Male novine

бРОЈ 3<3.

СРЕДА ! Н08ЕМБРА 1889

ГОДИНА II

ИЗЛДЗИ СВАК^ ДАК

БРОЈ 10. П. Д.

ДЕНА ЗА ОТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годику . . НО динара Иа ио године 15 дивара На 3 иеееца 9 синара II РЕТХТ Ј0ПЕ1Л

И1ШР ДНЕВНИ ЛВСТ ЗА СВАКОГА -«м>пратплата из унутр. полажо се еато код пошта За Београд кема претплате — Лист се продаје ка број

ПИСМА И РУК01ШСИ ШАЉУ СЕ Р .ЛАСНИКУ „М алпх Н овина" Топличин ванац 6р. 17., на горн.ем, спрату.

ретплата се лрима кад овију поштл у Ср6и|» 0 ЦЕНЕ 0ГЛАСИ1Д На првој итрани од иетит. реди .0. пр. дии, а на четврто.ј од петит реда 10 пр. дин. ПРИПОСЛЛНО стаје 50 пр. д. од петит реда К1.ЕМЕ 2Е1ТХТН5

Огласз јћвткно, по потреби и са сликама.

За свако оглашење пла <>а ее држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГДАСИ ПО МОГУДБИ

- ' ** 1

ОД 2 ДО II САТИ Понедеоником Средом и Петном

РДДИ

Парко Нупатило 7 ДУШЦОВОЈ

803 3—20

ХЈо 22 динара метарски шат Букова дрва, добро ухваћена код Делиграда на винарском стоваришту иродаје Ф. Тоболар

810 2-3

иа Сави

ООООООООЧ/^ООО 0 0 0 У КАФАНИ < | Код Позоришта | 0 0 ф од данас па сваки дан| 0 вечерња забава са пе-

Хвањем и свирањем * ооооооооооооо Испод пијаце зеленог венца У КУЋИ УГРИЧИЋЕВОЈ Абаџиској улвци иродајемГовеђе мес.о ио 60 пара дииСвињско — — 70 „ „ Маст — — — 1 „ „ По~ребуј(-м 2 тегрта одрасла Н*к Г. Вулавић месар 816 1-3

Краљ Грађанин (Богоугодни политички разговори, у тридесет и три радње, четрдесет и четири беспослице. Посвећено грађанима, а могу их читати и краљеви — кад се иограђане) 1. Иззињење. Ствар је не са,мо озбиљна, но управо трагична! Помислите, није то мала шала, краљ се кандидује за посланика! Краљ ! е.... е... е... ј.

ј! крал>!.

И појмим, и разумем, и увиђам, и признајем даје тако, и ево сам готов, и иред људима, и пред богом да признам и утврдим све то : и да је ствар веома важна, и даје догађај особито изванредан, али поред свега тога, и баш због свега тога, онст ми дозволите да се смејем. Јес баш с тога што признајем да је ствар веома озбиљна, дозволкте ми да се смејем и да вас умолим за опроштај због тога смеха. Елем прошћавајте, добри моји читатељи; будите благонаклони сирам мога смеха; ја пи сам нисам рад, али шта ја ту могу, кад је моја худа судбина тако хтела, да се родим у смешљивом месецу, те ми је с тога све смешно, што се од некога доба дешава у нашем „нремилом и нрељубљезном отачаству". Помислите, месец мај ! Насмејало се пролеће, смеје се сунце ; смешкају се, на топлом зраку, зарудели пупољци стидљиве руже ; кикоћу се несташне љубичице, кријући једна другој главу у недра, у присенку дебелога храста, сакуиљене на влажном и меканом креветцу, обраслом маховином, између дебелих одскочилих жила старога горостасног краља наших шума ; смеје се, климајући главом, шарена лала , кикоће се бистри поточић, подскакујући весело преко шарена шљунка ; смејс се голуб с голубицом, у слатком гугутању, на врх сухе гранчице зелена бреста; у хладовини под брснатом лином, с уздигнутим ноасицама, играјући се својим златним ручицама смеје се слатко расповијено одојче, прва л>убав материна. Смеје се небо, земља, Смеје се доља брег ; Смеје се пољана цветна И хладна врлет, вечити снег. Смеје се бог и човек, Све обасуо базмерни смех У безмер смеху безмерна љубав А у љубави безмерја грех !

О Ег(Г! о 8оппе! О ОТпск! о ћл181! "О ЕЈе!)' о ТлеНс : 80 §оМеп-8сћбп \\ ;г 1е Мог§епто1кеи аиГ јепеп Ноћ'п. * К1Л0110 I ргаИ, е'1 сћИ 81 гаваегепа; 61оуе 8' а11е§га <Н ппгаг виа %На; 17 апа е Г ас(р1а с1а 1егга ћ сГашог р1епа ; 0§П1 апппа! (Г ашог1 81 псопзЈдНа. У вечном смеху и вечној љубави мири се цео свет. Ето, у тако сретном и веселом добу, у таком добу пуном смеха и среће родио се најнесретнији човек под сунцем — Iа, ваш покорни слуга, човек коме су пакосне усуднице, иснредајући у глуво доба ноћи ирву жицу његова живота, намениле ту горку улогу у животу, сам иесретан, да се довека радује туђој срећи, и сам тужан да се довека смеје туђ.)ј (а чисто и својој рођеној) глупости. * Елем, признајући јавно, да је нокушај „нограђивања" (госнода филолози нека извиие за рогобатан израз, чим скују бољи, нријављујем се за први примерак) једнога јучерашњег краља, ствар веома озбиљна, ја ипак најпокорније молим за извину што ћу се овде онде кад што и пасмејати. Таква ми је судбина. У такав сам месец рођен. У старо доба таквога једног смешљивог човека прозвали су сме иљиви филоспф. Али код нас нема филозоФа, сем можда дрвеиих. * * * 2: Изненађање. Изрекао је велику истину ко је рекао да је Србија земл.а изненађења. Ето, што но реч, јуче сам отуда; знам све наше прилике; знам како што код нас постоји; и унанред знам шта може, а шта не може бити и држао сам утврдо да бар никаквих изненађеша не може бити ускоро. Јес не може! Тек што сам ономад очи отворио кад оно изненађење , и то такво изненађење, да човек одмах скаче с трећега спрата у море. (— Навирио сам, али ми се учинило мало сувише високо и дубоко! „иека, нек стоји за други пут", помислим у себи, на се вратим у топал кревет и иродужим читање страних новина). Дакле, у Београду кандидују крал>а Милана за скупштинска иосланика. Гле! какво изненађење! Али ко ми га то кандидује. Шта! шта-шта!!! Видим ли ја добро? Шта је ово ? „Мал..." „Мале Новиие" каидидују краља Милана! „Малс Новине", које су до јуче водиле иротив бив. крал>а Милана најжешћу борбу, уз то мој рођени лист! и он га кандидује а ја о томе незнам ништа.!... Е, ако то није изненађење! (Тада је настунио онај критичан тренутак, кад сам био скочио и отрчао до на прозор, отворио га, но после се опет срећно вратио у кревет).

У први мах био сам у очајању. Почео сам размигиљати о томе, како би се најбржим најкраћим путем могао одовуд устремити садашњи одговорни г. уредник „М. II!" и још пуно којекаквих опасних планова витлало ми се по глави. С уздигнутим песницама рекао сам као оно некад бедни цезар: „Ах зар и ти сине — Светозаре!" Ј. Но то ратоборно стање није дуго трајало. Дође мп срећом на ум да ову вест, да су „М. Новине" кандидовале краља Милана, допоси она иста „добро обалештена" штамна европска, која је недавно иисала о томе како су се кандидовали за носланика госнода . Зчјт.р и Неготин. Помислим да ће ова вест о „М. Иовинама" бити јамачно онако исто тачна, као и она горе о г.г.,3ајчару и Неготиву, и то ме умири. Изненађењеје остало, јер сам Факт, да се један јучерањи краљ кандидује за посланика довољноје „изненадителаи". Али у изненађење се није бар мешала зебња и страх, да ту има заслуге и мој рођснн лист и то без мога рођеног знања. * * * 3. Држање „М. Н овинјј " 1Т ако сам био миран односно држања „М. Н.", знајући какве сам наредбе у опште издао ири поласку ипак сам с нестрпљењем очекивао нрве бројеве. Бројеви дођоше и ја с радошћу видех да се нисам нреварио. %Мале Новине" насу никош кундиАовале, оне су по новинарској дужности само донеле веет о томе, да неки грађани намеравају кандидовати у Београду бив. краља Милана, и то је све. Из даљих бројева видео сам да су „М. Новине" отвориле гостол>убиво своје ступце иокретачима те краљевско-грађанске кандидације.Постунак је „М. Новина" за иохвалу; у толико више што су оне биле и остиле отворен противник краљу Милану, свуда, где краљ Милан није имао нрава. (Иаставиће се) БЕ0ГРАДСКЕ ВЕСТИ ?1осзта. Бивши краљ Милаи посетио је јуче прс иодне г. Ристића намесника, турског носланика и г. Богићевића. * Изабр !Н. На накнадним изборима за варош Београд изабран јс г. Миловаи Р. Маринкових, проФСС.ор, с 569 гласова, против 230 гласова либералног кандидата г. Јове Крсмановића, овд. трговца. Значајно је, да је учешће на овим изборима било куд и камо мање. Тако су у варошком кварту имали: радикали 116, либерали 66 ; палилулском радикали 61, либерали 16; врачарском радикали §4. либсрали 28 ; дорћолском