Male novine

болести су: грозница с јаком ватруштином. јак кашаљ, ужасно досадна кијавица и тешка главобоља. У штампарији, у којој се наш лист штампа, разболело се у очи Св. Николе од те грознице иет фица слагача. Скоро је ретка кућа у Београду, у коју се иије уселила ова грозница. На жалост, ми немамо санатетских билетенате да би смо могли јавити колико се њах разболело од ове грознпце већ морамо да пабирчимо по вароши. па ииак ни из далека ие можемо тачно сазнати број оболелах. * Из општине, Као што смо извештени 17. ов мес. бгаће по квартовпма београдским бираи>е преседника оиштинсаог, два члана суда и шест кметовсках помоКника, а 31. ов. м биргње одборанка Изабрани су већ цреседннци бирачких одбора ио квартовима, и то: за кв^рт налилулски Никола X.—Поповић, аензиопар; за кварт теразијска: Милутин Марковвћ адвокат; за кварт варошии: Т< ша Михаиловић т р г о в а ц; за кв фт савамалски Дим. Ћирковић трг»вац; за кварт врачарска Светозар Милојевић. чииов. мин. Фанансцје; зл кварт >орћолски Д«м. Ђорђевић, трговац. За заменике ових првседиика одређени су г. г. Ђока Новаковвћ, члан апелац. суда и Др. Ђока Димитријевић, о»д. лекзр. * Игранка, Сутра ће бити велика игранка с томболама у овдашњој ОФицирској касини. Почетак је у 8 часова у вече. Ко би од грађана хтео доћи на ову Јзабаву треба да се обрати коме од г. г, оФицира, који ће му улазницу набавити. -X„Малв Новине" и „Златибор". Ужички „Златибор" у свом броју од 3 д^цембра под рубриком „Месне вести" доиоси ову белешку : ЈЈ ХкЈ[(Л*Љв ЈГГУИМИС I Ј »ГПЈ .1 Д Ч|1Т VI стране дезнали смо, да је г. Пера Тодоровић у споразуму са ГарашанинОм покренуо лист „Мале Новине" у цељп, да прави расцеп међу радикалном странком. Та нас вест није изненадилд, ношто смо и раније билп уверени о томе. Но ми се надамо, да ће се сви његови злоиамерни планови разбити о свест и слогу чланова наше партије, као што су се и до сада разбијали". Пре свега имамо да изјавимо, да нисмо овлашћени давати никакве изјаве у име иашега власника г. То-

дороваћа, али ипак сматрамо зи своју дуждост па рриметимо, да је она вест „Златпборова" колико неистинита, толпк) злонамераа, јер г. Тодор>вић нити је покушавао нити покушава, ноти ће покушавати „да прави расцеп' међу члшовима радикалн} стпанке, па било то преко „Малих Новина" бало иначе Што је вужде г. Тодороваћу „да прави" тај расцеп ? Он ће п сам настунати, ако се буде радило као до сад, да се ни мадо не в>ди рачупа од својих обећања и програма. Даље, г. Тодоровић иије пи покренуо „Мале Новине", оне су биле покренуте још за време прве радвкалне владе, а покренуо пх Медец .ЈЈан и Кимпановић вапш ка> огласни л^ст и за месне новости. Г. Тодорорић је узео „М. Н." у своје руке још за време чича Нак >лине владе кад је већ био помишљао, да са иззесних разлога да оставку па државпу сдужбу те себи сгв рио срествО да иоштено зарађује. Одмах за тнм долаза абдикација краља Милана, долазак радикалне вл >де и отнуштање г. Тодоровићево из службе — н он је продуж 10 рад с „М. Н.", и иа тај начин створио себп срестава зажавот. Ни пре власништва г. Тодоровићевог, ни после, „М. Н." на једиом речи иису иикоме „иравиле расцеи," па ни радикалној страици. Љиховје задатак био и остаје: да буду неутралне према свима натим политичким странкама, да све појаве у нашем државном и друштвеном животу бележе и цене непристрасно, и оне су то постигле, нити то може норећи ни најзаклетији непријатељ и противник г. Тодоровићев. „М. Н." ће се и од сада држати тога правца, па ма „Златибор" и даље био тако „иоуздано" извештен и уверен о горњем з^датку г. Тодоровићевих „М. Н." Сваки озбиљан и поштен члан радикалне, па и св лсе друге КИУМЛ/ЛЈО. *јуј ирплплс Дс1 С6 увере у неиристрасност „М. Н." на ће им с тога и сувише лажна битп она вест „Златиборова." А најбољи доказ да је она вест „Златиборова" неистинита, тај је: што су данас „М. Н." најраснротрањенији и најрадаје чатани лист што никако не ба могле бити, да нису неутралне и непристрасве према свима и свакоме. Оволико смо сматрали за нужно да с наше стране издвпмо, а уверени смо да г. Тодоровић неће остати дужан одгов ;ра „Златибору".

Народна Скупштина нпје држала јуче седницу. * Подмгао тужбу. Како чујемо, против писца „Бомаб*" подигаоје тужбу"*ји г. Милутпн Гарашанин. ВЛолба г. Стојава Новаковића, којом је тражао да га Народпа Скупштина стави под суд због тврђења „Моп Апи-а" у „Бомбама", да ,]е и он као мипистар нримио 200.000 диаара. биће, како чујемо, од скушпгине ирамљена само к знању. Скуптина се, веле, неће уиуштати ни у какву оцену ове молбе, пошто, веле, ноко у скупштина Формално не онтужује г. Новаковнћа. Оболоо. П народна носланик поп Јанао Пурић јако је оболео од заиаљења илућа. Данас је девеги дан кразе, када се решава живот ила смрт. * Таушанззић — Гдшина аФера. Од неког времена о овој аФера са свам се престало горати. Ништа се не чује да ли се што ради и ,је лп урадио пследник г Паја Махапловвћ. .Усиед тога се по вароши свакојако говорп. Неки веле да ће се цела та ствар заташкати, ,јер бн и даљим терањем ове ствара и г. министар унутрашњих дела изашао у неповољиој светлостп, у коју је упао са свога неискуства. Друга опет тнрде да је ствар још у раду и да се п даље трага; да г. министар унутрашњих дела у целој тој аФери неће пмати шта да повуче, јер ои нпје издавао иикакве протлвзаконе наредбе г. Глпши Ово се парочито тпче догађаја од 14 и 15 маја, за које веле да их је г. Глиша инсценирао. Занпмљиво је да ову другу вест тврде људа, који ту ствар могузаати, а који међу тим ппсу прпјпточ* нм дитгагпње владе, у онште пи г. миппстар унутрашњих дела посебице! Шта је у ствара од свега ми не знамо. Сматрамо за дужиост да забелажнмо што се говори и да напомеиемо, да смешио изгледа да се о тој аФери тако на је^анпут заћутало. <0> ДОМАЂЕ ВЕСТИ Из Алексинца пишу „Тимочанину" „Овде је долазио један предузимач,

Енглез и прегледао парФинске слојев е а особито је иривукао његову пажњу богати слој од 30% параФина, који се налази у селу Краљеву недалеко од Алекеинца. За тим је посматрао параФин у бованској клисури и онај у селу Богану. Пошто јеовај параФин .регледао, отишаоје у Ргоште, село у књажевачком округу. а за тим се, прегледавшп га, вратио у Алексинац, те је одмах ступио у преговоре са овд. закупцем краљевачког мајдана г. :Јованом Анелом, пиваром, па, иогодивши се са њим, отишао је у Београд, да поради да скупштина, усвоји његов преалог о подизању параФинске Фабрике." Мучно ће се Енглсз вајдити код скупштине, јер смо уверени да данашњи скупштинари ни но коју цену геће индустријске моноиоле. -О-О' оШЗ БЕМ СВЕТА — Великаш чисти улицу. У Бечу има један зјвод , у ком се васпптавају само деца великаша а у којп грађанска синови само у ванредним приликама могу да досау. У том заводу је претпрошле суботе у једкој малој собици седело друштванце тих веЛикашких питомаца, па проводило време у разговору. Испретресали најповије догвђаје па повели реч п о последњим великпм мећававама, које су дале многом сиромаганом свегу лепе зараде. У том разговору ће р?ћи једно херцешче, да нп за сто хиљада не ба разгрћао саег један целп дан, а једно баронче ће му одговОрати, да ба оно то учинило мног > јеФтинпје. Том разговору ба крај, да се баронче Р. оикладало, де ће у иедељу ,цели дан, ОД јутра до мрака разгртнта снег. Ако не издржа ту тешку радњу оно ће битп дужно да плати неку своту. Ако ли пак свлада терете тог тешког аосла, то херчешче да^му плати опкладу, која се утврдила у ваше хиљада Форината. У Недељу око 8 сати изјутра се баронче ишуњало из завода, набавило негде логае хаљиие па се пријавило у канцеларији обртног друштва и попудило се за надничара, Рече, да је васиитано за друге нослове, алп да не може нигде да нађе зараде. Надзорник му уклопи лопату у шаке, те је наше баронче у 9 сатп радило већ у велико. Вредно је лопатало снег, па је ту тешку радњу са једпам сатом одмора преко нодпе, све до 5 сати

подлиота:

ДВА САВЕТА ПРИНОВЕТКА П. В о л к о в а.

(Наставак) — Ти си три године поштено одслужио код мене, продужаваше домаћан; — да ли већ, не мислиш, да — сачувај боже ! — хоћу да те вређам ? — Чујеш, газда, одговорп Топорков: кажи ми, молим те, како ћу ја без новаца да изиђем на очи пред моју жену, која ће се морати по свету да се скита са децом ? Ти појмиш и сам те ствари . .! — Иване, викну Бајбак не криј од мене ја скроз видим шта ти мислиш. Али упзмтп ово што ћу ти сад рећи ако примош ове моје савете, та ћеш у ск >ро бзтп срећан човеа као и ја д >ћи ћеш кућа са њнма богатији, но кад бих та

твојих хаљаду и двеста рубаља, положио сад у твој кожни ћемер, да их кући одиесеш. Најзад, ако баш у то не верујеш и остајеш при томе да ти дам твоје новце, — леио, узми их, молим те, ја ћу ти их одмах датв; алп само не окривљују носле мене, кад се састанеш целога века свога кајати, што ме ниси послушао. Узе се Иван мислити; час се чешкао по потиљку, час но челу, а очи беше упро у тавчн, као да посматра: е да лн на њему нема написано шта ће, кукавац, да ради! Но, па срећу Бајбак, који је хтео пошто ио то да наговора Тоаорко ва да трампи паре за савете, — рекне: —• И опет ти кажем, Иване, да ја скроз впдмм шта ти мислиш, и, истину говорећи, жао ми је да не верујеш у моју реч... Хеј, море' узми моје савете местб новаца! !н ако се, кад кућч дођега, покајеш то — иа! — врати се код меие натраг, одслужа ме и четврту гОдину, п ја ћу платити целе две хиљаде рубаља... А, нристајеш ла? Да ли се Иван повео за речима Бајбоковам, у самој стварп добродупшо верујући му, или што га с& по навици, све неирестано још бојао као свога газде, илп шта друго, тск сгвар је у томе, да он најзад прасаие д-*. нримч савете у место новацо. „Ко зна", мишљење ои, „још жожда и нпје то Бзјбак што сад говорп са мном

већ је чо сами вечастиви у његовоме облнку; у таквом случају свакојако мп је боље да Јна све иристанем, само да здрав и чатав одавде ноге извучем..." Још није Изан честито ни изискао да пристаје на прсдлог, кад га Вајбак са очевидном радошћу, дочепа за руку, посади на |клупу и рече да се обрати лвцем истоку и да са пажњом слуша. — Слушај, Иване на оба уха, рече он; а тим: јер ако не будеш тачно поступао но овоче што ћу тп рећи, — бићеш срећан у свему.. Но, шта је? Је си ли готов? — Слушам на обадва, одговори Топорков. Изволи говорити! — Ти си, дакле, тражио твој »јлук за два савета.. Је ли тако?... Тако... Ну прво, деде прекрсти се и пољуба ону тамо ик"ну... Добро... зажмури сад, да би боље могао запамтити п пази, не говорп ни једне речце!... Иван зажмури, а Бијбак настави: — За твоје иовце, ево ти о?а два савета: Савет п/рви: Кад хоИеш пуИи својој ти иди главиим друмом ни иод којим условом^ ни у стра.ху ни на игечац не савраКај. Слушаш ли ? Наставиће се

•гЈЧЈС'#—