Male novine

стални посао, од кога неирекидио црпи срества живот, — а све то за љубав тога да би за време рада могао бити резервни ОФицир. За љубав титуле резервног ОФицира за време рата и тиме скоичане награде ни један трговац, ни један самосталаи грађаннн, па бога ми ни чиновник, неће хтети напустити свој редовни иосао, од кога живи па да два месеца пробави у касарни. И резултат оваквог наређеља г. министра војног биће тај, да ће сви они интелигентни и самостални грађани, који су се већусвојим командама јавили за ОФицирски курс, одустати и неће ни улазити у курс, а г. мшшстру јамачно то неће бити намера. Ако, дакле, хоће да у ОФИцирски курс уђу одлични, интелигентии и самостални грађани, што би свакојако била добит за нашу војску, онда г. министар треба да поништи ону наредбу о сталном боравл.ен»у у касарни и да се постара да нађе начина, како да се задовоље и интереси оних грађана, који уђу у тај курс, и интереси саме воји« наставе и дисциилине, а то се, држимо, даје постићи. Најзад, желети је да се изнесе и програм наставе, како би се и у томе могло изнети и друго какво мишљење, које, и ако се не усвоји, неће бити на одмет. 0 другим замеркама које се имају учинити поменутом објашњењу, говорићемо идући нут. * Сазив војске. За данас су код својих дотичних команада ио целој Србији позвани обвезници другог позива свију родова оружја, као и они обвезници првог позива који су прошлог сазива доцније дошли, те да дослуже маљи број одслужених дана. Надамо се, да сс грађани овом приликом неће извлачити и избегавати своју војну обавезу, као што је то, на жалост, био случај прошлог нута. % Неистина. Влада, која је забранила 272 број нашега листа због тога што се у њему износе два гласа који су распрострти но Београду, пушта сијасет које каквих страних листова, у којима има и таквих вести о највшпим личностима, за које се одиста може рећи да су увреде и грдња. Тако су многи листови, а међу њима и бечка „СоггеврошЈапсе

<1е Г н нештански „ Ни(1аре81л Шг1ар", донели дуге телеграме из Београда, у којима се тврди да Љ. В. Краљ Александер поћу тајно одлази и састаје се с Краљицом Матером, а то је неистинито. Ово не износимо као нрекор што влада. пушта стране листове, већ износимо као упоређење како се поступа према нама а како према страним листовима, а и с тога да сузбијемо поменуту неистину. * Депутација „Коло Јахача" из Шапца изабрало је депутацију која ће доћи у Београд да ноздрави Њ. В Краљицу. * Прсграм свечаног гађањз, које сутра приређује савезна беогр. стрељачка дружина ово је: У 7 и но часова пре нодне скуп стрелаца на стрелишту, а у 8 часова огласиће војиа музика ночетак гађања стрељачким маршем; Гађаће се на одстојању од 150 метара, а по реду како се који члан упише; При упису сваки стрелац добиће стрељачку листу у коју ће му се уводити резултат хвеговог гађања; ко се од стрелаца не упитие и не отпочне гађање нре подне, нема права да почне гађање по по подне, сем дежурних чланова управе, иа метама или деловодству; при упису за гађање сваки стрелац озиачиће пушку и одељење из које ће гађати ; сваки стрелац избациће 20 метака,, и две врсте сваког стрелца, узеће се у оцену за награде ; гађање ће трајати од 8-—-12 часова пре и од 2—5 и по ио иодне; гађаће се са нагаим прописним војничким нушкама (пешачком, коњичком и артиљеријском) и пешачким пушкама преправљеним у војној фабрици у Крагујевцу; за време једне врсте — серије — стрелац не може мењати пушку ни мсту ; за сваки иогођени црни круг, добиће стрелац зиак — одличије — са назначењем који је круг погодио ; гађање ће се завршити у 5 и ио сова ио подне и тада ће се раздати награде стрелцима; пропуштени метци за време гађања могу се накнадити симо ио свршетку гађања, ако за то буде било времена. Ненакнађеии метци сматраће се као промашај. У вече у 8 часова биће заједничка вечсра у гостиони до стрелишта — Смутековцу. — Цена је од особе 3 динара. За време вечере свираће војна музика. Пријаве и но-

вац за вечеру прима дружиаски ола гајник, или дружински елужител, по нарочитом списку. Награде су: 1. награда за први највећи број кругова: 2. за други највећи број кругова; 3. за нрви најмањи број промашаја: 4. за трећи највећи број кругова, 5. за четврти највећи број кругова; 6, за најбољи ногодак центар; 7. за други најмаљи број промашаја; 8. за пети највећи број кругова; 9, за шести највећи број кругова; 10. за седми највећи број кругова; 11. за осми највећи број кругова; 12. за девети највећи број кругова; Стрелац не може добити више од једие награде. Ако два или више стрелаца имају једнак број кругова, онда се суде са по једним метком, — При једнаком најмањем броју промашаја добија награду онај стрелац, који од њих има највећи број кругова. Одликовани стрелци носе сва ододличаја за време свечаности. * Јубмлеј Сутра слави своју тридесетогодишљицу проФесор В. Школе г. Панта Срећковнћ. Другови, нроФесори В. Школе, иоздравиће јубилара и том нриликом предаће му албум, а јубилар ће у вече приредити својим друговима бапкет у гостионици „Хајдук Вељка". ИЗ СРПСКОГ СВЕТА. Спрешју ее променв! „Браник" има из Сарајева од 15 о. м. овај допис: Познато је, да .је грађанског доглавника бар. Николића заменио тадањи админстратив-директор Кучера. Пре него што је бар. Николић и цдмшнл>ао на „ добровољну " резигна>ј Јшс°ум«л о је између љега и Кучере заието стаље, које не беше личне нрироде, него беше акт управног развоја. Ова се мржња иотрзавала и заоштравала све јаче, докле не дође до самог прелома. Барон Николић постао је био немоћан према тадањој туркоФилској струји, те је морао ићи. Чим је бар. Николић отигаао, почело се озбиљно помишљати, да ће у нутарњем управном развићу паступити врло значајне промене. Ове су се промене о-

иажале и за последњих тренутака Николићевпх, пошто је Кучера још тада ровио, да његова иолитика у развитку управних одношаја одржи превагу. Нећемо овим да кажемо, да је бар. Николић био стуб ошнтој струји, али се признати мора, да су се за његова леђа многе неправде скривате и он је морао често ио коју горку пилулу за Кучеру да ирогута. Доста то, даје јога тада ситуацијом господарио Кучера. По одласку Николићеву видело се одмах па чему смо, видело се наиме, да ће се туркофилска струја на штету осталих иарода у пас одомаћити. И у истини било је тако. Чим је Кучера предузео унравну крму гледао је ир _ко рамена Србе и Католике. Ова два племена, а нарочито оно ирво не живл>аше за њега. Он је сав свој моћнн унлив улолшо, да се Турцима доиадие и да њих на свој млин дотсра. Ово није било тсшко. Турски великаши а нарочито они, који су и за отоманске владе знатнију улогу играли, приљубили су се примамљивим обећањима његовим у намери, да само себи користе, дочим је остада Фукара остала и надаље презрена. Срби су само у толико код њега приступа имали, де се тицало склапања каквог друштва, у ком би све вере имале бити заступл>ене. Онда су, велим, повлачени отменији Срби и то само ради тога, да се бајаги иека једнакост успостави, К1 и за то, дч тамо код вас и по другим земљама не падне у очи, кад би једно друштво од свеонштег интереса у земљи било само једним елементом и то турским замељено. Кад ово не би имало спољашљег 'утицаја, мислите ли да Кучера не би за хатар својој туркофилској машти и ово чудо учинио ? Зацело да би. Срби су још и онда командовани, када се какав акт лојалноети обављао, као да Срби не би зналп такав један акт сами засведочити. Како стоји Кучера иначе према Србима и српским захтевима ? Поготово никако. Ои за Србе чиии оволико, колико мора. За чисто српске нросветне цели не чини нигата. Осим богословског завода у Рељеву, на који се зиатна свота харчи , нема циглог просветног сриског завода,-за који би се Кучера лично заинтере совао и коју пару дозначио. Жалосно је, да у бос. херц. буџету нема ни једне ноште, која би имала ту сврху, да конФссионални сргг-

СИЛШК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА БАЛКАНСКИХ НАРОДА У 90 глава —• С поговором

(.Лисац задржава сва арава)

(51.)

Ђенерал је иадао у све већу ватру; садје говорио тако јасно, да су оФицири пред вратима сваку реч разговетно чули. — Ко није владао и ко неће владати овом земл >ом И ја сам јој заповедао . .. . Ја сам зановедао онима који су љој заповедали- Да је матори кнез био само за десетак година млађи кад се по други пут вратио на владу, он би створио велику Балканију; он биујединио добар део балканских земаља. Али он је био ' нрестарео, ослабио . .. он је наскоро умро. — Али мрзим тога пакосног и опасног стар-

ца, продужи ђенерал са стиснутим зубима и сте гнутим иесницама. — Али га мрзим! И у гробу га мрзим. Он је једини прозирао у моју душу, он је једини умео читати мисли из очију мојих. — У.. у... ух — ђенерал се стресе грозничаво — кад уире у мене оне своје гадне, старе, жмираве очи, што, утскле у главу, вире отуда испод седих, чекињастих обрва и сијају као две гујске зенице! —.. Али ја те се не бојим! Ти си сад већ давно нрах и пепео. Све гато знаш, ти си са собом однео, и ти ми нигата не можеш. — А твој син, млади кнез, он ми верује. Он верује у моје пријатељство, он сматра да си ми ти, злобни старче, неправду учинио, и он хоће да је поправи. Ои ме узме к себи, ја сам његов нрви новереник. Ои верује до сам ја једини у стању ду му спремим добру војску •. . . Славољубив, он хоће славе, гласа, величине, ратне величине, војничке славе. Ха! Ха,! И ја ћу му спреиити ту славу! Ја! Спремићу му ха, ха! И ако су у соби били само кнез Мутимир и ђенерал Врбавац, ђенерал се понашао тако ? као да све ово говори некој трећој ^особи, некоме који зна све ово што ђенерал нрича, па М У са Д еамо из далека наговешћује ствари које су се десиле у прошлости. Ђенералов говор био је испрекидан; скакао

јс с предмета на нредмет, ткао да га Је кнез Мутимир једва могао иратити у мислима и погађати шта ђенерал хоће да каже и о чему управо говори. Ове последње речи видело се да се односе на два последња владаоца балканска на оца и сина, од којих је први умро у дубокој старости, а други, пре неколико година , мученички погинуо. Кнеза Мутимира вазда је интересовало да сазна односе, који су постојали између ђенерала Врбавца и пређашљег кнеза, и у колико је сам ђенерал Врбавац имао учешћа у убиству кнежевом, с тога је сад с пажњом слушао говор ђенералов и ако је овај био ирилично нејасан и загонетан. — Међу тим ђенерал је продуживао. Нови кнез хтео је славе. Цео његов живот био је само заносан сан за славом. А ја сам удостојен милости да будем оруђе те славе ! Ха, ха! Кнез није имао очи да види, да кад је реч о власти и слави, онда Врбавац у томе иикоме не уступа Један пут се и он освестио али то је било доцкан. Он је догаао к себи тек онда, кад му јс ударац огатра, хладна гвожђа померио мозак у глави. (Наставиће се) <@У