Male novine

ојих би с.ужбу изгубили, већ *'амо да ириморају министра да и х иеизионира"- Овоније тешко п обити- Кад се зајамчи, да само с нособпа лица улазе у нравозРед; и кад се способни чиновници буду ваљано награђивали, а не буду партиском пакошћу гоњени, онда ће престати чежња у чиповкшптву да буду и адвокати, а ме1>у пензионарима пеће бити младих и сиособних лица. Интерес држвпе с^ужбе више се штети овим неразложним иензионисањем, које је одавно узело маха , а не тпме што има пензиопара — адвоката. Интерес државне свужбе ваља задовољити на овај начин: завести озбиљне испите за сва звања у државној служби, свести број чиновника на најнужнији број, добро их платити, осигурати их од самовоље мипистарске и партијског ј п.ења, створити им положај ирвог државпог чиновника, а пе нра вити од плјх партизане влада јуће странке- И тада иеће бити чежње у чииовиика за нензиј >м с адвокатуром, а способпи ће чиновници радије остати у државној служби него ризиковати сигурно за не.игурно. Има дру гих бољих срестава, да се о игура морал у чивовништву, а ие дамакловим мачем — § ом 76 т ј истеривањем и пензионисањем чиновника у интересу државне службе. И зар сваки нут диктује баш „иитерес државне рцужбе". кад се мшгастај, служи <■', Ло И ОУГ 10 Осф ЈГ1С1Ј боље знаду они који су министровали. Зар су баит сви они чиновници, који су иензионисани у интересу државне службе, бес карактерни л,уди? Можда је то некада било нравило, а од не колико година, то је пзузетак Кад се дакле зна, да се све нартије, долазећи иа владу, служе §§. 76- и 69. ие уинтересудр жавне влужбе, него у интересу нартиских циљева; и кад видимо нред собом толики број младих и способпих пеизиоиара, који су осуђеии иа нерад, онда је у онштем интересу, да се те снаге не уиарложе, него даим се дозволи да раде- Интерес је народа да свака снага ради и ирипомогне радом својим увећању благостања и папре.тка народног. Недозвомити младим и способним пензионарима дараде ио својој струци значи осуђивати их не ради гладовање! А јел то у општеминтересу, и јел то човечио! Најзад наводи се још један виши разлог у корист ове забране. ПроФанише се нравосуђе кад адвоцира министар, који је некада задужио еудије постављањем на судијска звања- Овимсе нарочито циља иа Пироћанца и његову реорганиздцију судова. Па леио, узмимо баш да данашње судије својим радом одужују г- Пироћачцу дуг захвал ности ; али онда настаје питање= да д би се овом забраном Пи-

роћанцу, Авакумовику и др. потиуно С1речило, да не утичу на правосуђе, ако доиста утичу. Зар они не би могли наћи своје „ћогатев (1е раШе" међу правим адвокатима; и шта је онда постигиуто овом забраном ? Нишга! У оста 10м радикална скупштина има сад иово овлашћење: да пререорганизира судове, и онда и овај разлог сам ио себи отшпа Нове касац- и апелац судије и иредседници првостепеш судова пе ће имати баш никакав дуг захвалности према Пироћанцу и Авакумовићу, него можда нрема г- г. Васи Монојловићу, Мих- Бончићу, Милану Мостићу, Ми и Кр. Ђорђввићу, и др. радикалним адвокатима у садањој скупштиии. И онда пашто плашња од конкуренције будућих пензионара-адвоката ? Не, збнља је жалосно кад се овако о 1ако осуђује садање чиновништво у судови:.1а и кад адвокати без клијената на силу Бога траже хајку лова на своје мреже и удице! Најзад, нека би и било каквих год разлога да се иензионарима забрани да едеоцирају, пије за то иадлежна ова ваиредна скупштина којој је делок^уг обележен тачком VIII. члан 203? Увтава; нити се то може одноодносити иа садање пензионаре адвокате нрема чл- 36- Устава — Мањ ако би садања Скупштииа желела, да игра улогу Конвена, и онда би то била друга ствар ЈОСОЏ X ЈЈ \лл СНј V БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Контролорска насртљивост .0;1штинсеи контролорп касапски ретко кад воде рачуна о учтввости ; аакону н обзирима према људима. Оии врло често бе; икаква иовода, силом насрну и уђу у куће, претресају где им је и шха им је воља, иа чак иеће по закону да иозову ни грађане да присуству^у претресу као сведоцп. Тако имамо да забзлежимо овај слутчај:У суботу 4. о. м. догаао је контродор опш 1'ински, нежи Спаса бив. абаџија, да претресе кућу Богољуба Росулека овд. касапиаа. Сиаса је силом ушао у кућу с још двојицом контролора и једним патролџијом. Богољуб кад је видео то, позове сам два грађанииа да прнсуствују. Пренрес је извршен п није се ншпта нашло Вог.љуб је показао своју књвгу, из које се видело да је од 6 јануара. ове год. до 4 о. м. заклао 590 комада свиња у вредностп 29.690 динара и за псте платио општини так у. Ми иемамо ништа противу тога да контролори мотре да поједини кас пн не штете општинске интересе, и са свим природно је да контролори ради тога морају улазати у појдкве куће и радње касаиске. Алп се све то мора взвршита учт !Јво и по прописвма законским, у нрисј ству грађаиа, а нпкако насртљав >, насилнич .и. Обраћамо пажњу општинск ме преседноштзу на ово те да својим контродорвма преп 'руча дужну обазривост и учтивост. * Молба. Дознајемб да је ,.ТТ а р >дк >ј Скуиштини", поднела молбу п зната старица Јока, ћерка војводе Васе Чарапића, да јој се милостива коју јој је пре некодико годпна скупшти

на одреддла у 24 данара ме:ечно новећа. Ма смо уверена да ће се народна скупшгина одазвати овој празедној молби, и овој старици повећатн малосгању н олакшати јој последње дане њеног чемерног живота, јер она већ броји скоро 90 годиаа. Ово у толако впше взрујемо, што нам је знано свима, какав је јунак био Влса Чфаппћ и шта је он са сројнм друговимл учинао за ослобођеае ове земље/ — па знамо, како ,је дочекао у селу Лешганима, крвника српског Кучук-Алају; ту га разбио и р >бље српско заробљеио од смрта спасо; зпамо његово јуначко држање 30 новембра 1806 год. прн јуришу на Београд, где је и живот свој пзгуби ; и тада п >следње реча својој браћ'1 храбрећи исге изговорио: „Гле! пзеде ме пас, закоа му... Не бојте се! Е 10 пева Чамџлја...." Пок;жимо да смо народ достојан да живимо; — јер ооај народ, који дела својпх славаих љу |и заО равља и према њима праведнам дугол неодужује се, незасдужује нидажавп. * Одуззт монопол соли. Чује се да је нлада јуче узела у своје руае моноп >л солп. * Српски Велич^о ЈозеФ Коспка (српски аазано Ј осиф Јовановчћ) бдагајник робе иностране касе на, београдској жслезничкој станпци, Шумаданац, кога су извесна госоода а нарочато један г. писпекгор такође Шумадинац протежирали, умакао је из Београда. Како сачнајемо однео је са собом знатну суму новлца, угдедајућ'1 сена св га претходнпка ф ;>анцуског Величка. * Предао акредитиву. Г. Јеврем Грујић предао је ирекјуче у свенаној аудијенцији белгиском краљу своју акредитиву. После ове аудијенције оио Је ."I ■ . , I ^!Г 1'ТТ . ске.* Пожар. Јуче после нодне око 4 и ио сахата појавио се пожар у радионици НиколеТ. Вуловића овд. касапина на зеленом венцу, где се баш маст тонила. Пожар је брзо угушеи. ❖ Стављзн п 'Д суд. Уредник вашега листа стављенје нод суд због чланка „Радикална влчда и штампа ' у 286 бр ; „М. Новина" Суд налази да се у поменутом чланку увреда наноси влади, а нарочито г. министру унутрашњих дела. * Наредба. Како сазнајемо, шеФ цептралне штације телеграФске издао је својим чиновницимд наредбу, да нп једну деиешу, коју из уиутрашњости ириме за уредништва „М. Но. вина" ; „Домовине" и „Независности" и којима би сејављало о убиствама, паљевинама итд. не издају иоменутим уреднилптвима. Ми не знамо, како је могао, како је смео шсф телеграФа да издаје оваку наредбу, и да ли је за ово познато министрима : уиутрашњих дела и нар. привреде. Ако нису знали за ову наредбу, хоће ли је поништити. Ми за сад само бележимо ово с тим, да 1)емо се на ову ствар вратити, а наше пријатеље молимо да за све телеграФске извештаје које нам шаљу, узимају од дотичних телеграФСких надлештава призианице, па онда нека овдашња телеграФска штација покуша да нам примљене депеше ие изда.

Народна Окупштина XXV редовни састанак. Понедељак 6 новембјра Преседавао г. Пашаћ Састанак отворен у 9 1 /з часа пре нодне. .^Иа дневном раду закон о ошнтинама. Бпли су министри: Велимировић н Таушановић. Секретар Милијашевић чита молбе и жалбе и пнтерпелацају Ћарића на миипстра војног. Одобрена одсуства, Ристићу, Вукосављевићу, и Рибнрцу. Извесгиоц Ђ. Новаковић чигачл. 36 — М. СретеновиЛ на приметбу на чл. 1 о надзору чистоте, тражи исправку. — АрсенијевиИ говори код 4 тачке о накиади штете. — РанковиИ тража донуну тако да опгећедп можз поред кизтјв ' тулшта и одборнике за нлкнЈ ,да штете. 1 Лукл Пе-тровип, говорп у прилог иројектд. СреГшовиИ усваја прпмедбу Арсеиијевнћа к^о умесну. — СмиљаниК прииа предлог као уместан. — Вуковић побија рааого Арсенијзвића и Ранк жпћа, прнма редакцију овјг члана по нредлогу. — Др. Л. И.шјИ ГЈвори у хагар народног здравља и стоке, јер је у пројекту веома мало речено. Чпта свој додатак оаоме члану и пошто су га помогли посланици преда га Председнишгву. — Др. ЕоловиК говори иротпву предлога Илијћевог. — ТаушановиГх, Министар, тражи, да се предлог Илијћев упути одбору на редиговање и сагласност са санптетским законом. — Поа ЂуриИ, жела, да се престоница — Беогрдд — уреда у духу напретка и угледа, пита: Кама вода, каддрма, бЂВетљеље игд јер Београд је стицај странога скјта и израз нашег нанретка, а како сад стојимо са тиме?! — Ј ПоиовиК , пуедлаже допуну да и у Нишу врши државна власт извесне полиц. дужностп као и у Београду, јер Ниш је после Београда прва варош где је центар прелазне трговинз и стицај разних страпаца. — Ћиркови)х, београ^скв, одговара поиу Милану, и вели, нека скупштипа даде средства, па ће се Веоград у свему покренути напред. Овај члан зраћзн у одбор. Код чл. 37 тражи Бојичи\ да општинска Суд контролише уредно пздавање уверева свештеначкпх. јер они у томе не раде како треба. — АрсемијевиК га пзмажз у тОме. — Пои Милова.нови/1 поонја, назоде Бојичићеве. — Р. ПоаовпЛ износн нову мпсао да општиске власти воде такође црквене књпге, јер то ћеабпти гаранццја за могуће здоунотребе. — ТајсиИ говори у прилог предлога по иројекту. — Др. ДиниИ , п »тиомажз предлог Р. Поповића. — Ђаја тражи, да се она масао Р. Шиовића уне.е у тач. 9 као умесна. — Јоца ЈовановиЛ пр >тиван је одређивању таксе на лебац. Он је за потпуну слободу трговине, а таме ће се створ.,ти конкуреиција и извесно је, да ће погрошачи имати корасти. Чл. 38 примљен без деба>е. Код Чл. 39. Риста Поповић, говорп како би требало прецвзирати взвесну власг која ће Паредито скдапање рачуза, кад то одговорнирачу во испитач аеће. — В. МладеновиЛ тражи најстрожају казну »а рач?/не општвнскет — Милија Милов нооиИ за то. је да се овај члан врати у одбор и тамо