Male novine

БРОЈ 241

ИЗЛЛЗН СВАКИ ДАН

БРОЈ 10. П.Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ годину 30 динара На по године 15 динара На 3 ме § да 9 динара II РЕТ1Т ЈОПКШ

П0НЕДЕ0НИК 21. АВГУСТА 1889

ГОдИНА II.

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА

шш»и Претплста из унутр. полаже се сгмо код пошта За Београд нема претплате — Дист се продаје на број

ПиСМА И РУКОИИСИ ЈПАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „Малих Новина" Топличин венац бр. 17., на горњем спрату Претплата се прима код свију пошта у Срби-и

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дви. а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИП0СМН0 стаје 50 пр. д. од петиг реда . ШШ2 2Е1ТМ&

Огласи јевт но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаћа & е држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАСИ НО иОГОДВИ

Данас 19, сутра 20 и прекосутра 21 августа о, г» у хош имперзшлу ВЕЛИКИ К0НЦЕРАТ при коме "ће се приказати п. л. најјачи човек на свету 2 И Љ Е М И 2 Л Е ? са његовом др,жином Невероватне вештине акробатске и нриродно ранвијене енааше вештине. Виљем Милер имао је чает нродуцирати се нред Његовим Величанством царем Фрањом Јосифом . Том нриликом положена му је Вертхајмова каса од <>00 кила на прси и по врху један велоки наковаљ , на ком су нарочито позвати ковачи гвожђе ковали. Ор диже коња с јахачем заједно. Допушта да му се на прси 100—200 ки -а камсн мал.ем раздроби. Диже слободном руком снажно развијеног човека од натоса на сто. Даље диже нуно буре пића, од нет акова у вис. Управитељка г-ђа Анка Милер приказиваће се као ванредна ба> леТкиња у игрању на ужету. Петогоди1ин.и Кар.1 Милер игра се са 50 Фуната тегом. Тако исто приказиваће се оемогодишњи Едвард Милер као каучук дечко. Даје 100 динара свакоме ономе, који би га у току од 10 минута нравилно оборио. Ко би хтео да се с њиме рве, треба дан нре да се иријави у хотел „Империјалу." Почетак у 8 часова у вече. цена места : I место 1 динар , II место 00 пара днн. Сваког дана нов програм С ноштовањем 549,3—3 Виљем Милер уиравитељ

Идуће ноћи било је веома живо у познатој кући ,,код три басамака." Сваки час неко је куцао на врата. Газдарица брзо отвори прозор, иогледа у мрак, рекне: „а, ти си!" и онда момак трчи те отвара канију. Газдарица дочекује госте у ходнику. Обичне упућује у собу са сокака; „отменије" снроводи ! слушкиња у засебно одељеље у авлији. Из тога одељења у авлији, целе те ноћи чула се граја, весеље, песма и гласно смејан>е.

би у вече око 7 часова,изведоше је г пнсару. Дивно девојче било је све поднадуло од плача Њене лепе, као чисто небо цлаве очи биле су поливене крвљу. Отпоче се испитивање без бележења. — Ти си побегла од газда Марка? — Јесам, господине. Ко ти је помогао да утекнеш? — Неки добри људи. — Еоји су то добри људи ? Да их кажеш по имену. — То не могу, господине. — Шта велиш ?, упи-

Сви нрозори били су јако ос- та г " писа Р ' ао ^чуђено. - Не ветљени. Ко би из мрака из ав- ј М0Г У Д а их каже м» 1 осподине. лије гледао, од времена на време - А О зашто ие можеш Д а их видео бипо две сенке како нро- ј^жеш? - Тако, не могу; тоне макну кроз светле одаје и нес-|^ и ило леи0 од мене: Љ У^ И С У

тане их у Једном краЈу.

миучинилидобро. — Хм, учинили

"1ако се то после иродужавало ги Д0 ^Р 0 ' маХ1Т У пиеа Р 1 лавом сваке боговетне ноћи, у току и °ДРУ гљив °- Имате нраво госчитаве две недеље.

Б 'удвичка радн»а газда М ова пазари не може боље бити.

Уулици два белч голуба бр. 21 у доброј кући имаде стан са свима удобностима за два ђака. 553,1-2

Трговина људским месом ( Н осве кепо београдским оцевима) VI. У1епа Јулчи Купљеиа је у Вуковару, а теслимљена у Земуну, у нозна тој крчми, где се већином врши ова трговина. Звали су је Јулчи. Да ли јој је то и право име, — ко зна. Ко је, шта је, одакле је, није се могло сазнати. У првом реду то крију трговци, који купују и продају ове девојке; а шн- 1е. кад већ загазе у зло, то крију и оис саме. Често су из добрпх иородица, иа се сгиде казнтп. Јулчи је говорпла подједнако добро сриски, немачкп и маџареки. Издавала се како кад: некад за Српкпњу, иекад за Маџарицу, некад за Иемицу Тако

исто мења а је и место, одакле вели да је. Њен долазак у Београд био је читав догађај. У извесним круговима њеним су се доласком више интересован, но скорашњим доласком неких и0 1итичких личности. Још на две недеље у напред њене слике, у разним позама, ишле су од руке до руке Очекивана је са жудњом, с нестраљељем, свак се грабио да буде нрви поклоник Мамица се само осмешкивала: Децо, пуните кесе! Ово су господс а посла. Једног дана мамица се лепо обуче, сиђе па Саву, узе биле ту, пређе у Земун, и иред ноћ се врати у друиггву с врло ле пом девојком од својих 17 го дина. Нратио их је некакав ви сок, црномањаст, к о ш т у њ а в човек. Те исте вечери, у нрви сумрак, омалена жена, завијена великом цриом марамом, об -шла је стапове неке угледне господе, разносећи снуда лозинку: „Дошла је. Изволте сутра на вече!"

подине да мислите све. — Али ти мораш казати. — Ја не могу господине. — Казаћеш, каааћеш, имамо ми лека и за то. Но дед ми сад кажи што си бежала ? Не могу више тамо да останем. — Не можега. „Јес ћерко." Али је човек на тебе потрошио преко 100 дуката. Мораш сад при- остати Да то одслужиш. — Он је на менп госнодине зарадио десет пута онолико колико је потрошио. — Јес, ти знаш његове рачупе. Мораш ти, ћерко, натраг ту ти ни бог не може помоћи. ... — Ја не смем, ја нећу, ја не могу више тамо натраг!.., Мањ мртву да ме однесете... Ја не могу, не могу, не могу — и лепо девојче брзо се маши у недра, извади нека г ву хартпју, бацп је на сто; једва кроз нлач промуца: не могу... ево читајте сами па се онда зацени од нлача, покри лице рукама , узе страховито јецати, окретесе зиду хтеде крочити, али се сва за тресе, и, гушећи се у јецању, паде на патос ничице колико је дуга. Вармо Амурели (свршиће се) '

Једне ноћи дежурни члан у главној но 1ицији тек што себеше ирућио на диван да малко дремне, кад унутра уђе жан ;дармскиноднаредник. — Дошао куплер М. јави ноднаредник. — Шта ће < ад? — Не знам, дотрчао сав задуван ; вели да су га тамо неки напали и одвели му некакву девојку. Пошто је примио и саслушао кунлера М., дежурии члан нареди дежурном писару да оде с патролом и да извиди на „лицу места" шта је то. Тек пред зору иисар се врати и поднесе извешгај. Лепа Јулчи побегла од < вог газде. У томе су је, како изгледа, помагали неки млади људи, ваљда ђаци. Међу тим дошао је био и куплер М. да „заступа својенраво." Три иут је улазио код г. члана. Посдедњи пут угаао је сам и читаво четврт часа разго варао с ч аном на само. После овога члан нареди да иисар дотера Лепу Јулчи, заједно са женом код које се била склонилаОбадве ухансе и то одвојепо. Читав дан лежала је леца Јул I чи у затвору. Нико пе отвори возом допутовао је из Веча г. Ди! врата ни да јој воде дода. Кад I митрије Јоксић, Краљев секретар.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Лпчче вести. Прекеиноћним брзим