраљк чином, нод насловом „Шта је билм у Врањи ?"