Male novine

да се допуни како треба. Ствар захгева јачу контролу. Чл, 40 и 41 враћен у одбор Чд 42, 43, 44, 45, 46, 47 и 48. иримљени су. За тнм је прсседник закључио седницу н другу заказао за сутра у 9 сдсо,а пре подне. ооо Немачки цар у Млетцима (Доаис „Малим Новинам-л,") Млетци (Венецеја) Среда1 Новембра 1889 г* Обично се вели : Ко хоће да види пану треба да иде у Рим. Према томе, ко хоће да види немачког цара треба да иде у Берлин. Али, ево, случај је хтео да ваш дописник у сред Млетака, у Италији, у сред лепе Венеције види не само немачког цара но и царицу, па не само цара и царицу но и царевог брата Хајнриха. Да вам испричам укратко како је ■то било. Док сте ви тамо доносили по повинама белешке, како ће немачки цар проћи кроз Београд, овде се већ знало, да у иовратку из Цариграда цар путује морем, и да ће ударити на Венецију. Цела Италија, па наравно и Венеција, заузета је ово последњих дана пог„авито скојим унутрашњим стварима. Врше се административни избори, све су [странке разкиле најживл>у агитацију; штампа, јавно мнеље — само се тиме баве. И у Венецији изборна борба била је веома жива, али и ако су избори сврш ни тек у недељу (29 октобра) у нонедељак већ се у целој вароши говорило само о дочеку немачког цара, н на све стране видело се живо спремање. Млетачки лав има добро памћење ; он се још живо сећа да је то било дело садашњег немачког цара, да је то оила 1/рЈ'ска, која му је помагала ^866 год. д<а на Садови кида грозне ропске ланце аустриске, у којима је рикао пуних 50 година. С тога Венеција није жалила ни трошка ни труда да што срдачлије дочска унука иокојног цара Виљема, тим пре, што је млади цар Виљем опет поуздани савезник Италијански. Уторак (31 октобра) освануо јекао празничан дан у Венецији. Још од ранога јутра осећала се нека живост. Улице су били пуне света, нарочито Трг св. Марка, Пијацета (Р1агеМа) (иростор нред Палатом Дуждева Млетачких) и Словенска обала {Н 1\ т а <1е§'К 8с1иауопЈ) (Подзидана обала сирам југоисточних лагуна) гмизале су од силна народа. Куће су биле окићене заставама ; лагуне пуне гондола, с гондолијерима у свечаном шареном руху. Око 9 часова пре подне с високих млетачких кула дадоше знак да су се на обзорју указали царски немачки бродови, и да жељени гости већ упловише у млетачке воде. Тада се одбише од словенске обале 5—6 бродова. Ту су били: авизо пароброд Валено (Ва1епо) у коме су били представници власти: вице адмирал гроФ Поче с ађутантом Строци , упрапитељ арсенала, шеФ гевералног штаба Кафгро, ђенерал Билија, управитељ вароши, кмет и општински одбор и многе друге угледне личности; пароброд окићен немачким грбовича, на коме су били нредставници немачке насеобине у Млетцима; један пароброд којп су били закупнли Ии-леаи што се овде налазе ; два па оброда иуаа ђака, један паробродс одличним грађанима млетачким, и све то пође на сусрет царским немаччим бродовизга. (Јви ови бродови изангли су у сусрет до Маламоко више Од сахата

ван Венеције, ту су поздравили узвицима немачке царске бродове, па се онда заједно у друштву кренули пут Млетака. Било Је /1 и по члсОва, кад се пред Венецијом указа царско бродовљб нбмачко. Бил.о их је 6 на броју; напред је ишао Хохенцолерн, красан брод с два димњака а на том броду био је немачки цар, царица и царев брат Хајнрих, с многим великчшима и дворјанима. Брод Хохенцолерн, чим се указа, поздрави Венецију иуцњавом из топова, а на тај ноздрав одговори грмљава топова с тврђавице Алберони помагана још пуцњавом венецијанског ратног бродовља, које чува улазак у нристаниште Призор је био диван. Ја сам га посматрао са „ Сламног мосга " Роп1е с1е11а Ра&Иа) на словенској обали, који је у неносредној близини чувенога и страшнога Миста уадаха (РопЈе с1еГ Зоврш) преко кога је прешло толико невољника, који никад више нису угледали бела дана божија. Из даљине су шовили немачки царски бродови, (на Хохенцолерну се ленршала велика немачка адмиралска застава) тихо и величанствено. Око њих су облетали лаки млетачки бродови, искиксни стотинама застава, препуии света, на сваком броду но једна музика, са свију бродова чује се свирка, и грме непрекдини узвици „ура" и „Е У1Уа!" немччка химна \\ г асћ1 ат Кћет одлеже се на неколико места, уз њу се мешају меки звуци лене талијанске химне; овоме бродовљу на сусрет лете по глаткој површини стотине барака и гондола, у најлеишем пиренилу, а све наткриљује велачанствена, хучна грм.ља^а топова која потреса земл>у и море. Дан, који је још с Јутра био натуштен и облачан, сад као навалице просину ; појачи источни ветар разагна облаке, и баш кадцарск> бродовље баци котву у басену св. Марка, облаци се продераше на том парчету неба и читав споп сјајних сунчаних зракова паде на царски брод. Громогласно, дуготрајно „ура"! — проломи ваздух. Тада сиђем на обалу те с још једним пријат.љем Мљечаннном узмемо гондолу и пођемо царском бр ду. Обећани бакшиш од једног дннара улије таку енергију еашем гондолијеру, да нас он цагло за 5 минута провезе вешто кроз стотине гондола, у којима беше нагрнула радознала Пјблнка, и догна нас до под сами царскн брод, тако, да смј не само могли све видети, но чак чути и поједине речи из разговора. На Хохе.нцолерну морнари су маневроваЛн, брОД је спуштао котву, заиовести командантове Одјекпвале су, са оштрим нруским нагласцнма; разае личностн нз царске свите трчка>е су по броду, појављивале се, нестајало их, и опет се јављале. Оао брода гамизало је ст тннама и сгогинама голдола и чаааца свнју облика, а са њих су се чулн сви могућн језици и дијалекти — Немцп, Французн, Руси, Енглези, Грц^, највише Италијана, наравно — све је то бидо поврвело да види Јтрега1оге 1с(1е,чсо (немачка цара). У један мих појавн сенацарском броду ден, црномаласт чове.ч, у војном одеду, с ведиком болом перјанпцом. „Ш ујуа".'" зах фи сс мвогих барака. Ч вев у перјаннци штукну. Пррст свет се преварио, мнслећи но перјаници (ко:у нико другн од свите није нмао) да је јамачното цлр. У тома чекцњу прође скоро по часа. Најаос св морвари спусгвше десгаице на б^оду. Тада допдова к дествнцама коведаки парни војниздв ч-шац п »з њега *е понеш > на царск 1 брод ваце адмарад, уираг.игељ вароша Веавцнјв, кмет клетачаи н још неке одднчне личностн!

Тек што се онн попеше, из кајуте се указа повнсок, пдлв човек, у црнкастом војничком огртачу, у белој ведикој пруској качкети, с упаљеном цнгаром у устима, а за њзм изађе још 3—4 ОФнцара разних чннова' Ч век с цигаром приђе талијанском вице-адмиралу и узеше се здравнти. То је био немачки цар. (свршиће се) БРОЈАНИЦЕ (НАМЕЊЕИЕ ЗА ДуГЕ ЗИМЊЕ НОКи) * 2. Едисон. Тако је име једном човеку што пре 2—3 месеца дође отуда из преко мора. Дошао је из новога света, из Америке, да види и разгледа нашу стару Европу. Где год је стао, куда год је стигао, с ким год се састао — Едисон је био слављеи, одликован идочекиваи к 10 највећм влада тц, ка > цар, још боље него цар, јер цареве, поред нредусретања парадама, предсретну и иоздраве по некад и б^.мбама а Едисон хиљаду година да живи, нико на њега неће бацити бомбу Па што славе, што дочекују тако тога човека? За то што ,је много пре њега амо стигао глас о њему, стигли су његови славни радовн, његови велики нроналасци. Требала би читава књига да се преброји шта је све Едисон пронашао на пољу електрике, али ја ћу споменути само 2—3 ствари. Он је направио најсавршенију електричку Јјампу, он је направио Т е л е ф о н — справу по којој, кад ти говориш у Београду, ја те чујем у Нишу, у Крагујевцу, где хоћеш (а глас прође преко иросте тедеграФске жице) он је створио ФонограФ — мртву машину од челика која говори, пева, плаче, виче. То јест ти метеш иреда се ту машину, кажеш у њу шта хоћеш. Кад се после та машина навије, она, изговори леио јасно баш твојим иствм гласом све оно што си ти изговорио. Она то може да изговори одмах а може, ако хоћеш, да прође и 100 година, иа носле 100 година нави машипу и она ће изговорити оно што си пре 100 година у њу рекао. Ето са тих и са многих других проналазака Американац Едисон рашчуо се ио цедом свету и свуд је слављен Едисон је сад човек од својих 40 и 2—3 године, крупан, здрав, има добро, благо лице, налик на лица иаметних простих радника. Два иут се женио, има петоро деце, од прве же не од друге једно. Није ни сирома, има бар једно десегак милијуна ди нара. — Шта? 10 милијуна динара ! — Јес, десетак милијуна динара. — Па од куда ли му, боже, толике п ре? Да нешто није он одкудгод искоиао цара Радоваиа благо. — Није. Све јето он с 1М заргДио својим проналасцима: — Онда м ра бнти да је учиокакве велике школе. — Н је. Он је био просто сокач-, ко, убого сироче, ка ови мангунчићи, што их виђате на оваком кораку у Београду. Ј ;с, он је био тако сиромашан и тако сам у свету без нигде никога свога, али он није маигупирао, он је радио, он је читао. Прво је продавао на железници жигице (Машине) и лимунове. Куни туце машина за 3 гроша, прода на комад за 4; њему остао грош и њвму добро. Продајући тако машине и лимунове, он је од оно мало иара, што заради, увек по нешто одвајао и за књиге и новине, Новине је ре-

довнокуиовао и чит о. Читајућн тако неиреста ч најпосле се тако усаврши да се усуди да и сам издаје новине. Он сам није много нисао, али је вешто »грикупљао из других новина све занимлшво, што су други писали и то јеставноу свој лист. Његове новине биле су мало листиче и он их је и (давао на железници. Кад је дотле већ дотерао, он онда иочне куповати кљиге и изучавати електрицитет. Дотеривао се мало по мало; радећи тако неуморно он је као сам ,ук постао и врло у чен човек и велики проналазач. Да није читао — он би и данас на каквој железници ародавао жишце за 4 гроша тесте• Овако је милијонар и то има да благодари сам> чатању. Ето шта вреди читање. 0 Е шеону било је већ говора у свима нашим н ви-1ама Ово лодгревамо само с тога, што је згодан пример колико вреди читање. Читајте дакле, мнли моји, али и бирајте шта читате. 3. Руси и Ечглези. Руси су као и ми Срби; они воле своју народност али ретко да ће насрнути на туђу народност и туђу веру — пошгују што је туђе. Лено веле: „то је тако њин адет". Енглези нису таки. Насртљпви су. Такав једш случај десио се недавно у ЈХоидону. Највећа дворана у Лондону где се дај у јавне забаве за ширу публику зове се „Алхамбра". Недавно је ту била неваква нредстава. Напослетку дође балет-игра где играчи и играчице изађу са заставама. Јсдна играчицг нзађе с руском застачом. Енглеска публика нада таку дреку иа то, и викала је дотле док се руска застава није уклонила. Тада ударе у громко пљескање. На тој .-.абави десио се и снн ђенерала ИгЊатијева у друштву са својим пријатељем, сином сдавног руског нисца Лава Толстоја. Њих увреди ово нонашање инглеске публике. Сутра-дан млади Игњатијев јавно у иовинама нрекори Инглезе за тако ионашање. Пребацио им је да то не доликује једномвеликом цивилизованом народу. Наведе пример да тако не би учннили ни најиростији руски мужици. И има ираво. Прости руски сељаци не би учинили ово што су учинили образовани Енглези, јер Руси су трне.љиви а Енглези ае. 4. „Српско енглески песнички пар". Под овим називом доноси један немачки лист белешку о. г, Чеди Мијатовићу и његовој госпођи, где прича прбшлост њину, >;?зу1е какве је високе положаје г. Мијатовић заузи мао у Србији, како су он и госпођа добро примљени од енглеске краљице, како г. Мијатовић ужива и данас нотпуну неиодељену љубав краља Милана и како ће се г. Мијатоваћ сада на дуже време н&станити у Лондону, па онда додаје и ово чудно тврђење, да су, и г. Мијаговић и хвегова госпођа, не само сиисатељи ирвога реда већ су обоје и велики аесници, и да су с^оје песме нечатиди на срнском и на енглеском језику. Да г-ђа Мијатовићка нише енглееке Стихове, о чијој лепоти не могу дати суд, не знајући енглески т 1 сам знао. АлИ да и г- Мијатовић пева песме на још и да их је већ и штамнао, то је свакоме новост. И ако немачки лист није у забуни онда ће бити веома, интересно да чујемо г. Мијатовићеву музу која се истина мало 'подоцкан јавља, али која инак за то може бити чаробна. 4 Очо нсгз. Гост: Данас вам ниво нчје добро Није као оио јуче. Гост шннч :р. Чудим се, како то. А то је баш оно исто јучМрање пиво,