Male novine

БРОЈ 291

УТОРДК 10 о^ТОБРА 1889

ГОДИНА II

ИЗЛД341 С8АКИ ДАН -=гМ2гВ»»

БРОЈ 10.П.Д.

ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину ВО динара На ио годиие 15 динара На 3 месеца 9 длиара 12 РЕТЈТ Ј0ШШ1,

ДБЕВВИ ЛЕСТ ЗА СВАК ОГА Оретплата кз унутр. полаже се сатси н«д пошта За Београд кема претплате — Лист се продаје на број

ПиСМА и РУКОПИСИ ШАЉУ се ВдАСНИКУ „М алнх Н овина" Топлкчин*вена[; 6р. 17., на горњвм спрату. I рвтгт/ата ср > р«■ кв ксд секју псита у Србији ЦЕНЕ ОГЛАОИМА На првој страни од петит. реда 20. пр. дии, а на четвртој од петит реда 10 пр. дин ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда. Ш1кв штш

Оглас јевт^но, по потреби и са сликама.

За свако оглашење плаЋа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСМ 110 ИОГОДВИ

Тако ће се звати најновије дело г. Пере ТодоровиЛа. Познато је да јеујесен 1883 год. г. Пера Тодоровић, као члаа радикалног главног одбора, био прво осуђен на смрт, а после помилован на 20 година затвора. Скоро две и по године иро вео је г. Тодоровић у београдској тврђави, као осуђеник, у непосредној близини робије и робијаша, у непосредној близини овога мрачног царства, беде и злочина, царства које се најзгодније даје обележити именом „Пакао". Г. Тодоровић имао је прилике, да из неггосредне близине проматра и проучава овај „Пакао" и његове стаиовнике. Какви се страховити злочини не дешавају у Србији Каквих ти страховигих хајдука и злочинаца нема код нас! И на послетку куда одлази, где се стиче све то ? у београдски град! А у т >м београдеком граду провео је г. Тодоровић две и по године. Имао је, дакле, прилике да овај „Пакао" и његове становнике проучи на лпцу места. Он је то и чинио. У делцу ,,//акао" биће испричано оно,што јег. Тодоровић успео сазнати и проу чити за време свога тамновања. Делце је веома ингересно. Уверени смо, да ће га нублика у сласт прочитати. Али да би се оно могло појавити, апелује се на поверење и одзив штованих читатеља. „Пакао " изаћи ће у току месеца Октобра и имаће свега иет свешчица обичне осмине, по два табака у свесци. При распродаји, свака свешчица коштаЂв 30 пара динарских укупно цело дело један и по динар. Но ко се у напред иретплати, и одмах ношље новац, добиће цело дело за један динар. За излазак дела гарантује штампарија. ЕЕ>ој ваља сла-и и претплату, Београд 3. Октобар 1889. Издавалац „Пакла" Штамаарија „код Просвете."

Нашем добром и ненрежаљеаом МИХАИЛУ К. РУСИДЕСУ бив. инжињеру мин. Грађевина Даваћемо шестомесечни парастос у цркви Св. Марка у четвртак 12 тек месеца у 9 часова пре подне. Молимо пријатеље и другове покојникове ј>п овом тужном помену изволе присуствовати. ОжАЛОшћЕНИ: Кокстантин Русидес са синовима. 730 1-2

др. В. Суботгћ Вратио се с пута. Бслесеике прима од 2—3 сата по подне у своме стапу у Андрејевићевој кући Цчриградска у,а. бр. I. . 723 2—3

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Одбор за кварг теразијски. И у кварту теразијском изабран је одбор за прикупљање добровол»них прилога нашој браћи Црногорцима, који ће се населити у округу топличком. У одбору су ушла ова госнода : Михаило Јанковић, каФеџија; Дим. Кнежевић, трговац; Милош Обркнежевић, ковач, Милутин Марковић, адвокат; Рака Миленковић, тишлер; Јован ТаЈ -ричић, књижар; Алекса Јањић, каФеџија ; Јован Селесковић, каФеџија; Свет. Лонгиновић, порески надзорник ; Свет. Јаношевић и Чеда Поповић, новинари. Овој ће се господи прилагати прилози у новцу и стварима. Да би иало што више прилога, одбор намерава ускоро да приреди једну лепу забаву у гостионици на „ Булевару", за коју је цел. гостионичар, г. Алекса Петровић, на чему му хвала, бесшхатно устунио дворане. Тако исто намеравају неке ка®ехд1Је у кварту теразијском да ириреде забаве у горњој цељи и чист приход од њих иредаће одбору. И пшма хвала. Влагајник одбора је г. Мијаило Јанковић, каФеџија код „Пауна." Њему ће разне корпорације, које желе што приложити, прилоге давати.

Не сумњамо да ће одзив грађапства у кварту теразијском бити сјајан * Постављења. Павле Стојановић за магационара II класе царинарнице Суковог моста; Сретен Благојевић за писара II класе царин. београдске; | Владичир Мариновић за прегледача III класе царин. беогрлдске. Даље: ! Данило Милоеављевић, за иомоћника У класе благајнице окр. смедеревског. | * Из судницв. У суду вароши Београда био је С. о. м. претрес Станоју Богдановићу, Милану и Николи Грујићу, Петру Ђукићу — Ирангашу и Мијаилу Мирчетовићу, за више простих и опасних крађа извршених овде и у Аранђеловцу. С.удила је порота и нашлаје, да оптужени Ни кола и Петар ннсу криви, а остали оптужени да су криви, и осудио их, и то: Станојаи Милана са но 20 година робије, а Мијаила са 6 месеци затвора. Станоје и Милан препредени су зликовци. Обојица су раније више пута осуђивани за опасне крађе. 0вом приликом обојица би били осуђеии на смрт, али то није учињено само с тога, што је Станоје у времену, кад је за ранија дела био осуђиван, био малолетан, а Милан је и сад малолетан. * Исправка. Погрешно смо јавили пре неколико дана у нашем листу, да је самоубиству Живојина Тајеића узрок љубав. Он се убио због недаће у школи. Разузданост у војсци. У с.боту у вече били смо очевидци једног доиста жалосног примера, који нам је носведочио наше давнашње мишљење, да је морал у нашој војсци ухфаво никакав. Да нас не боле, да нам не натерује црвенило стида на образе, да се таквом ругобом не ба-

ца љага на целу српеку војску, на њен морал, на њену дисциххлину, не бисмо се ни латили цера, да ма и једном речју номенемо једну такву гнусобу, — Били смо у „позоришној каФани", кад око 11 и по часова унаде некакав војник, распојас, с раскопчаним шињелом, без тесака, прави башибозук. Рекли би да је нијан, али, на против, био је у оном стању кад мозак ради, кад се хоће баш нарочито све да каже. Селе до стола неких младића и стаде на сав глас да им се као жали како му је тешко у војсци. Из његовог разговора дознадосмо, да се зове Таока, Јовановић, да је утекао то вече из затвора, да има брата Јоцу Јовановића, који се вели, „храбро борио нротив нанредњака 14 и 15 маја, и | ј за то га неправедно затверили, па ' |кад су видели, да човек неправедно I стрвда, пре неки дан га иустили" | „Тужио се", даље, како и он страда | и за тим је осуо новорку псовка и !грдњи, псовао је све на свету. ПсоI вао је владу, војску, оногакоји га је 1 први пут уписао у војску, онога ко је | установи, па за тим... грозно, страшно из уста једнога војника, коме је то свето знамење, где стотине гину, да одрже тај ионос војнички.... опсовао је заставу, медаље, и све што само поквареној и гадној души падне на ум. Ма да га је каФеџија стишкавао, иокушавао да га удали из каФане, тај „дични" војник није се дао ни опенелити. Баш кад је псовка била у највећем јеку, уђе у ■каФани г. Јован Ђорђевић, судија потпуковник, са још једним господином но одмах се и врати. Али да је сад било стати па чути шга развеза ова гнусоба. Најиогрднијим именима, најгрознијим, амалским, и лађарским псовка-ма частио г. Ђорђевића, просуо најбаснословније ствари, па све то крунисао неком замршеком, тајанственом причом онеких 200 дуката дато као мито, другом једном пуковнику, г. II—лићу. Ми се обраћамо г. министру војном, обраћамо се свима онииа којих се тиче, и гштамо их, докле ће мо се сусретати са оваким иримерима који дају врло бедну карактериетику о нашој војсци; докле ће мо тако сусретати гомиле пијаних и иолу-нијаних војника, који ће иам досађивати с неким њиховим глупим и измишљеним жалбама, и стрешвом, да нас не нападну, не осакате, не учине какву штету. Надамо се да ће г. министар војни предузети што по овој ствари, коју изнесмо, са најбољом жељом, да то буде иоследхви случај који износимо. 0 истинитости овога војне власти могу се уверити одсамогкаФеџије, његове послуге и оно неколико младих л.уди, до чијег јестола тај војник седео. Какав је у опште човек тај војник, види се најбоље из тога што кад случајно каФеџија изађе својим послом из кафане, баш кад је и г. пуковник Ђорђевић изашао, мислећи да је каФеџија изашао да га тужи г. пуковнику, рече: