Male novine

Народна скупштина, пошто је на нрвом чвтању ^свршила претре буџета, јуче вије држала счдницу, а данас ће наставити рад. * Претрес. У среду 20 о м биће у суду вароши Београда претрес уреднику иашег диста због чланка: „Да л је полиција им Романија" убр. 244 и због чланка. „Радикална влада и штампа" у 286 бр. нашега'листа. Како тужба вели, у првом чланку нанео је увреду власти Ју лицу управитеља г. Г,1ише за кога се тврди да је од Павла Петровића трг. из Неговина узео 50 дуката мнто, а У другбм чланку нанео је увреду г. министру упутрашњвх дела. * Оставка. Као што чујемо г- Др. Лаза Начу вршилац дужности управмика Монопола Дувана дао је поиова оставку. Непојмљвво! Изгледа као да овај човек ништа друго и неради но само сваки час да је оставке. Но овом прпликом, вели се, да је г. Пачу решен, даје не тргне натраг. Као узрок наводиседа се г. Пачу нашао увређен, што је скупиггина хтеладве-три хиљаде динараод плате да му скреше. Да не буде ово само 1 ;аква реггресалија од стране г. Пачу-* на решеље скупштинско оеносно његовог буџета? * Са збзра. На јучерањемрадикалном збору кандидовали су за општинско часништво: за преседника г Никола Па шић, за чланове гг. Нпкола Вулковић и М. Банковић, и за кметовске помоћнике гг. Дим. Вељковић, Јов. Илић, Јов. Амгонијеввћ.°К. Чупић и ЈеФта Немаровић. На збору код „Славије" кандидован је за кмета онога,'краја г. Коста Д. Шпартаљ адвокат, за кметовске помоћвике гг. Милорад Јанковић и Милија Јанковић. Овај збор послао 1е депутацнју збору радикалнбм код Бајлона с молбом да прими ове кандидате, али лмЈЈј радикалви збор није „услишио" молбу. ««« <♦♦>»«► Народна Скупштина Б1Х редовни састанак Среда 13 децембра Састанак отворен у 9 час. пре подне. Председавао г. Катпћ. Бнла су сва г г. Министри сем Вујића, Ђурпћа и Таушановића.

Секретар Лазаревоћ чата протол 1 ј У11 састанка, Ћираћ молбе и жалбе. Прелази се на дневнз ред. Претрес буџета минпст. грађевине. Код одељка II, одбор је до^ао да се са том истом суиом регулаше и Дрина. Шип. грађ. вели да је ова сума мала за регулисање Доине, њоме се могу само да осагура_ју нека месга дуж Дрине од поплаве. Скупштина примп измену г. мпннстра. Код одсека III одбор је смањио суму 100,000 на 60,000 дин. Мин. грађ. вели да је*прошдах година тај буџет био 130.000 дпн. а ја сам смањио на 100.000 дин. Одбору је било мало и то, па је смањпо на 60.000 дпн. Том уштедом укинути су додаци окр. пнжињера, чиме им је и плата смањена, а то је са свим неумесио, јер су им плате и ин&че мале. С тога лредлаже Д1 се сума, уштеђена од другнх позицвја, која износн 17,000 дпн. дода окр. инжињерича. Лешјанин се слаже с мин. грађ. СрвтеуовиК се слаже с одб. мншљењем. Р. МилектсовиЛ се „на ирамер" слаже с мин. грађ. М. СмиљаниЛ одобрава одб. редакцвју. СреКковиК одобрава предлог манист. грађ. Известилац брани одб. мишљење. Скупштипа прими прочитану позицију по предлогу одб. дакле да буде 60,000 дин. С овим је свршен претрес буџета мин грађевине. Претрес буџета дирекцпје држ. жељезница. Исвестилац вели да одбор код овог буџета није учинио никакву уштеду, пошто је то још нова ствар, на не знамо где се модсе учпнити уштеда. Код одељка V, АвакумОвић је прчтив тога, да неуказни чиновндци могу имати плату 6,390 ДИ н, што по старом износи 1200 талира, кад највећи инжињери не могу пмати већу плату од 700 талира, и да један неуказни чииовник буде већи од начедника миннстарства. МагииЛ се слзже с Аввкумовићем

Др. Ђ. Летровив брани одборско мвшљеље п побија разлоге Авакумовићеве. АвакумовиК веди да кад јв г. предговораик устао да побије моје разлоге, ја сам мислпо, да ће навести, какве су дужности благајника, доа он ннје баш ништа навео, а што се тиче бегства Касике, баш то је доказ, да се под видом неуказних чиповиика скривају којекпкви ^људи. МашиК вели г. Др. Ђокх не може никоме да пребаци, да је лакомислев, особито овде, где се ствар тиче благајне, јер сам се баш за то п спремао, зато и опет ост&јем пра св >ме. Др. Ђ. Петровић велп да је из гов ра г. Авакумовића, увидео то да свакп указни чинознск мора боти поштен. ПрокоиијевиК вели ако су и остале плате удешене, према платама ових неуказних чиновнпка, онда је горе но наопако, с тога никако не могу да одобрим ову суму. Легијангсн питао би мин. грађ. зашт) се чпновници с тако великим платама не псстављају за указне. ЂуриК вели да чиновнвци жељезнички, иорају да им.чју ведике плате ношто је ту ведика одговорност, да се пази да се несрећа каква не догоди п т. д. ПрокоиијевиК вели да не може никакве несре ће бптн на жељезвици ако благајнику на жељезници буде мања пдата. ЈоксимовиРх, вели да би требало овде место пеуказних чиновника поставпти указне и то само Србе, јер кад је мало пре бидо да се нашим инжињерима смање додаци, онда су ,се сви диглп, а којекаквим странцима дају се толике плате. ! АрсенијевиЛ вели да треба мин, I да сбјасни, какви су то неуказни чн\ новници. I М. РистиК вели да је боље да су Iнеуказни чиноваици, јер онда неће имати певсијс. Скунштина прими прочитане суме. С овим'је свршен претрес буџета дирекцпје држ. жељезница. Претрес буџета мин. народ. привреде. Код одељка пошт. телеграФског, Л. Лдзареввћ велп да је боље да се укину секретара к^је веће класе а не IV и V. Скупштипа примп предлог одборски. Ммк. аривреде вели да је у одбору решено, да се код одељка „општи трошкови" а за набавку каса, укине сума од 1500 дин. и ја свм пристао, ади|ме је сад рачуноводство известило да има пет нових тедеграФ. штација, које требају да имају касе, с тога молим скупштину да одобри предложну суму. Скупштина прнми пзмену г. мин. Мин. н. ир. каже да не треба дати помоћ трг. занатлиском одоору у Београду, ношто ншпта пе ради. Д. ЋирковиИ вели да ради тај одбор и да му трсба дати помоћ. Др. К. Дини\х предлаже да се увећа сума §ар за 10.000 днн. на потпомагање индустрије и заната. 13. РадовановиК слаже се с предлогом Др. Динића, шта више би преддожио да се сума од 20,000 дпн. повпси на 50,000 дин. Р. ПоиовиЛ веди да бар за сад нема смисда да се увећ^ва ова сума, пошто се не.знава шга ће се утрошпти, а доцније кпд се донесу законп о томе, онда можемо још и већу суму одредити. Р. Жиленкови/1 сл>-.же се с предговорнвком. ЂуриЛ предлаже 100,000 дин. иа гу цељ. Т. К, Сиаси/1 одобрава предлог Вићим Ј оксимовиЛ одговара Ћирковићу, да не треба дати помоћ трг. занатодбору, пошто ништа не радп, даље вели да треба још ова скупштина да донесе закон, како да се помогне пародној привреди и да се^сва уштеда на мист. привреде унотреби на ту цељ. Мин. иривр. ] вели да је ова сума од 50.000 дин. одређена на потномагање занатлијске школе у Кра ујевцу и на ћилимарску радњу у Пироту и Ужицу, а потпомагање остале привреде за сад нам Финансијске прилнке не дозвољавају. .1. Ж. ЈовановиЛ предлаже да се ова сума употреби искључиво на потпомагање заната, Скупгатина прими предлог В. Радовановића. (Јуришић против). Пссле одмора Секретар Милијашевић чита указ Кр. Намеснпка, . којим се постављају за владине поверенике при претресу буџета мин. војног Св. Радојчића. и Ј. Дамјановргћ Паставак дебате буџета мии. нривреде. подлиота;

ОШЗАК 0 ПРЕСТОЛА РОМ&Н ИЗ ЖИВОТА ^БАДКАНСКИХ НАРОДА у 90 глава — с иоговором (писац задржава сва нрава)

(72.) Причило се о одлучвости госпође, она не говори много; одмах у по четку своме покаже све што има очекивати, — ко је мудар, па ирими срећу која га је снашла — благо њему ! Ко двоуми, устеже се, колеба , тога просто склоне! Од свију ових прича много је бвло истинито, али, као обпчно, много је било и нзмишљено, додато.

На ипак, све то узето у скупа, створило је о г. Мони такво мишлење, да су је се и бојали п избегавали је. А.ли једно није требало губити из ввда, г-ђа Мона била је рођака кнежева код које је он често одлазио и по некад проводио читаве часове. Док је кнез био дете, ова околност није имала велзка значаја, нити је на њу свраћана особита пажња. Али, од кад је кнез поодрастао омужао, постао млад љубавник и младожења, од то доба г-ђа Мона иочела је улазити у моду и постајати средиште једном делу звониградског отменог женског света. Приче о аезгодној прошлости њеној, као и о свима другим прошлим и садашњим гресима почеле су бивати блзжије и налазити извињења— Чувена породица, велика кућа, многа нознанства, велики доласци, положај мужа, ,око кога се купе млади људи, молећи то за ово, то за оно, све се то узимало као објашњене и разлог за односе госпођине с младнм л 3 удима. — Љ>уди долазе послОм, неки и да се преноруче, свеје то из поштовања, а г-ђа их дочекује, каО гостољубива домаћица! 1Нта ту има грешн<|? Обична учтивост, коју само простаци не разуму,

■

Сад се већ говорило и о многим доброчинсавима госнође Моне — како је за један обнов љен, стари манастир сама „својеручно" извезла „диван чаршав за часну трпезу," како је сиротици Јулки не само дала свусвадбену спрему но јој нашва и красна младожењу; диван, млад вредан трговац, љеп, да очи од њега не одвојига Истина, новајлија је, тек сад отвара самосталну радњу, али са својом вредноћом и учтивошИу мора далеко дотерати. Причало се и о неком просјаку без руке, којије госпеђи Мони догаа, унраво го, а она узела нове кошуље п панталоне овога мужа и одела га. Причало се и о некој болесној баби, коју је г ђа Мона десетак дана држала у евојиј кући док пије прездравила, дајтћи јпј лекарску ггомОћ преко свога рођепог домаћег лекара. — Таква добродушна жена! Такав ,анђео! Па о њој да се шире такви безобразлуци! Као да је то могуће, тако благородна жена да буде тако развратна! Не, заввст! Све је то само завист и злоба! (Наотавиће се)