Male novine

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Личнв вести. Прексиноћ се вратио с нута, из бан.е, г. Ђорђе Ценић председник државног савета. * Монопол дувана. „Одјек" доноси вест да је наша управа монопола дувана отворила у Манхајму средишпу продавницу српских дуванских нроизвода и да је ради тога већ закључен уговор с Фирмом Леви и Емелман. * Муниција. 15 о. м, ирошло је нашом жолезницмм 81 сандук муниције и 17 вагона кон.а за СоФију. * Министарска седница. Какојавља „Бал. Кор." ? на Госпојину је држана министарска седница, у којој је читан нацрт закона о онштинској самоуправи. * Бив. краљ Милан отпутовао је иа кратко време у Баварску у лов. * Дао оставку. Г. Чеда Мијатовић, канцелар краљевских ордена, даоје оставку на ово своје досадашп,е зваље. >!= Узммат на одговгр. Јуче јеуварошком суду узимат на одговор власник наше.г листа г II. Тодоровић. Тужи га нолиција за чланке : „Историска Лекција" и „Први дан у Крушевцу." Обадве су тужбе ништавне и нема сумље да ће пред судом пасти. & Претрес. Јуче је био иретрес уреднику „Домовине" г. Ј1. Комарчи11 у, по приватној тужби једног свештеника из села Азање, срезајасен. окр. смедеревског. Допис је изашао у „Виделу." У њему се тврдило како је при изборима нанала на онштинску седиицу некаква рул.а, коју је иредводно иоп, наоружани ножем и ревелверима Ствар се свршила измирељем. Подлисци „Београдске Тајне" и „Силазак с Престола" почеће опет да излазе у петак 25 о. м. * Одгаварао. Јучерашхви даи као да је био новинарски дан. Јуче је одговарао нред судом и г. Стева Видаковић, уредник „Народног Дневника." Онтужен је за чланак „Ред и Рад„ у 130 бр. „Нар. Днев."

„Борац." По штоуредник „Борца" г. Никола С. Јованиви11 „Американац" путује данас у Инглеску по послу свога друштва „Живин Рудник Авала" — то ће следећи број (13) истог листа моћи изаћи тек по иовратку г. "Американца" тамо од нрилике у ноловини септембра. Бројеви 11 и 12 „Боркц изашли су данас заједно. * Одб рска седиша. Данас у 5 1 / 2 сати по нодне држаће одбор општински редовни састанак. Д0ј«АЋЕ ВЕСТИ. Изјавз. Бугарски лист „Струма", о чијој смо иојави ми одмах нроговорили донео је пре неког времена из Пирота један допис с потиисом „Иироћанац", у коме се вели да Пироћани, иризнају да суБугари а не Срби. Пироћани су услед тога дали у нишкој „Слободи" једну изјавуо, у којој сумљају да се међу Пироћанима могао наћи и такав изрод који би нротив своје отаџбине и својих ослободитеља могао учинити такав злочин као што је номенути дииис, и држе да је допис дело самих Бу| гара, „или ио несрећи оних иаших суграђана негдапш.их, који но ослобођењу нашсм и своме заборавише на Отаџбину своју, заборавише на огњишта своја, на понос српски, на своје норекло срнско, па полетеше туђину — Бугарима — рачунећи ваљда да ће, лизајући стоне бугарских занешењака и авантуриста ућарити што више, но што би то могли у својој отаџбини, код браће своје". Пироћани дал.е нзјављују да се гнушају тога дописа на ма ко да га је иисао, и да га осуђују као лаж и клевету на њихову браћу и осло

бодитеље Србе, јер се њиме хтео да^бију Думитра на место

толике да се због њега пишу чак изјаве о ономе, што је непобитно, што знао цео свет. Није требало ни с тога, што се оним дописом Срби Пироћани нису могли претворити у Бугаре, пити би свет поверовао да они нису Срби. Није требало најзад ни с тога ш»о је цео свет могао видети, да је онај допис Фабрикован у редакцији „Струме", а тиме се за цело нико није могао побугарити, а најмање ј Пироћани, ко.ји су Срби, који срнј ски и мисле и осећају. Ми бисмо могли доносити стотине таких дописа сваки дан из свакс бугарске вароши, сваког бугарског села, али која би нам вајда од тога била. Оно што није српско ми једним дописом не можемо начинити српским. Исто тако оно, што није бугарско већ срнско, не може које каквим допиеима по „Струми" и другим таквим бугарским листовима ностати бугарско. Цео свет зна да у данашњој Бугарској има један по добар део Срба, и сваки покушај Бугара да чак и у границама наше Краљевине има „Бугара", само их чини смешнима. У осталом ие можемо а да не изјавимо, да нам баш са бугарскс лудости ова изјава годи, те да се једном господа Бугари увере, како су њпхове Фантасије и луде и смешне, и ни на чем основане. * Разбојништва. „Стара Србија" јавља : Три непозната иаоружана разбојника 7 т. м. нанали еу на Думитра Крндара, из Валакоља у окр. црноречком, у његовој појати, где је био са својом женом, сином и снахом. Насиљем натерали су ову фимилију, да им спреме вечеру. А кад је вечера већ била готова, а за то време они разгледали где шта има, онда нрво наиадну ову Фамилију да је злоставе и оиљачкају. Пушком а остала

оцрни образ њихов и да нрестави свету једна историека неистина, како они нису Срби, већ некакви моравско-нишавски Бугари! Даље се у изјави казује како Иироћанн нису Бугари већ нрави Срби, чему су доказ сриски народпи обичаји и језик. Ову изјаву ми потиуно разумемо тим ире, што је н,у изазвао донис, којим се вређају њихова српска осећања и ми јој се радујсмо. Али нам се инак чиии да .једноме доиису једне „Струме" није трсбало придавати велпке важвости а камо ли

чељад разбегне се. Онда разбојници нокуне и однсеу у новцу до 120 динара, и женску огрлицу од 100 цванцика и 9 талира. А ноћу између 29 и 30 пр. м. три разбојника нанали еу иа кућу Ристе Милошевића. У кући затекли његову снаху, коју су одмах везали, па онда претурали по кући док су нашли новаца у разној монети, које су све узели и нобегли. Још иису ухваћени. * Спаљивањв дувана. Ових дана нрегледали су, како јавља „С. Србија"

органи монопола дуванског, дуван засејан у Медошевцу , иа имању генерала Хорватовића. Оценили су да исти дуван није за пушење и наредили да се сав, у"количини 620 низа, снали. Прошлогодишњи дуван са истог имања г. Хорватовића, био је пролетос иредат овд. државном магацину. Кад је ту нрележао неко време, комисија је оиет оцснила да није за нушење, и наредила да се спали сва количина од 4815 кгр. Ово није мало труда н штете. Нс знамо, да ли су те комисије пажљиве са својим ирегледом, колико су ревносне за спаљивање дувана. Али свакако можемо упитати — ако дуван није за пушење, зар не може бити добар за какву другу уиотре; бу, на пример, бојадисање. И кад је ; ироизвођачу спаљен дуван прошло године, зар се није могло дати крат' ка упутства, како треба засејати и ; однеговати дуван ове године. Али јест, ко би онда ишао у комисију по белом свету да купује дуван за јСрбију ! & ! Ухваћен варалица. 14 о. м. је ио захтеву управе вароши Београда у Нишу ухваћен Бете Матц који је у Пешти учинио превару Петру А. Крстићу, трговцу из Београда паиобегао онамо с турским насошем. Петар се с њим уортачио да купе и отерају на продају једну партију волова. Петар је ул >жио ! 80 дуката а Бети само 90 дук. Беги се не кчко нстакао те он з кључио продају истих волова и на љему остало да нрими паре. Он завара Петра те сам прими све новце, па онда га новцима умакие жељезнпцом у Ниш. Но ето срећом тамо је ухваћен, и одмах стражарно спроведен управи вфоши Беогрмда. * Убиотва. У селу Борку срез ио савски, окр. беогр. погинуо је 13 о. м, неки Станимир Нетровић, дућаијџија. Убијен је из нушке, на снавајљу иред својом кућом. Сумња се да |га је из иизме убио неки Мита ковач из Аустро-Угареке. Нушка јебила нануњена драмлијама, куршумима на чак и ексерима. Разнела му је сав трбух. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА.

— Одлхкован. По наредби Француске републнке предао је посланик

П0ДДИОТАЖ

НАИС МИКУЛЕНОВА од ЕМИЛА ЗОЛЕ

С ФРАНЦУСКОГ.

(СВРШЕТАК) Они одоше у страну, под јецном другом маслином! То би њихова посл.една ноћ љубави ! Наис га је грозничаво стискала, наједаннут Отноче нлакати, не хтејући му ништа говорити шта ју је дирнуло! Кад је се исплакала она за дуго ћуташе! Фридрих је на то ноче задиркивати као да јој је он постао досадан и да зато ћути! Она га поново узе страсно грлити тепајући му: — Не, не, немој тако говорити. Ја те и сувише волем... Али видиш ето сам и болесна, а после и то, ти ћеш да одеш и онда све нрестаје.., Ах! Боже мој, све престаје!... Он је бадава покушавао да ју теши, наводећи да ће он опет долазити од врсмена на

време, и да идуће јесени биће онет два ме* ј сеца заједно, она је тужно климала главом, она осећаше да је сад све свршено! Њихов састанак ирођс у мучном ћутању, они гледаху море, светлуцаље Марсеља, кулу Планије како гори усамљена и тужна! Мало ио мало ноче их обузимати меланхолија од овог пространог хоризонта. Око 3 часа, кад се раста с њом и кад јој притиште иољубац на усне, осети да сва дрхти, и да је хадна као лед. Фридрих не могаше заснати! Он је читао до сванућа и бунован од неепаваља он стане на нрозор, чим јо зора сванула! У том трену г тку указа се Микулен који је ношао да вади своје удице. Кад је био на тераси он нодиже главу. — Иа, господине Фридриче, оћете ли сада са мном V рече. — Ах, не, чича Микулене, рече му млади човек, и сувише сам рђаво спавао ! Сутра сигурно! Шшоличар оде лењим кораком ! Ваљало му је сићи и кренути барку са икице стене, унраво иод маслином гди је нашао своју кћср ! Кад је ишчезпуо Фридрих се зачуди кад сиази Тоена гди већ ради; грба беше близу маслине са будаком у руци поправљајући јарак који јо киша оронила !

Ваздух беше свеж, и нријатно беше стајати код нрозора ! Младић се врати ноново у собу да савије једну цигарету. И поново пође полагано ирозору, али у том заори се огроманн тресак, као удар грома и он појури да види! То је био пад стене! Он је самојасно видео Тоена који је са будаком у руци, бегао кроз вихор од црвене земд,е! Ивица стене, и стара маслина са чворугавим гранама, паде у море и поче тужно тонути ! Вода је пл,ускала око њих! Међутим страховито запевање захори се у простору! И Фридрих примети Наису која наслоњена на ограду терасе, беше дошла да види пад стене ! Она је стајала као неиомична, рукама принијена уз ограду. Али она је без сумље осетила, да је неко гледа, она се окрете и закука. — Ах, мој отац ! мој јадни отац! После једног часа, извуку тело чича Микулена испод камеља, које беше сво угрувано ! Тоен збуњен причао је, да умал што и он пије пропао! Сел.аци из околине говорили су да иикако није требало, туна проконавати јарак. Мајка Микулен нарицалаје Наиса испрати оца до гробља са очима сувим ни сузу не пустив ! Сутра даи носле катастроФе госпа Ростан, реши да одмах отпутују за Екс. Фридрих би задовољан ноласком, јер услед грозне драме