Male novine

иасе нарочито удара гласом, како по новом изборном закону може гласати само онај који је платио порез. Ово је, вели донисник ? дело садашњег намесника г. Ристића, јер су либерали махом богати људи те ће за сад истина имати мали број посланика, али ће то доцоије бити од утицаја. Овако рачунање своје донисник потврђује тиме, што од 5000 београдских бирача само 1600 имају сад право гласања, а у унутрашњости се то опажа још више. Доиисник дал>е прориче да ће либерали на овим изборима добити највише 30 мандата, и ако се од стране владе не чине никакве иресије, у доказ чега иаводи распуштање резервиста кућама. На завршетку наиомиње, како ће од свију српских скупштина ова имати најмање сељака, и да ће садашња скупштина имати са свим јевропску иителигентну Физиономију. У чланку онст напомиње се, како су последњи избори иоказали да ))а дикална странка одиста за собом има народ, и како се радикална странка поноси као једина народна странка, којој је јединој нрави задатак народна независност, која дакле не осврћући се ни лево ни десно води политику која штити само интересе српског парода и државе. Ако је тако, вели се у чланку, онда иностране државе, које од Србије траже само неговање иријатељских односа и да не потпомаже на свој рачун егоистичне тежње трећег кога, могу с владавином радикалне странке бити еамо задовљнејер сем Русије у Јеврони нема пи једне државе, која би од Србије захтевала што ради својих иарочитих смерова. Писац признаје радикалној странци да, је она права народна странка из чега изводи да мисао о народној независности и осећање за праве народне интересе српске живе у радикдлној странци, ма да то осећање -и- мисао нису потиуно сазрели. Дал>е сем неких вођа, иризнаје радикалној странци да још није налет^ла на туђ ленак нарочито руски, да никад није сва своја очекивања полагала на Русију, као штоје^то чинила либерална странка, којој ,је вођ био г. Ристић. Радикална странка уверена да владавина њој нрииада, узимала је руску помоћ против нритиска одозго, који није могла сама сузбити, али једном добијену власт неће стављати на расположење Русији. Либерална странка на против тражила је шомоћи руске не само за достизање но и за одр-

жање власти. Велика маса радикалне странке сматра Руснју као правог пријатеља сриског иарода, те да јој је за то дужан благодарност и оданост; али то код совеснијег дела нијо случај. Пријатељство радикалне стран ке према Русији проћи ће као и у Бугарској само не онако брзо. Сав правац политике радикалне странке нре се своди на еманцинацију од Русије но на већу привезаност, а дотична уверавања сриске владе о томе нису само иразне речи, ио доказ да мисао о народној независности има у радикалној странци живу снагу, која расте. Српска сиољна политика од абди кације бив. краља ни мало се није удалила од строго националног карактера радикала. Више треба обраћати пажљу на оне тачкс снољне нолитике српске, у којима су радикална странка и влада давалеотпора руским на ваљивањима, но где су биле нонустљиве. Писац у свему томе гледа радосне знаке а догађаји ке даље показати како стоје ствари. Задааас се, вели, одлучно може изјавити: ако је радикална влада Србије озбиљно вољна даЈОЈје основа народна незнвисност, онда ће она у земљи тешко ианти озбиљних сметња и може бити сигурна де ће иностране силе (сем једпе) бити готове, да потпомогну заузимање српско владе с обзиром на особите околности њеног тренутног положаја.

/1Е П Е ГРЕШНИЦЕ (Истинити догађај) 1 „Она га љубила — она га убила" Било је дивно јесење вече, благо као невшш иогледнеиоро чног одојчета; тихо, као душа ираведникова, а ерцу слат^о и драго, као први страсан иољу бац свеже, бујне младости. Тек је био први сумрачак. Али брснате гране крушшх, граиатих топола тако су се биле згусиуле с обадве стране топчидерска друма, да је друм био сасвим мрачан и црн. Овим мраком хитало је шеснајестогодишље девојче, црниурасто, иуно, осредња раста, али тако наливено и једро, као да

ј си каљени челик излио у иај |лепши женски обшк Два црна ока њена сијала су се у мраку као два црна сунца. Њене, као зифт црне, снажие витице и њене мало подебеле усие давале сујој изглед оних леиих кћери израиљевих, за којима су некада лудовали и сами пророци јудејски. Лако одевена у лагахн ■ летње цицеие хаљинице", она је брзо корачала, грабећи живо да шго ире изађе из мрачне алеје. У неко доба оиази да јој брзом ходу сметају лаке, везеие иапучице, обувене на босу ногу, и она се брзо саже, натаче па пуче иа руку и пође још брже. Њене једре , округласте, мале ножице остављале су по дебе чој прашини јасне удубљене трагове. Под мишком је носила комад о корела хлеба, завијен умараму, остатак њена данашња ручка, а под појасом, завезано у ј ј дно иеро од мараме, осећала је како је жуље 5 гроша крајцара, што их је данас зарадила иерући вуну на Сави. Девојче је грабило брзо и час но час освртало се бојажљиво. На једанпут она застаде "ао окамењена, дисање јој се пре сече — она је опазила како се иза једпе дебеле тополе указа нешто црно, мрачно и пође право њој у коб. Она хтеде да викне, да јаукпе, да нагне бежати, кад се на једанпут зачу леп, пријатан глас : — Љубо ! Јеси ли ти, роде! Девојче дубоко одахну: Боже, Пајо, како си ме нреплашио; баш си заслужио да те човек бије — рече Љуба нежно. Њих се двоје састадоше, пру жише једно другом руку и топло се руковаше. — Ја сам те чекала и чекала; сви су поодлазили, а ја сам још седела и чекала. Кад видех да се већ и мрак хвата, а тебе никако иема, пођем сама..., а тако ме је било страх!... Плакала сам

од муке, знаш ли ти то, рђави човече — рече Љуба као у шали, и удари Пају шаком ио рамену. — Јесам крив — прихвати Паја - Знаш шго сам одоцнио? Навлаш сам то учинио да видим хоћеш ли поћи сама, или ће те ко пратити, — Боже ! Батн си истина р ђав, Пајо, бога ми. Какосимогао,болап, тако што и номислити? — рече Љуба прекорпо. (свршићЕ се) Краљица Наталија у Одеси (СВРШЕТАК) Преседник словенског друштва г. Знаменски поздравио је краљицу овим речима: „Ваше Величанство! Познато је даје дечија природа пријемљива. Утисци, а нарочито иријатни, добијени у детињству, одрже се за навек и никад се не заборављају. Један од таких пријатних утисака деце нашега завода, јесте Ваша посетг завода словенских девојчица 1887. Нисока пажња Вашег Величанства и !'ат ласкав поздрав деци, свагда ће остати у живој успомени и никад се неће заборавити. Даиас је завод словенских девојчица срећан да у својим зидовима поново види високу гошћу — Ваше Величанство, Краљицу једноверног нашег народа српског и почасног члана нашег друштва. Такав знак Ваше нажње ми веома ценимо и сачуваћемо у нашој усномени. У име деце и свега нашег друштва од срца благодаримо ВашемВеличаиству за Вашу пажњу, молимо вас да иримите уверсње дубоког иоштовања нрема високој особи Вашој и наше искрене жеље : радост, мир и друштвени нокој да буду увек сапутници живота Вашег Величанства у Србији!" — Г. Знаменски је том приликом поднео Краљици дивну киту цвећа и нољубио је у руку. Краљица је заблагодарила г. Знаменском и пожелела да се иитомице васпитају у тако исто добром правцу, као и до сад. Крал.ица је за тим прешла у собу за госте, где се разговарала с управитељком, умолила је да свакој питомици преда но котарчицу колача и обећаладаће из Србије послати слику

подлиота: СИЛШК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БМКАНСКИХ НАРОДА У 90 ГЛАВА — С ПОГОВОРОМ

(Писац задржава сва арава)

(48)

Срећа је стално појављивање све нових и нових жеља и редовно задовољавање тих жеља. Срећа је срећа! Ко јс има, зна Шта је. Ко је нема, зна шта му оскудева. Срећа се осећа срцем, а не казује серечима. Срећа је вечни мир. А вечни је мир гроб. Срећа је дакле гроб. Ха, ха! Иа што ли онда људи толико ирезају од те среће своје .,. Ћенерад се на један пут чисто трже, обазре се, и кад угледа кнеза, он му приђе и речс храпавим гласом. — Кнеже ! јеси ли ти срећан? Кнез слеже раменима. Беше га занела ми-

сао, шта се ово дешава с ђенералом Врбавцем. Овај човек бунца; он сања, говори без везе губи се! Далије ово утицај отрова, или иначејак иотрес душевни услед саме помисли на блиску смрт. Но ђенерал опет упита : — Кнеже! Да ли си ти срећан, питам те. Кнез се прибра и одговори. — Био бих свакако много срећнији да се све ово, што се ноћас догодило, није догодило. — Да се није догодило — прихвати ђенерал — Хм, да да се није догодило. Али ето се догодило! Па и ако се догодило! Ти то мене хоНеш да жалиш, је ли? Ђенералов говор и нагласак ноче бивати заједљив. Он продужи. — Мене жалиш, је ли ? А што ли ме то жалиш кнежс ? Шта сам ти ја да ме жалиш ? Род, је ли! Ха, ха, ха! А како ја тебе нис ам жа лио!.. . И ко то зна кога ту баш треба жалити! Ја сам нопио отров, али опет може бити да си ти више за жаљење ио ја. Ти си кнез, је ли? Али ето ти ниси трсбао да будеш кнез, видиш, Твој претходник на престолу није ни помишљао да ти будеш кнез балканиски и његов наследник. Он је у тестаменту своме означио био сасвим другога за наследника. а? Је си ли чуо већ што о томе? Преобуци се, изађи пр е -

рушен, као што сам ја једном чинио, па при. слушни шта шапуће чаршија. Тамо ћеш чути да се као наследник нрестола помиње црногорски кнез. А? Зар ти г. Растислав није ништа о томе говорио! Зар ти он није иричао како је ђенерал Врбавац ноцепао некаква два тестамента,. Ха, ха! Али у залуд, један је ипак остао у Русији. Је ли? зар та прича није доспела и до твојих ушију? Кнез је пажљиво слушао све речи ђенералове. — Занимлшве ствари — рече кнез, кад ђенерал ућута. За тим додаде — Збиља, шта има истинито у тој причи о тестаменту. — Занимљиве! — прихвати оиет ђенерал — наравно, да мора бити веома занимл.иво кад излази да је кнеза Мутимира довео на прест® овај исти ђенерал Врбавац, који данас умире с тога, што је хтео уклонити тога кнеза Мути мира.

(Наставиће се)