Male novine

г. Пера Велимировик дао оставку. Како веле, узрок је "буџет мпнистарства грађевина, који је био пред буџетским одбором. Шта је у ствари с овом оставком, не "знамо, али смо сматрали з* дужност да овај глас забележимо. * Санкционисан закон. Краљевски Намесници потврдили ср јуче својим потпписима закон о општинама који је скупштина вотирала. * Време. Јуче је било ведровпто, у јутру хладно. (Јредња температура била је 12 / 3 пспод нуле. * Метеори Као шго смо рапвје већ јавили ових дана пало је у чачапском округу на неколико места метеорско камеае. Овај пад био је пропраћен са великим потресом и пуцњавом, тако да су становнпци он ^га кр»ја држали да је земљ .трес, а пуцњавз чула се чак и у Јагодини и у ирви мах мислило се, да је метеор пао у јагодинском округу. Чим се у Београду дознало за ов^ј метеор, одма је г. Жујивић проФ. Вел. Школе, са још два техничара IV год. отпутовао у Чачак да истражује ово камење, и како дознајемо, пошло му је за руком да нађе 21 комад кондрита (вр;та метеооа) и у взгледу је, да ће г. ЈКујовоћ наћи још нека нова местг метеОрског пада. Од како је пре 6 година пало метеорско камење у Сок »лској планини, од тога доба није не само у Србији него ни у Европи било случаја да је падало метеорско камење. =«8> О <>• Народна Скупштина ХБП редовни састанак. Субота 25 новембра Отворен састанак у 5'/ 2 часова пре подне. Председавао г. Пашић. Вила су сва г. г. Министри сем г. г. Велимировића и Милосављевића. Секретар Јоксимовић чита Х1Л протокол састанка, Петровић молбе и жалбе. Прелази се на дневни ред, Известилад А. Николић наставља читање предлога закона о изборима. Чл. 11 ; после говора г. г Коловића, М. Пиколића који хоће да и инвалиди имају право гласања, В. Младеновића, М. Поповића, Тајсића, Сретеноввћа, Срећковаћа, М. Ђурића и још неких усвојен је са допуном поп М. Николића. Чл. 12 ; усвојен. Чл. 13 усвојен с допуном С. Станковића да и они немају право гласања, који су под полицијским надзором. Чл. 14; 15 после омањих говора; чл. 16, 11 усвојени. Чл. 18 носле говора В. Младеновића који нредлаже донуну: „ако ко док је посланик добије но своме пристанку унапређење губи своје посланичко место, С. Грујића који је противан томе предлогу, М. Поповића који вели : ако се овај члан овакав какав је, да би се тиме створила могућност влади да се користи квалиФикованим посланицима, К. Таушановића који је за одборску ре дакцију, Срећковића који одобрава говор г. М. Поповића па воли да треба само избрисати „без њиховог пристанка' ; Јоксимовића, који се слаже с гоаором г. Младоновића и налази да има разлике између онога који влада и који трпи а не као што каже г. Таушановић, Т>аје који је за одбор. редакц. М.Поповић акоји побија разлоге Ђајине, В. Младеновића који би хтео да се § 76 не примењује на посланике, Кундовића хЛ. Сретеновића, Несторовића, који

се слажу с одборск >м редакцијом А. Николића који објашњује смисао чл. 18 би усвојен п > предлогу одбора. Чл. 19, 20, 21, 21, с допуном М. Николи&а , 23, усвојенп. Чл. 24, с допуном г. г. П. МаксимовиКа и КатиКа примљен, али ради детаљнијег одређења враћен у одбор по предлогу известиоца. Чл. 25, 26, 27, 28, усвојенн. Чл. 20 усвојен с исиравким г. пзвестпоца да на место „окружнп" д<фе „првостепени." Чл. 30, 31, 32, 33, усвојени. После у 4 часа одм >ра. Чл. 34 усвојен по одборској редакцпји после говора г. Срећковића о измени бирачке карте. Чл. 35 усвоЈен. Чл. 36 усвојен с додуном Ст.Сганковнћа да се на картн стави дан издавања. Чл. 37, 38, 39, 40, усв^јени. Чл. 41 по предлогу пзвестиоца враћеи у одбор. Чл. 42 усвојен. Чл 43. усвојеа после говора г. В. Младеновића који је противан предлогу'известиоца дајкапдидат који се не прима кандидације не можеоитикаидидован; Рибарца и КундовиКа којк се слажу с одборским мишљењем. Чл. 44 и 45 усвојени, Чл. 46 усвојен с доиуном М. Николића да суд треба да се увери да ли има предлагача у порезном списку којп оншт. суд шаље суду. Чл, 47 примљен с изменом пзвестиоца да на место п на тим принерцпма наштампаће се" дође „назначиће се" Чл. 48. Др. К. Динић налази 4а има контрадикције између чл. 48 и 45 и вели да треба имена предлагача изнети на јавност. ЂуриЛ је зато да се овај члан врати у одбор. В. МладеновиК је за цредлог Динићев. КатиИ се слаже с предлог..м Др. Даннћа и зато држн да треба изоставити посдедњу гачку чл. 48: Рибораи, противан предлогу Др. Динића. В. МладеновиИ вели да би према томе требало забранпти и зборове где се изноеи кандидацијона листа. М. М'сгиИ протпван предлогу Др. Динића. С - СтанковиК говори о некаквом шпекулисању. ГчнчиК наводи примере како !је полиција натеривала неке људе (либераде) да се не приме кандидацпје. Ђ. АнЏлковиК, је за предлог Др. Динића. Ђ. НоваковиК је за предлог одборски. Рибарац вели да је шпекулисање Станковићево недостојно одговара. Веди да не мора бити кандидацијс то није грех, али је грех што је један аисар у срезу .звишком изнуђавао нашем нреставнику кандидаДИЈУ- Бо/аЈје за редакцију одборску. ЋириИ одбија Генчићев напад на радикалну странку , као да се она служила недозвољеним срествима и вели да је за то да се избрише последња адинеја у чл. 41. Предсешпк стави на гласање чл. 48 и сл.упштина га прими по преддогу Др. Данића. Чл. 49 и 50 усвојени. Секпегар Ђ. Мнлијашевић чита указ Краљевских Намеспика, по коме мин. фин . може утрошиги 1,000 дии; на контродисање злата и сребра и указ по коме се овлашћује мик. фпнансије да може утрошпти 12000 дин- на носаче у ђумруку. Председник закључи састанак у 1 чач по подне а сутра заказа за 9 ч. цре нодне.

ПИСМА УРЕДНИШТВУ Уредништао је добидо следеће писмо с молбом да га у свом листу оштампа. Г^сиодине Уредниче, Будите тако добрп , те дајте места овим неаолакпм рецама у вашем цењеном ласту. Због доглђаја од 14 п 15 Маја, полпц. класт нритворила је више лпца, и за онолике рушевине на Васиној каФани и штам. и осгалим зградама осудила их је иступно од 10 до 15 дана затвора. Тројицу пак, који су 15-ог маја у подне у присуству министра ун. дела онако немилостпво тукли грађане, а нарочато па мртво место готово испребпјалп једног Пожаревљанина полсц. власт ставала је под крав. истрагу и у иритвор још 24 Маја, који је пратвор и суд одмах после 2 дана одобрио. Молимо г. Минпсп а унутр. дела да пас извести, за што за ево седам пуних ме ецч до данас, полиц. власт то дело није иследпла п кривце суду спровела. Молимо га гим нре, да нам по очој ствари даде објашл>ења, по што је пушген у велико глас да полиција ову ствар гледа кчко тако да забашури и кривце нпкако суду не снроводи, а из бојазни да ови не би пред судом показади оне који су их потплатили и наговорилп да оне скандалозне нереде пзврше 14 Маја. Тиче се сгранке и њеног достајанства које је част и лепо име поверено у руке г. Таушановића,да извиди шта је по овој ствари п полпцпји нареди да што пре кривце суду спроведе. 1\

Уредништво је пз Крагујевц^ добпло следеће писмо од 22 о. м. с молбом да га оштампа. Г. Уредниче, Интересантно је да одштампате ов I неколнко редака, те вас за то молпм да мн дате места у вашем цењеном листу. Ових дана бпо је у овдашњем окружном суду претрес взвесним лицима која су оптужена за једно убиство. За браниоца главноме кривцу који кривицу не признаје, одређен је овд. адвокат г. Јова Јеличић којипзненади и слушаоце п судије а највише оптуженога. Шта мислите чиме? Тпм шго не само ннје бранло свога кдијента него га редовно тужноиокривљавао жешће него и сами праватни тужиоци и заузимљивије него п државни тушвлац; и не само то, него смо видеди да г. Јеличаћ прибнјаше и достављаше државноме тужаоцу противу свога клијента и неке доказе, преко једнога полициског шпијуна коЈп беше занимљив сведок против оптужених. Ми непамтпмо овакав догађај пред српским судовама. Не памтимо да је адвокат брапкдац био у једно и тужилац. Колеге г. Јеличића, прав ници и јавно мнење Јнека пресуде ову нечувену појаву од једнога јавнога правозаступника. Срећа те оволпку пакост и проневерење свеје дужности није показао адвокат пензионар, јер би то добро дошло оним што дигоше дрвље и камење на пенспонере — адвокате. Вп, који тражите помоћи и правде на судовима, пмајте нг. иамети адвоката г. Јелнчића. Једна друга појава управо једна Фаталност као да је хтела да казни г. Јеличића за овако пакосно и намерно проневерење своје дужаости. Истога дапа, баш у време кад он, у место одбране оптуживаше свога клијеита супру^а г. Једичвћа, беше у окруж-

ном начелству на тужба противу свога мужа што држа у кући слушкнњу са којом живп у блуду и неће Да је одпусти. И право је казнити што је неваљало. Један слушаоц аретреса. -оооКако се ради (Допис „М. Нованама") Голубац, 21. новембра Целој Србији иознато је даје срез голубачки радикалск./. А за докнз тога довољно је да кажем што је он непрекпдно и у тешким данима бирао за носланика Ристу Иоповића. И као срезу радикалном, њему је причано цигло о данима с лободе, једнакосги и братства, о данима, када ће се смети и моћи произвољно кретати, када ће моћи своје масли своје осећаје без зшора изказивати, а да га за то каиетан ја ли кмет не триају у бувару. Тп су се светли дани очекивали са доласком радикала на вл 1ду. И дочекасмо их, дођоше, али влада реч не одржа. За док^з тога навешћемо при мере : Једног сељака напада кмет у сопственом винограду и здоставља. Сељак подносп тужбу иротиву кмета за ту самовољу, али капетан осуђује сељака јер вели у тужби има вређања; други сељак говори како је здо што су почеле чинитп власти по м радикалном владом, и њега капетац осуђује; један одборпик пз Г.аупца жали се скупштини, што је продата шума „Кукурек" а капетан га поо вдачи на одг >вор што, ба|агп нпј„ пријавао пореском одберу колнко ћ чанити обрте и т. д, Питамо куда све ово води, јесу лч то оне обећаване слободе ? А шта ти велиш наш дични посланиче Ристо Поповаћу? Злр се тако по хпљаду пута дата реч држи ? Зар ти чека радикалну владу да нам отмеш онај залогај који нам ни Турцп, ни либерала ни и : рни наиредњаци не дираху, да нам отмеш и другом продаш шуму „кукурек" ? Зар незнаш од какве је важности по твоје бираче ова шума? Све, ама све си ти то и добро знао, али сп све заборавио, а зашто — ти ћеш знати. Али нека, проклетство тешке сиротиње остаће вечно на његове душмане, Бог пе плаћа сваке суботе. Н. ТА-^+*>СМЕСИДЕ — Интелигвнтни варвари. У једноЈ књизи, која говори о затворима, а коју је напасао Кроне, уиравитељ берлинског казненог завода наводе се грозпп случајеви, који показују , како се нреступници муче по казненпм заводима немачким. Батипе су за дисципдинарне преступе у највећем јеку, шта впше посгоје тачни прописп, како се изводе казне, какви су инструмеити и колики је број удараца. У Саској се употребљује за батинање штап, који је један центиметар деб.о а 80—90 центимегара дугачав; у Пруској се пак употребљује од коже опдетени корбач, који је један метар дугачак. У Мекленбургу је највећи број батина 25, у Саској 35, а у Пруској 60, али те батине се дају тако, да при петом ударцу пукне затегнута кожа на телу а остали ударци се по живом раскрвављеном месу дају. У неким деловима Намачке осим батина има још једнО дпсциплинарно средство, које није боље од батина. То је затвору