Male novine

БРОЈ 2

УТОРНИК 2. ЈАНУАРА 1890.

ГОДИНА /|'

ИЗЛАЗИ ОВАКИ ДДН

?~кгш

БРОЈ 10. П, Ц.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 30 динара За ио годиае 15 динара На 3 меседа 9 динзра И РЕТГГ ЈООИ1Х

ДНКВБИ ЈИСТ 8А СВАКОГА Претплзта из унутр. полаше се саме кед пошта За Бееград нема првтплато — ћшаг бв продаје на број

НиОМА и рукописи ШАЉУ СЕ ВлАСНИКУ „М али Н овина" Топличин вема(; 6р. 17., на герке«? си.фату.

Прешлата се лрима ход овију пошта у Србијк

ЦЕНЕ ОГЛАСИКА На првој страни од иетит. редч >0. ир. дин. а на четвртој од петит рвда 10 пр. дин. ПРИПОСЛАНО стаје 50 пр. д. од петит реда шх5)Б штш

Огласн Јевтино, по потреби и са сликама.

За свако оглашење пла*а чв држ. таксе 20 пр. д.

ВЕ'!Ш ОГЛАСИ ио ПОГОДВИ

БЕОГРДДСКЕ ВЕСТ^ Његошо Величанство Краљ присуствовао је јуче служби божјој у Саборној цркви а ТГ>ено Велитанство у цркви Св. Наталије. * Вчсока посвта. Љегово Величанство Ерал. Александер посетио је јуче Своју Матср Крал>ицу Наталију у нлен паради и честитао нову годину Својој Матери. * Честитке. Војна капела јуче у прозорје честитала је нову годину намесиицима и министру преседнику. * Подворење. Јуче сусва г.г. министри ; а и г. Пашић засебно, били на подворењу код краљевског намесника г. Ристпћа. * Службени коминике. Службене новине од педељ : донеде су овај службени коминике од 30 децембра: „Поводом пронесена веста, "кзо да је Његово Величанство Краљ Мил«н у последње време бво Оставпо Параз и да се звдржавао по неким другиг местима , овлашћени смо изјавати, да Његово Величанство ни једног тренутка није остављао Француску престолницу, од каки је последњи пу г ез Београда тано отншао." Како смо ми неколпко иута доиели белешку, да бив. краљ Милана пема у Парпзу, и како је оиај компннке упућен на иашу адресу, то смо и „ми овлаићенв пзјавити", да се онакав глас нО вароши проне > из мгродавних кругова, да јв ту вест саопштио и ласт, за који се вели да је двореки, да стоји у блиским односима и с намеспнштвом п владом, најзад лист коме је Фактички п гланни и уреднвк и одговорри уредник српског службеиог лпста. Мазад примећујемо да се у вароши и поред овог службеног компникеа још непрестаио верује, да бив. краљ Мплан дуго није био, нати је сад? у Иаризу. * Претрес. У уторак 4 о. м. биће у суду варошп Београда претрес уреднику нашега листа „због увреде нанете Његовом Величанству владајућем Краљу, за тпм због увреде и клевете нанете Управи вар. Веограда и управнику г. Глиши Ђорђевићу, и иајзад због увреде нанете министру унутраш, дела". * ПИС НА УРЕДНМШТВУ Неколико питања и један савет радикалним браниоцима i овосадског убиства Господине уредниче! Изненађен и пОтресен падом уредника „ Браника" од руке Јредника ) ,3аставе., и намерап сам био да се

овој новој трагедпји српско 1 , овом

новој слици Јада одужим и у уло.ш листе, колико год

п чемера наших, источнога Фатау својству сувремена новинара и полптичара. Али ме је, корам првзнати држањз наше пОлузванпчпе штампе орема догађају *) тто но реч, „из концепта" избпло, п ја вас за то, Г. уредначе, модим да ми дозволите, да, у месгО сваког академисања ил' моралисања, адресујем преко вас: неколик« питања и један савет радукалним браниоцима новосадсног убиства. Дакле. 1-во. Кад и они, кад мсрискн радикали, надазе да у иолнтвчкој борби пије слободпо, није дозвољено, служиги се ни језиком личне увреде, ни пером јавне клевете, онда, да ли они нал;}зе да је слободно послужити се оружјем — убиством ? Питање је врло, просто као шго је врло јасно: је л 1 слободно убити кад иије слободно никогч чак ни увредити? 2. Кад радикали, кроз зубе једног свог „Одјека," а кроз уста једног „Дневпог Листа," нмају и те жалосне воље н стидпе куражи да ,ј»вно сведоче: „да је — Фактачки убпца Мишс Димитрпјевића" — да је Јаша Томић прав! и „да нема те правдв на свету која би, ироценивши све уз роке смрти Мише ДимитрцјевиИа м гла реКи да је за и>у кркв" **) онда их молимо само да нам одговоре да ли се та иравда може добити и у њиховој кући, а пзрећи п над љнховом главом? 1!а пример, али еаме на нример. Да ли би браћа око „Одјека" или „Дневиог Диста" нашла да би Пера 7 одоровиИ био прав да је, рецимо, за опо „указно отауштање ив државне службе због бешчнаеКег дела " убио госнодииа Свет. зара Милосављевића? вли, ако је ту гМилосављевић бпо само министарски орган нек јаче воље, аправи виновник љаге да се крио пза завгсе је*не целе странке, то да ли би Пера био прав да је потегдо и убио, рецимо једног Косту Таушановића? Молимо за одговор ? Случај је савргаено наралелан, а кије и истоветзн само у толико у колгкоје природа увреде давала веће право Иери Тодоровићу д& буде убица неголиштоје то било код Јаше Томића. Јеет, пма некогкоји је п јавно и званичпо, па чак и указно, љућу увреду нанео у светлости судске иресуде црње и ружиије оклеветао — једног Перу Тодороввћа но што је Мвша Димитријевпћ, с овим писмом могао да увреди једног Јашу Томпћа, Баш по стр гој правдп и судећи, Миша није пи увред о Јашу, па ни жену Ј^шпну, него је изношењем једног проклетог писма само комнромитовао прошлост једне бивше девојке. Ако и о кога, Мааа се доиста твме /алеко пре п више огрешио — огрегиио се доиста несретно — о приватни дом једног нклсг бор-

ца сриског, о ФамилиЈарно оме једног Мвлетића, него ли и о какву част Јашпне личности, па узмито га, како год хоћете, као човека, »ужа ил' полптичара. Ну, рецпмо, дајеубијена баш убицу лнчпо у живац дарнуо да му је на част дома од кад га је стекао, дрско насрнуо, онет морамо да питамо : зар је крв људска баш опа вода у којој се светпља части пере? Радикали веле. да јесте — јер веле „да је Јагиа ТомиЛ арав и — и онда молимо само да нам одговоре на питање. 3. Донуштају ли они, данас као власт а сутра камо и касација и мт.елацпја, да се та кста „правда" и логикадруш. нримени на нример наједног „Моп Анп-а пли пошт је тај господвп самојавна Фирмаилмаска нечија, то донуштају ли они да се иравим ливцима оних „Бомаба и може љраћати жалост за срамоту и у виду каквог јавног и грозног убиства ? Као иравични људи, ми не тражимо ту ии мало веће право за је ног Милутина Гарашанина него ли што га.натгример „Дневни Лист" види оличена у Јапш Томнћу; а не тражимо га врло просто за то што ни Гарашапииу I е треба пишта више од једне правне ил моралне дозволе: да може С8М бити и судија и осветник у иитању части, те да ју може властитом руком прати и опрати? 4. Кад радпкади веле да је ,убица Томнћ ирав само за то шт .> се налазио п<буђеи да бранп „част" своје жене — пре него му је и била жена — то, да ли су они баш спгурнп да би и Миша Димит; ијевпћ погииуо од Јашпна пожа да наје елучајно био п аолитичаи противипк и супарник њсгов? Па пример. Да јс тај Миша Димитријевкћ био какав прљав новосадски пиљар — човек без пкаква гласа пл значаја п да му је као такав жеиу увредно, — девојачко пасмо њено на пијац изнг о — да лп би гг онда Јаша учпнио ово што је учинио ? да ли би чак п за вредно сматрао да о так вог једног нпгатавца свој „пероргз" 1 упи ? Очевпдно не\ И онда. 5. Да ап је Том ћ радикадима арав за то, гато је у ствари — само ареко Мигиина гроба — убио све своје ? Јест, и ону несретну жену коју је налазсо да мора да брани, и ону светлу „Заставу" која му је у мирач донета, и ону кућу, српсжом роду скуну, иод чијим (..е кровом још вије душа клонудог јунака, а бије срце млнђнн (г почомка. Питамо, да ли је прав Јаша Томић српскпм радикалима и за тг>, што је у слепоме гљеву ссветничком заборавио да ои

спреме и пауке, да жртвује име, благо и интерес за које се нокодан>е боре — и која су туђа тековина, једвом простом осећају личном, па ма како он увређен био? Да! и која то правда, људска ил'божија, која је је њега худог могла научити: да усиегино перо новинарско замењује убилачким ножем? п то ножем наоштрен"м п наперенпм, пе у часу тренутног планућа, 'већ на брусу дугог размишљања и тоцилу ладног умишљаја.... Не. Јашз је Томић крпв и то тако крив, да он треба на суду да — умре. Маџарп га могу и пустити — душманскн су њихови рачуин — али Сриство мора захтевати: да убица брата од мегданч гливом плати за своје злочивство. Јест, и то је наше тврдо убеђење — створено и основано на оном нстом и моралу — "који је иајиовије „Застава" из иародне Д)ше и срца извладила, и на челу, 8« мото узела, Пи ио бабу ни ио стричевима. ВеК ио иравди бога истинога ! А сад ево мадо и савета — на адресу вашу, радикали — нек се п&ђе злу вам ие требао. Тај је савет скроман и он гласи: проучите добро прави значзј ове трзгедије ! Убиство Мише Димитријевића може вам изгдедат и „дично" „мушко" па и женско; али је оно на дну д| а иолитичко, иартијско ривалско. Верујте, није ту само један Јаша убн> једног Мишу (.оог жене) него је ту и уредаик једног српског листа убао уредника друг г сриског листа, вођа једпе српске страпке убао вођу друге српсее странке нашинскп да говоримо — убио је рад^кзл либерала! Међу тим Крв је л.у дска рана, наоиака. Она је пзлазила на нос п најсидиијим царевинана на евету — камо д' неће странцн једног Јаше ? И збиља, ако ви, рпдикали, нисте у школи Светозара Марковоћа нпшта боље и нишга вигае, | д Јаше, научпли, онда само имамо толмк.о да вам кажемо: да у к лико нре ви заборавпте тај и такав радикализам у толто боље и за ваше р ђе е коже и за вагае русе гле.ве. Пит је народ С |>пски она апелата код -које вам јога и такве стварп могу да уаале. Ма како да је несре^ан ои данас у и.бору иолитнчк т иравц?, он нитп је толико слен, ни тодико пуст, да у брат убиству нађе лека своме злу, а у браниоцима убица св >је апостоде. У Србији парочито ирођите се ви ироповедања ил правдања, онога гат,> ®Јагаа Томић учини у пвеву, очајању, лудглу пли какво му драго несретпом

*) Види тон и тендендију писап>а о овој ствари у „Од,«;ку и и .Днеином Листу." **) Види Срој 297 (од 29 дек.) ,Д. Листа"

(аојаван чсвек, као српски борац ' стаљу психол шком Од вае као с>ранч поборник и не ирииада свби коли- ке у власта ми очекујемо п више кО барјаку под којим војује, колико иамети п више срца но што га је идеалу који га покреће п народу и могл^ имати један Јашн Томић у који га подиже? Та далеко од тога часу ка-1, је самртни удар задавао | да можемо и у соу спити да намер- 1 једноме другу и брату Орбипу, у | ни убвца може бити прав, ми на борби протвву општега душманина, пр тив питамо: како је смео један па на послетку и ч^ веку, с к»,м га ч век Томићеве свести, Томићеве је вр.ме или аолитика могла тако