Male novine

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Стидно. Обвезници I. и II позива из Београда најгоре се одзивају својој дужности, јер је тек 1|5 до сада дошла на вежбање, док но унутрашњости 5Ј100 да нпје дошао. Ово је стидно тим више, што Београђани као људи из нрестолнице боље познсју законе, на ио томе требало би и да се боље одазивају својој дужности. Усљед овог неодазивања и пренебреговања војне1дужности, најстрожије Је иооштрева наредба свнма квартовима. * Народна Скупштина. Данас ће Иародна Скунштина држати свој други претходни састанак, на коме ће вериФикациони одбор поднети свој извештај о прегледу посланичких пуномоћија. * Личче вести. Уредник и власник петроградског „Новог Времена", г. Суворин, бави се од ономад у нашој нрестоници. Тужен Унрава вар. Београда тужила је уредника нашега листа за увреду, нанету г. министру унутрашњих дела чланку у „Радикална влада и штампа" у 286 бр. нашега листа. * Секција. Јуче је секцирано тело нок. Лен^е, бив. супруге г. Тасе Миленковића, секретара министарства унутрашњих дела. Секција ова извршена је на захтев г. Тасе, и нађено је да је умрла од сувишнс зараслости у сало. * Нов управитељ. Говори се да ће за управитеља вароши Београда бити поставл,ен г. Ђока Новаковић, члан апелационог суда. * Седница општинског одбора, У еедници 5 ов. м. општински је одбор решио да се сутра у ■недгљу у З чиса ио аодпе држи нарочитн састанак у општинској дворани, на коме ће се узети у решење предлози Финансијске комисије о потребноме зајму. Састанак овај претвориће се у конФеренцију ако на њ дође веКи број грађана и буду желели да л они говоре. * Самоубиство из љубави. Син д-ра Филипа Тајсића, Живко ђак VI р. гимназије, 16 година стар, убио се јуче из л>убави према једној девојци, што су му, како веле, родитељи стајали на пут тој љубави.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Пожешке касарне. Из Пожеге нам телеграФишу 5 о. м. да се пожешке касарне још непрекривају. Надлежни би на ово требали да обратс бољу »т озбиљнију пажњу, нарочито да оиравку изврше док снег није пао, те да људи не нропадну узалуд, нити да се упропашћује народни и државни новац утрошен на ову зграду * Нечувено. „Либерад" јавља: Хајдучка обест пружила је своју аветску руку и на сам Шабац. Ових дана добио је један одличан грађанин преко посредника поруку, да исношље хајдуцима повећу ко шчина џебане и остале иотребности, под претњом, да ће му хајдуци поробити породицу, која се ван Шапца налази ; ако им жељу не испуни. Човек, немајући никакве гаранције у лабавости власти, Јније се дуго ни премишљао и учинио је оно, што се од њега тражи. Још је принућен да о томе ћути и да никоме за живу главу о томе не говори. — Све ово дознали смо из иоузданог извора; но каква вајда? Ако овако устраје

неће са знати ни власт ни устав; ал онда — тешко виновницима тог стања. -<^оо Бугарска пропоганда Новосадски „Браник" доноси нод горњим насловом овај чланак : „Бугарска нропаганда све се више шири но лепој земљи српској тамо где је некад била стара српска држава. Да се види како је опасна та бугарвка пропаганда, доносимо ова важна дата од једног Србина, који је сам стењао иод тим тешким моралним цритиском. „Тек је 30 година од како бугарска пропаганда поче живље да ради. Пре тога било је у Старој Србији и Македонији само грчких и српских школ-1. Ми бесмо под грчком патријаршијом и трнели смомного од грчкога свештенства. Са овим незадовољством с грчким свештенствјм шиекулирали Јсу Бугари кад отпочеше своју борбу за егзархију: они гледаху да подбоду и срнско становништво ових крајева. Бугарски агенти и аиосголи дођоше к нама с меденим устима и нуним џеповима. Они нам падоше око врата као „браћа"— ма да ми ту „браћу мучно разумевасмо — и обећаше нам олакшање наших јада ако им се само нридружим у борби њиховој за егзархију. „ТТТто се не оглушисмо сиренским гласовима Бугара не може нам се тако баш у грех унисати; та зар не бесмо са свим од целога света остављени и рука бугарска беше ггрва која иам је у помоћ иружила. Наши сународници у Београду не бринуше се за нас: српске школе, које беху код нас, дигосмо већчном ми сами и тек по неки патриота, Србин хтеде да пође амо да нам буде учитељ. И тек доцпије кад јо егзархија већ постала отворила се у Србији једнашкола за Старо Србијанце али иста буде већ после неколико година затворена. „Али још једна околност беше која добро дође Бугарима у њиховој пропоганди. Би знате већ да смо би ли уобичајили да се зовемо „Вугари ма. и То је наравпо са свим друго што но Волга\)и и , али како је налик једно на друго испаде за руком бугарским агентима да нас убеде како смо ми од бит-земана Бугари- Душа ваља против овога говори и нашјезик и наше народне песме и наша историја; е, али „нужда закон ења" и ми се бацисмо Бугарима у наручје јер нас нико сем њих и не тражаше и јер нам они обећаше да ће нас ослободити од грчке цркве а носле и од турске владавине. „С почетка се креташе бугарска пропоганда у пристојним границама јер наравно тада не имађаше на расподожењу она средства која данас има. Сем тога сметаху им тада јаче српске и грчке школе и грччо свештснство. Од овога последњег беху ослобођени установл.ењем егзар1870 год. На место грчких дођоше бугарски попови и отиочеше сад живо да, агитирају. С овим наравно коракнуше Бугари јако у напред. „Године 1876 учинише други исто тако велики корак унапред и то опет с пристанком турске владе. Ова укиде све српске школе и протера све сриске учител>е кад јој Србија беше објавила рат. Само се по себи разуме да се Бугари користише и овом приликом и заменише српске школе и учитеље бугарским Бегунци учитељи обратише се Београду за потнору али са слабим успехом. Да је боље урађено српска влада имала би бар ту вајду што би се"ти исти учитељи (који код нас беху опште познати и омиљена и ко-

је би раширеним рукама дочекали) после рата опет повратили и продужили своје деловање и бар одржавали симнатије према Србији. „И после 1878 г. па све до данас ни бриге није било Србији за нас, него нас оставише Бугарима који не беху онако лењи као Срби и не хтедоше губити времена да се што бол>е учврсте и народ побугаре. „На челу целе пропаганде стоји бугарски егзарх у Дариграду, кога нотпомаже његов секретар Шанов (Офијеков) Сам егзарх даје од своје стране иа пропоганду 30000 турских лира 'а то је око 700000 дин.) годишње. Осим тога је бугарско Собрање одмах чим је поетала бугарска кнежевина, метнуло у буџет годишње 400000 лева (динара) за подизање и издржавање бугарских школа у нашим крајевима, а Источна Румелија одредила је годишње на исте цељи 600000 лева, И данас обе уједињене земље троше на бугарске школе у Макед нији и Старој Срби]1! ио 600000 динара. Сем тога бугарска влада даје из диспозиционог Фонда на пропаганде преко 2,000 000 динара годишње. Ако вас се то чини невароватно а ви узмите бугар. државни буџет иа ће те се одмах у^ерити. Тнмо ћете наћи да бугар. министарство снољних послова добија 2,800.000 лева годишње н ако нема потребе јер не држи настрани ми конзулате нити носланс/ва. А српско мшшстар спољних нослова има само 800000 лева годишње (а ту је 100000 диспозицпоном Фонду) и оно одатле мора да издржава десет носланства и четири генерална конзулата. И тако остаје бугар. министру нослова бар 2400000 лева да с њима раснолаже с којом сумом оно тера агитацију коа нас а тико исто има доста још и да иоткуаи евроиску штампу и ао)едине аисце. Прејеи из Русије добијана једна сума али држим да она не долази више од 1885 године. „Но можда се ја и варам. Доста то да буарска влада и егзархат издају годигиње на ароа панду 3,700.000 фран ка !

„Споменух мало више да је бугарски егзарх главна полуга и средиште бугарске пропаганде. Ради бољег разумевања морам додати да је и сама порта — свакојако без икакве намере — гонила и гони егзархат на нропаганду. „Кад је егзархат установљен био обухватио је иет спископија у дунавској Бугарији и осам у Старој Србији. Од ових осам, а то су: СоФија. Брања, Видпн, Ниш, Пирот, Ћустендил, Самаков, Велес, пет последњих нрипадају пређе српској нећској партијаршији; то показује дакле или без гранично незнање нортино илн још већу подмитљивост тадашњег великог везира, кад тако уступише Бугарима српске области, Али ни то није све. Члан 10. тога Фермана обећаваше изриком, да ће се и ове епархије придружити егзархији у којима народ то једногласно или са већином од две трећине захтевао буде. „Тиме је наравно сама порта отворрла егзархији широм врата. Сви ми Словени бесмо незадовољни са грчким свештенством; а нада да ће се на скоро божја служба чути на црквенословенском језику учини остало — и тако бугарским апостолима беше лак посао кад се размилеше по нашим селима и стадоше скупл.ати и потписе".

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Госаодине, У 283 броју „Малих Новина" печатана је депеша париског листа „Тан-а", у којој се вели даје образован некакав одбор за одбрану права Њеног Величанства Краљице Наталије, да је тај одбор имао свој састанак код г-ђе Јелене Данићке, да су том приликом донешени извесни закључци, и да сам и ја, у броју осталих, био нрисутан овоме састанку. Ја вас молим, Господине, да у хатар истине изволите печатати у Вашем листу ову моју изјаву: Ни у какву ствар, за коју нисам надлежан и позван, до данас нисам се мешао; а кад-год сам у какву ствар, као надлежан и позван улазио, увек сам то чинио само редовним и законитим нутем и начином. Ма да сам био срећан, да више година вршим високо часну дужност свештеника и духовника Њихових Величанстава, инак у брачном снору високих супрулшика ја никаква учешћа нисам имао, јер нисам био позван на то ни Цса које стране. Па кад и у овако преважном нитању нисам био позван од оних, који су надлежни и који једини имају права да ме као свештеника нозову, — онда је јасно и нојмљиво, да на по:шв не иадлежних за то никад не бих одазвао се, па још начином и путем недостојним за светињу брачнога живота. Уз ово имам да додам још и ово : ма да је г-ђа Јелена Данићка моја снаха, инак од њеног доласка из СоФије у Београд, па све до данас, ми нисмо ни једанпут једно другом учиншш иосете. Овоме је узрок с' моје стране моја болест и многи моји разноврсни дужносни нослови, а с' њене стране, у колико ми је познато, такође су исто тако оправдани узроци. Према свему г овоме јасно је, даја ни оног дана о коме „Тан" номиње, па никад нисам био ни на каквом састанку, на коме би се ненадлежно и нередовним путем расправљало питање високих брачника. Примите, Господине, овом нриликом уверење мога ноштовања. 6. октобра 1889 г. У Београду. Прота Јаков Павловић. Награде у ратарској шкоди Ове године свршило је 22 ђака ратарску школу у Краљеву, и од ових према члану 14. закона о нижим школама за пољску привреду, добили су ; а. 3 а одличан усиех и иримерно владање, 1. Атанасије Стевановић ил Ушћа, среза студеничког округа чачанског, бакерову ветрењачу. 2. Драгутин Прокић из Вишевца, среза лепеничког округа крагујевачког: винодељско-воћарско оруђе у кутији. 3. Здравко Петровић из Ломнице, среза и округа крушевачког: гвоздени плуг. 4. Лазар Прокић из Забојнице, среза гружанског округа крагујевачеог : једног бика швајцарске расе, бернског соја. 5. Мил,ко Јевђовић из Дубраве : среза моравског округа ужичког : бакерову ветрењачу. б. Станислав Симић из Сикирице среза параћинског, округа ћупријског: пчеларски прибор «а центриФугом и ђерзонком и винодељсковоћарско оруђе у кутији. 6. За врло добар усаех и аримерно владање. 7. Арсеи Нинковић из Матијевца,