Male novine

Састали се у току ове последље недеље у највишим владајућим круго вима бизо је веома живо кретаље. Држаие су, у ирисуству г. г. намесника, веома бурне министарске седнице; чињене су важне нолитичке посете; г. Пашић, посетио је Њ. В. Краљицу; г. Ристић носетио је г. Пагаића ; г. Пашић вратио је посету г. Ристићу, и, како веле, присуствовао пеким мииистарским седнипама — најпосле, П>. Вел. Краљ Александар, у нратљи Свога учитеља и ађутанта, иосетио је јуче у подне своју високу Матер. По себи се разуме, да све ово живо кретање нити је било случајно, ни без важних побуда и смерова. Јасно се видело, да влада и намесништво, као што се то у обичном говору вели, имају неку муку. Али каква је мука? То ће се посигурно знати тек онда, кад влада што о томе проговори, гато до сада јога пије учинила. Наравно, ми бисмо и волели и лакше ба нам бвло, кад бв бар код давашње радикалве взгаде био обзчиј, да бар о важнијим стварима за које се публика толико живо интересује, даје нужне рбавегатаје српским новкнарима, те да не морају нагађнти, или околипшим иутем саввавати, илн чак и из с.тране 1>; г:-1М'. ш- ШИКГУИ вести. К0]'е бк

мигла дати сама влада. Али кад већ није тако, кад су господа, као чланови владе, тако брзо заборавили што су до јуче сами као новивари препоручивала, овда вам не остаје ! ишта друго, но да саоиштимо о овој ствари онолако и оназд. ка-0 смо и у колико смо то прива'но могли сазнати. Како сазвајемо, да г <ле, ствар је Оила у овоме: Ослањајући се на своју погодбу с намесништвом, бивши краљ Милан тражио је, да се Краљица уклони из Србије. Везано ранијом погодбом, намеспиштво је морало тражити од владе да једном репш ово привремепо стање, и да Краљичипој гтвари да одређеи облик. Влада се није могла одазвати жељи намесништва, доказивала је да она уираво не зна шта ће даље Краљицом, јер што је могла, то је учињено. А да је нзгнају из Србије, на то номају право по Уставу. Услед тога дошло је у министарскрј седници до огатрих пре кора. Г. Ристић изјавио је, у име намеснигатва, да ће позвати краља Милана и иредати хвему у руке намесиичку власт, аао влада не регаи што пре Краљичину етвар. Влада је на то упућивала г. Ристића да да обтавку екупштини, ако ће је већ давати, на дпто је опет г. Ристић одгово-

рио, да он намесничку власг није добио од скуиштине, на је I скунштини неће ни предавати,! већ ономе, од кога је и добио, а то је краљ Малан. Ствар је мало затегла. Морао се умешатч и г. Пашић, који се овде јавио као носредник. Пајносле се, какч веле, успело толико, те је одКраљицедобијено уверење да Оаа никад иичим неће учинити ма што, што би владу и намесништво | доводило у тежак положај, да! се апсолугво еичим неће меша-: т'А у политику, да ће инбегавати сваки додир с опозиционкм политачаим елементима, и да ће се врк свачом важнијем кораку пре но што га учини, с влацом посаветовати. Ова обећања и анганжмаии Краљичшш дали су могућност, да се ствар колико толико изравна, те је тако створена прн лика да се Њепо Величанство и са својим узвиш ним сином састане, гато је јуче у подпе и извршено. Није без нарочита значаја и састаиак 1Б. В. Краља са Својом узвишеном Матером. коју тако дуго није видео. Шта је било при том првом састанку, да ли је и он био зачињеп политиком, икаквајебила та политика, известићемо наше читатеље у најкраћем року. Овако стоји ствар, како смо могли сазнати ио ириватипм из ворима Све ово забележили смо по а као !!''•

»авдсан и иотиуно самостаЖП! оргаи, коме су све главније чињепице по симпатијама потпуно једпаке, и који мери људе и догађаје једино мерилом државне и народне користи — ми ни од сад, као ни до сад, нећемо нагињати ни лево ни десно, ве!) ћемо ио могућству рећи добру реч само за оно, што наш српски осећај и наше непристрасно суђење обележи као добро, праведно и поштено. *) БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Збор. Данас је збор гимнастичког београдског друштва, и ми се надамо да ће сваки љубитељ ове лепе установе похитати,?да се и на сам дан збора, што може да буде, упигае за члана и потпомогне ову тако корисну установу. Нарочито би нрепоручили изгаој омладини да не изостане. Збор ће бити у грађанској касини. Посете. Питомци војне академије, који су свргаили гаколу и сад нроизведени за ОФицире, носетили су јуче у парадној униФорми г. г. Краљевске намеснике.

*)Примедба. Иодатке ва горњи чданак добили смо од нашег обичног извештаја, који нам је и до сад саовштавао оваке етвари и чијасу иввешћа до сад увек била тачна. Ме1д тич сад, кад је лист већ био готов, ми добијемо с друге стране, којој такође морамо поклонити вере, оваку белешку: Г. Пашић никад није бао код Њ. В. Крал,ице, од кад је Њ. Величанс;во понова дошла амо у Веоград. Према томе нису могли бити во!)ени ни они равговори, који се у горњем чланку износе. Ми и овај глас саонштавамо по новинарској дужности остављајући да се за идући број понова обавестимо потанко о целој овој ствари.

Њанз Величанство Краљица Наталија извезла се јуче пре нодне у нратњи г-ђе Бучовићке и Свога маршалт г. Симоновића у варош. Њено Величанство прегледало је кућу г. Крсмановића до министарства народне привреде, и сва је прилика да ћс Њено Величанство купити ову кућу. * Протврани. Влада је јуче у својој мжнистарској седници решила да се дописници лондонских листова „Стандара" и „Дели-Њуса", г. г. Бимен и Вајц, нротерају из Србије „због непријатељског нисчња према Србији." Макако који донисник писао о којој зелл!, ми никако не можемо одобрити да се он протерује из те земље, нарочито кад Је та земљч, тако мала и немоћна, као што је нагаа. Зна. ее да данас у јевроиском јавном мњењу мингљење о некој земљи стварају дописници страпих листова И кад се тим донисницима, нарочито тако угдедних и великих јевропских листова као што су „Стандар" и „Дели-Њус", не да прилика да гаил.у што повољнпје извештаје о иама већ им се тпта више стављају сметње, које се пајзпд завршују протеривањем, — онда за такву једну одлуку владииу нема довољпо речи којима би је осудили. Ми знамо како је рђаво мишљеае у страном свету створеио у Србији за време бугарског рата, кад је тако исто неупутно нроТеран већи део страних доиисника иа ииак, и иоред тога искуства, ево где падамо у исту погрегаку. До душе ми незнамо у чему су се поменута господа толико огрешима о владу, даје она морала прибећи и таким срествима, као гато је протеривање, али и слободоумље радикалие владе, ни интерееи њени и Србије ни у ком случају нетреба ии ти ^меду дозволити да се из Србије протера !едан страии дописник, тим пре кад од доиисника зависи да ли нб ое у споту о иама створлтц доиро или рђаво мишљење, а, свакако, неће нам бити све једно како ће свет о нама мислити. С тога, а и из принципа ми осуђујемо поступак владин према поменутој господи, тим пре, ако би као гато се вели, овај ноступак према њима био учињен иницијативом извесних личности, којима се поменута господа из неких личних рачуна не допадају. * Његовз Велнчанстзо Краљ Алексапдер јуче у подне посетио је Њено Величанство Краљицу Наталију. Његово Величанство било је у колима са Својим гувериером г. др. Докићем, а у другим колима био је мајор Ђирић с једним ордонансом Њ. В. Краљ остао је код своје узвишене Матере вигае од једног сахата, где су на само разговарали. * „Стандар" има из Београда депешу од 5. октобра но новом, чији извод у главноме гласи овако : Србија је за сада доиста у ономе несретноме иоложају, где јој ваља бити паметном између два Краља, једне Краљицс, три регента, и једне јаке и популарне владе (а ми бисмо јога додали и два митрополита и чечири владике) — а све једно с другим у завади. Као пгто је једном већ наведено, ситуација је нревасходно геатрална, и могла би се слободно одиграти у каквој чомичниј оаери ", без готово икакве измене. На жалост, улоге су реалне, и будућност једног народа, ако не и мир Јевроие, у опасности је.... ДОКЗАЋЕ ВЕСТИ Номисиј з« насвл »ивањв црногозских пород <!ца. „Слобода" јавља: Срп-

ска влада одредила Је комисију, којо.ј је ставл>ено у задатак да избере земљиште у топличком огсругу где ће се населити 1200 црногорских породица до 6000 душа. У комисију су ушли: г. г. Јеврем Новаковић налел. мин. нар. привреде; инжињер Валента, доктор Моравац; мајор Богдан Јанковић и начел. ср. топличког РСомисија ће се састати у Прокупљу и одмах отпочети посао. ГГредседгшк њен Јеврем Новаковић већ је нронгао кроз Иига. К >мисија ће имати да дулс границе окр. топличког, постр ји 12 села три километра повучеиа ) нутра. Свакој породици одреди ће се 2000 квад. метара за плац кућни и 4 ектара зиратне земље. У једној министар седници одређеиоје 100.000дин. на израну ових нородица. Ми се само радовати можемо, гато се овако братски иружила рука нашој невољној браћи, коју сиротиња гоии из своје кргапе али миле отаџбине. 35-» ПИСМО УРЕДНШПТВУ Затварањв дућана. Познато је свакоме да је нре кратког времена г. министар унутрашњих дела издао наредбу да се у иедељне и 'празничне д а н. е с. в е р а д њ е затворене држе. Као разлог за ову иаредбу иослужио се г. министар овим речима : нре подне да се радње држе затворене пошто о томе постоји и законско наређење да се за време службе божије радње затворене држе, а после иодне „да би се дала могућност трговачко-занатлијској омладини да то слободио време унотреби на свој одмор и образовање". Ова наредба ма да није потпуно на закону основана, ипак је нашпла у трговачким круговима на одобраваЈве. Нарочито се је омладина трговачкозанатлиска обрадовола овом наређеЈву. Одмах се је опазило знатно кретање у опладин-и. Тргпначка о младина у Београду поче лшво да рада на отварању сталне ледел.нопразничне трговачке школе, која јој у данашњим економским приликама треба као парче хлеба. Сем овога моглц сте видети у врло великим масама омладину где носећује цркву, и најзад са какком кол»ом и пажњом нпаћаше недел>на предавањања о сриској историји, вери и моралу хрицгћанском која држаше честити прота г. Живојин Јовичић. У Шапцу, Нишу и Крагујевцу основаше се такође друнгтва трговачке омладине, са задатком да по могућству створе сами себи школу где ће се у потребним знањима трговачким за будуће трговце спремати. Не прође ни неколико дана а већ се ова наредба иснравл>а: да се радње могу до службе отворене држати. Ајд нека и тако буде. Може бити да свакоме није могуће да своје нотребе у суботу подмири, но ће то учинити у недељу у јутру. У осталом ствар те није мно: о ироменила. Но, не нрође за хим још неколико даиа а г. министар наређује да се радње само у вреие службе затворене држе. Сад тек постеде забуна! Неки тумачи да то важи само за време службе, а поеле може гаиром отворити дућан свој. Други онеч вели стара се наредба тиме није иоништила, но је остала у снази, и дућани се морају и на даље затворени држати. Многи су молиаи оие жандармекоји су најновију наредбу разносили да им оии протумачс, како се од сада морају владати. Елем на крају крајева ми видесмо посљедицу тих шепртл.анских наређења. У неким улицама беху дучани затв рени, а у другим онет нисте могли по ничем приметити да је тога дана недеља, јер дућанв беху отворени и нред н.има роба изнешена и новешана баш као и у остале радне да*е.