Male novine

ко је депозитар о ^штивска узео јед- | номе каФеџији е Дорћола 20 динара награде тобож за то, што му је по иресуди из деиозита издао свој новац а не општинскн. Исто је тако, вели се даље у писму, и једноме терзији, који је но пресуди имао да примн неки новац из општине, узео 4 динара, такође на име награде, што му је тобож издао свој новац, јер општинског ниЈе било. Али терзија је о томе почео иричати но вароши, па то и кмету дође до ушију. Он онда врати терзији 4 динара и замоли га да даље не говори о томе. За једног другог кмета у писму се вели, како је једном пиљару с Велике Пијацс узео 40 динара те му израдио траамне место на пијаци. * Ослобођенн. Јуче је у суду вар. Београда изречена пресуда Лудпику Хаму и Илији Половини овл. касапима, Алекси Јоваповићу и Сретену Васиљевићу овд. опавчарима и Љуб. Убавкићу бив. практ. — оптуж. за крађу два вола Милоју Јовановићу сељаку из Мислођииа. СудиО је поротии суд, и то од државних судија: преседник г. Мојсиловић, судија г. Боди и иисар I. Свет. Станојекић, а од поротника г. г. Лука Ћеловић, Коста Лазаревић, Драгомир .Здравковић, Ф. Розелт. Брапиоци су били и то: Лудвика Хама г. г. Д. Христиђ и С. Добривојевић, Алексе Костића г. Живојин Богдановић, Сретенов г. Никола II. Николић, Убавкићев г. Милутин МаркоЈшћ и Половине г. Милован Снасојевић овдаш:њи адвокати. Поротни суд иашао је да оптужени нису кривћ, те их је због тога државни суд ослободио с тим, да сви солидпрно илате судске трошкове, 600 дин. накнаде Милоју и ио 240 динара браниоцима. * Службвна исправка. У данааљем броју доносимо сдужбзеау исиравку беогр. царчнаре на једно цисм ■, које смо донели у 342 бр. и у коме се вели да неки трговца нису могди да дигну своју робу с царинаре, јер су <сви чиповници отишди н<1 ногреб иок. БапгкалФаћд, Доносећи ову исправку не можемо а да не напоменемо, да ми имамо нмена трговаца, која веде да онога даиа нису с царинаре могли даћи робу. ДОМАЋЕ ВЕСТИ СинђЈШђево В0Н8. Из В. Градишта јављају нам 1 о. м. ово:* | ј Синоћ су приредили ђацн овд. гимиазије забаву „Сцнђелићево вече" у корист подизања споменика неумрлог Србина јунака Стевана Синђелића. Програм је бшо прекрасан и забава је испала на потиуно задовољство посетиоца, и на понос приређввача. На овој забави говорили су, деклам&вали и певали само ђаци. У колико се можемо похвалити са изредним н одабраним програмом, говора, декламација и песама у толвдо више имамо сажаљевати слаб одзав овд. грађана. Истина ђаци гимназвје приређују забаву и у кориет споменика див јунака Синђзлића, те је с тога слабог одзива и бидо; али да је по несрећи био какав цробисвет комендајаш приређивао какву комендију и у корист своју, потрчало би се то гомилама иа ма н у ванулама, папучама и цокулама. Хвала вама наше миле малише, ви сте учинилн ваше. <3^00

Народна Снупштина XXX редовни оастанав. Понедељак 4 децембра Састанак отворен у V 3 10 час. пре подне. Преседавао г, Катић. Били су сва г.г. министри сем г г. Грујића Т>урића и Велимировића. Секретар Петровић чита протокол Х11ЈХ састанка и скупштина га прими, Милијашевћ молбе в жалбе - Ме1)у молбама билч и молба г. Ст. Новаковића, посланика у Цариграду да скупштина нареди истрагу дави ди Је ли истинито оно, шуо је изне то у књизи „Вомба" као да је примио од Бонту-а 200 000 дин. Даље питање Т, К. Спасић* на мин фин. односно пожаревачке касарне. Прелази се на дневни ред. Предлог Ст. Петровића и другода се укине помоћ кој се издаје нородици погинулог В, Јаковљевића Одбор је мишлења да се може о овоме решавати, јер помоћ вије основана иа закону. Скуиштина усвчја. Даље предлог Несторовића и дру гова о укидању монопола дувана. Известилац одборске већине чата извешт ј из кога се види да је предлог Несторовићев неостварљив и нецелисходан. Известилац одборске мањине чита свој извешгај. Генчић вели да чланови одбопске већине нису потписали онакав извештај, на.какав су у одбору пристнли Поп М Петровнћ одговара Генчићу. //однред. ставк на гласање и скунштина прими извештај одборске већине Дал^е је на реду извештај одбора за молбе и жалбе. Т. К. Снасић чита извенггај одбора за молбе и жалбе Несторовић је против ан одборским решењима да се свима учител,има уважавају године службе јер вели ко зна какви су то људи, можда су каве протеранице. Љ ЂириЛ одбија напад, Несторовпћев на учптеље. В Арсенујевиб вели да се из говора г. Ћирића видн, да се сви они учитељн, који су гоњени под папредњачком вдадом, сада награђују. Љ. ЋириК разуме прекоре Несторовића и Арсенијевића; јер веди, да су учитељи највнше нриаомогли, те није више либерала дошло у" скуаштнну. Највеће поверење одбора за модбе и жадбе ов!>м прндиком уживала СУ учитељи, јер су .им уважена многе године службе, које су провелн кас> привремени|учит«Ља. У нов одбор за молбе и $жалбе ушла су ова господа носланица: М. Влајић, Т. Вукосављевић, Андра Љубичић, Мл. Марковић, М. Поповић- П. Смиљаиић, А. Прокопијевић. Седница закључена у до 12 а сутра заказана у 9 час. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Пореза у Босни. „Застави" пишу: Од нас се не надајте добрим гл сима, јер ко хоће да говори истину тај вам не може никако добро јавити. Зима је код нас већ у велико почела а наш народ гледа у њу као у свог крвог непријатеља, јер је нема су чим преживити. Наш народ у Босни бави се већином земл.орадњом па ћу вам сад и да пишем најпре о томе. Као што вам је сигурно познато код нас се задржало плаћање пореза и намета као што је и код Тура ка било. Само са том ра<ликом, што се сада то одмах н тачно наплаћује па ма отишла и последња кравица и пред куће, а Турци су хтели и нонричекати. Но од окупације су нам и све „благодети" евролске цивилизације наметнуте.

Наши су сељаци већим делом на „туђој" то ј. агинској |земљи: те морају да дају аги половину или трећину од свију производа. које посеју. Осим тога мора сваки сељак дати десетн део од свега што засеје. Нч код Турака бпло је то лакше сносити, јер се давало у рани, И онда Турци су често и нричекали када сел>ак не би могао да даде, иа ипак је то народ тешко сноси >, и због тога се бунио. Кад смо добили окунацију, народу није ништа олакшано иего како која година, све горе. Старе дажби ие нооштрене и још нове натурене. Босанска вгада труби, по свету како је код нас добро и како је народ задовољан. А ја вам ево изно сим, шта се дешава, у округу сар .чјевском; нема ни два сахата од Сарајева, баш пред очима босанске владе. Кад је било највише посла око пољских радова о*св. Илији истераше јадне сељаке, да раде па друму, а друмови бијаху далеко по 2—3 дана На сваку главу у кући наметнуто је да мора 6 дана ићи на друм. А ако ко има вока или коња мора и <них повести да раде или мора он и за њих одрађивати. Па ни то ^није доста него им одредише да израђују на метар те тако место б дана изађе по 10 и више. Па још ако је хтео да остави кога код куће да не би све на нољу пр шало, онда мора да ради за сваког, кога остави код куће. Или ако је хтео, *да остави коња, онда је морао и за њега да одради: И тако се сиромах сељак задрми по месец и више само на друшу. А сад још, кад се узме, да се ти друмовисамо из стратегијског обзира граде, а не да олакшају свезу између села, онда тек видимо „корист" за народ. Па кад се то дешава код Сарајева како је тек даље, Но има код нас још зала, Десетина се не процењује док храна ни сабере него на њиви, док се не сради. И тако се често дбгађа да десетар не ће да процени десетину већ одгађа а храна пропада јер је еељак не сме да покупи, Вла да све то мирно гледа. Јер зашто бна даје нрилику да десетар коље народ бес сабље и ножа? Зашто добијају десетари 10®/ 0 ои скунљене десетине? Па он да добије 1 оку жита натури сел>аку 10 ока. Кад већ десетари добијају неку плату за што им се ноодреди стална плата па не би тако гулили сељаке. Читаоци цењене «8аставе" најбоље ће видити како се кЗД нас „прво" ради ако изнесем бројеве! на нек они говоре. Једном сељаку (име не казујем из врло простог узрока кога ће сваки лако поњати) близу Сарајева проценио је десетар да ћа добити 1600 ока али дзсетар не хтеде но осгави 1600 дин Дакле десетар одредио 160 ока држ!ви. Кад је сељак обро, добија 600 ока. Од тог морао једати за десетину 160 ока а то је још 220 око остало. Но пашто влада не прима у натури већ у иовцу, то .је сељак морао продати 2 оке, да добије толико новца колико је у десетини за I оку цена одређена. Итако је сељчку осгало 110 ока. Тај сељак нма 7 чел»ади. Како ће проживити зиму? Са чиме ће на ново засејата ? Други један сељак није могао платдги десетину житом које је њему припало него се је још морао задужити, док је сшодесетзну платио Трећем сељаку жито процењено 500 ока а он добија 200. Дакле де сетине само мора 5 ) ока да илати Остлј" 150 ока, Сад кад то подели са агом остаје њему и његовој че-

љади за сав труд преко године 75 ока жита. Па још кад узмемо да је храна ншег сељака од ово неколико година скоро сув хлеб то је онда нред иама једна врло, жалоскна слика. ат:ш:сж1ХЕ: — Нова болест. Са ретком брзином распрострла се по Евроии нова бољетвца једна, која се зове „1пПпепса". Из Русије се распрострла у Француску и по оеталој средњој Европа па и у више аустрискпх вароши је нашла својих жртав?.. Руски проФесор др Филагов написао је о тој болести интересантну расправу у московеком листу "„Рускија" Вједомосги". Др. Филатов доказује, да је инФлуенса иридепчива и нееносна али са свчм безонасна и прел'>зна болест, коју је изазвало непријатно време, те према томе није, као што су неки лекари руски тврдили, претхотчица колери. Др. Фолатов доказује то навађањем многих примера и позива се иа славног знадца епидемичних болести, проФесора д-ра Хирша који у своме деду „ручна књига хисторично -геограФске патологије" пзрвчно пориче, да је епидамична болест инфуленса, у икаквој свези са колером. Истина да је инФлуенса год. 18Л. иретхидила колери, али то је једини пут било и то случајно. Према томе др. Филатов изјављује, да нема основа бпјазни, да ће инФдуеаса имати рђаве посљедице на човечије здравље и жив 1Т човечији у будућносги. У Русији од неколиво модиона људи, кчји су од инФлуеасе иагила није на један умро. ИнФЛуенса се појављује у грозници, у јакој главобољи особито у лубањп пдомаша.ју 81ПП8 1гоп1аИ8-а (чело) и у некој ватри по телу по неке пацијеате муча тада и кијавица и кашчљ. По незом телу осећа се нека слабост и кдонулост. Бодест не траје дуже од 5—6 дана и за то време имч дана када се болеснак сасвам добро осећа, јер нема болова после таквих дапа обичио дође јака грозаица и јака ватра у телу, после чега пацијеит оздрави. Пре нека дан држчо је у Бечу проФесор Нотнагел предавање о инФлуенса. Оа је рекао, да се инФлуенса појавила у Бечу крајем месеца новембра када се тедан дечник у болнпци општој разболео. Знаци болестн те, који почињу са главобољом и муком, пок»заше одмах каква је болест. Но на брзо се појавн више случајев^ те Оолестц. Цацијенти, послужатеЉке и лечници у болници једно за другим се раз^олете ибо> Лесг уа етаде прелазиФи из једне у, другу дворану па и у другу кЛинику. Но он се напред, веЛа, мора оградита иротив тога, као да је ин^Флуенса предвесник колере. Бодест ова позната је била још у 16 столећу (1510. г.) но на жалост нема о том ближих података. У онште се незна да има какве болести, која се тако брзо шири као ова, Чак колера и жута грознвца ни близу се тако не шире, во ово није опасна болест а не треба се чудати ако ее од ње разболе 40-^50.000 људи. Као већина ••пидемија, таао н анФЛуенса дошда је са истока. Незна се, да ли јој је Русија колевка. Карактеристично је, да инФЛуенса не доЛази преко људп, те према т^ме не стоји то да је у Беч дошлч аз Лавова, него она помоћу маалама долази ваздухом. По данашњим назорима тоје без сумње бактеријска болест , но бактериодогаја јв још у повоју, те се не може знати о том ништа сигурно, међутпм надати се, да ће болест ова брзо преств ги, услед частијег и сне^ жијег воемена. Ио бечким болницама су силни лечници болесни од инФлуеасе и к^ле, да је спопада и проФесора Шр"Т^ра,