Male novine

хартије. На један пут жтирока, сјајна месечева зрака нробисе кроз отшкринуту завесу на прозору ијасно оевели патос и један крајичак мог пмсаћег стола. Бацим перо п нриђем прозору. На пољу је бпда дивна. месеч^на. Огромпа сјаЈна. месечева кугда стајала је на сред неОа и љуљушкада се подако. Небо је изгдедтло као велогледно, плаво, дубоко језер>, у чијој се дубпна губе и сјајне зраке

Ати оно, за што бих ја три пут дело нз § 108. кривич. закоиа. Паде главу дао, да просто не може бити, нам одмах у очи тај § 106 Оно, до то је била жалосна ј ава. | душе, ми знамо м! оге нараграФе под У тај мах мени сама душа зан-1 које су нодвођене кривице што их лак«. Моје јадво срце скупп се и сте- ј наши бедни нОвииари учинише, али же у мртвачко клупче, као оноуле-јтај, ама баш никако, да нам падие ту самртно рањен голуб, и ја осетих! на ум како гласи. И сећај се и секако се у мо.им грудима нешто от-1 ћај и, — ама баш ни како се ио шкиде и расцепа; нреда мном се смр-! ње. А највише нас је заинтересовао че; нрво руке и ноге, пами ондаузе тај параграФ, просто голицао насје'

дрктати цело тело, и Ја се нехотице срозах са столице, прво падох

месечеве, ч жудии погледи људски. I " а колен а, па онда падох ничице, мене

На земљи је царовала непомућена, сЕештена тишана... Мене обузе нека кеизмер-а туга. Осећао сам се тако сам, тако остављен и взгубљен у овом широком свету, у овој безмерној тишнни. Вигде никога св-га, Н1 драгог и бдиског. Ствре родитеље прогутали гробовч; родбина помрла или прснуда но свету. Прва жена лежи под земљом... з друговр, пријатељи, политичка браћи, они с којима су проведепе најлрг.ше успомене, то је дааас све одрођено, омрзнуто, завађено — то су данас вајгори душмани, највећп крвницн... Па ова кућа! Она је тако рећн још јуче била за мене тако светлаипуна, — а данас, п тога више нема, п то је нропало, ност?ло.... п ја једи.ш стојим још овде као огорео, црн пањ у пдавини. Срце мн се болно стеже и ја утекох с проз< ра! Враћајући се столу, погдед ми паде на читав за вежљај још неотворених новина. Маијим се и нрво извучем „Заставу". Узе је читати, јер хтедох читањем да разагнам ову тешку с^ту. Одлах У првим редовима наиђох на моје лме. То ме још више заинтересова. Иочнем читатп даље. На једдн пут мени новиве испадоше из руку... „Застава", Јашина „Застава" говорвла је о мени. У најгаднијим изразима, с нравим дрољинским подмигивавем, пецкањем и вкцевима, она је вукла моје пме по блату п понављала против мене познатегнусне клевете. Да „Застава" без икаква разлога и реда грди и напада мој подитички рад —ја сам на то већ баосвикао, а такви ме нанадаји нису већ више потресали. Али да ће се Јаша спустити тако ниско да забрља рођеним образом чак и ово ђубре — то накад, накад, никад нисам могао веровати, и у први мах чисто нисамхтео веровати својим рођеним очима.

беше саломио страховити бол ; оку пан сузама, удармјући се обадвема песницама по глави, ја могах изустити још ово: „Зар и та, Јашо? И ти, и ти, зар и ти?!" Више нпсам м гао говорити, сузе ме угушшне, грло ми се стеже и посде се дуг > и дуго чуло сам > цспрекидано, болно јепање! Готово но

кад поред њега умотрисмо још и „!?" Помислисмо одмах, да ту има нешто кад се наш колега и „диви" и „пита." Лупали смо дуго главу шта ли то може бити и ништа нам друго не остаде већ да загледамо у кривични законик. Узесмо под мишке „Мали Лист" од недеље и упутисмо се најближој књижари. Замоламо да нас за тренутак нослуже кривичним законом. Дадошенам'. Отворисмојош једном „М. Лист", лепо стоји јасно и разговетно наштамнапо „подводе-

часа ја сам горко, горкоплакао, про-; ћи кривпцупо§ 08. кривич. зак.(!?)." стрт по патосу нпччце. Пдакао сам Отворимо и кривична законик, а тана> што плаче мало дете кадму.сва- мо лепо и разговетно стоји: „§108", ка суза са срца искаче ; плакао сам за тим одмах стоји у загради не само очима, но свим срцем, свом погодите шта? — од речи до речи

душом својом! Моје су сузе пекле, опе су биле вреле и крваве! Кад је било истекло већ толвк» суза, до сам опет могао говориги, ја се исправим на колена. Клечећи тако, с мокром и згужваном „Заставом" у склопљеним рукама, моји се погледи отеше горе к небу. Ја нисам религиозно васпптан, и нисам веровао у божпју правду и казну. Али у том очајном тренутку осећајући да су све земаљске и људске ствари и сувите малене и немо1зне да би могле ублажити и стишати моје јаде и моју неизмерну тугу мој ее поглед и нехотпце беше отео горе к небу, и ја сам и нехотице, несвесно горе тражио свој спас, и само одо«го очекивао утехе'болу свом. А моје дедене усне почеше шапутати прво тихо и неразговетно, а после све јаче и ватреније. (Настакаће се) БЕОГРДДСКЕ ВЕСТИ Неко се пребацио. „Мали Лист", у своме број 7 од ведеље у белешци „Тугкепи смо", доноси како је исти лист оптужила полиција суду за чланак у 16. броју иод насловом „Је лп Србија спахилук ваш, — вп црне расшзкуће њене!" и велв, даље, како )е полвција у тужби својој навела, да је тим члан ;ом учињено

„ Укимут је изменом од 15 Јуна 1863 год. и — Ми сад видимо / чему је цела ствар, — неко се пребапио. Ако

но детињство Њеног Високог сина и како Је некад тако исто уживала гледајући га кчко се Он са својим вршњацима пријатно вабавља и тада су јој грунуле сузе на очи. * Један умесан апел. Већ од неколико дана говори се у нашој штампи о Комарљевој карти којом он све најовејаније српске земље даје Бугарима. И све оно што мисли српски, све оао што дише српским духом, све што има и и^крицу љубави према овој земљи, према држави, према свему ономе што је српско, сво то мора да јаукне од братског ножа који се забада у срце свему оном што се зове С риство. А.ла брат брату најдубље очп вади. И ми се са свима придружујемо једном нашсм колеги, који је нрви преко јавности управио иитањена Његозо Високонреосвештенство г. Мнтрополита Михаила, да ли он као Србин, као грађанин ове земље, сме узети на се моралну одговорноет, дабуде и даљз члан друштва, да и даље сме пружити своју српску руку оним људима, која сз тако грозно, тако страшно огрешише према Србима, српск >м народу, Српству. Јес,

је наш кодега, молпли би га, да то ви сте, Високопреосвештенство „члан

исправи, да не брука нашу полицају, — и онако јој је мало њених јада, а ако је полиција... ако је иодиција?... полиција?!... хм! * Тужба државном савету. Како смо извештени, г.г. ОФицири, којима је буџетом погажено једио стечно ираво, које им је и уставом ујемчено, поднеће ових дана молбу г. иинистру Финансије, да им изда, решење како им се неће више из,«авати додаци, на који они, по закону, имајуираво па ће, како веле, то решење прило жити тужби, коју ће поднети државном савету, да он реши је ли на закону оснввано укидање њиховвх додатака. Ми ово за сад бележимо ка > глас који се проноси по вароши, а шта буде даље учпњепо тш овој сгвари изнећемо нашим читаоцима. * Дечија забава. Њено Величанство Ераљица — мати приредила је ирекјуче, у ведељу, забаву, на коју су била позвана деца из ирвих београдских кућа. Каао веле, Краљица је врло пријатно провела у кругу ваивне дечице, уживала у њиховим детињским вграма, али, у исто време, ова је забава узбудила у њој једву тужну успомену: потсетила је на ра-

славенеког добротворног комитета" и ви тако исто добро знате, да је иницијативом тог „ добротворног " комитета саграђена Кшаровљева карта, а раздерана карта Краљевине Србије и Сриства, и сад је на вама Ваше Високопреосвештенство г. Митропелитб Михајло, да нам јавно кажете налазите ли вп у томе увреде Српству. Ми очекујемо ваш одговор. * Враћен. Државног питомца за сдикарство г. Леона Којена вратало је министарство иросвете и, како смо взвештени, одузеће му се државаа стипендија. * Нов порез. „П. Лојду" телеграФишу из Београда ово: „Војна мивистар ноднеће скупштини на одобрење иредлог, по коме ће све ошнтане у земљи даватп уз иорез додатак у цеда наоружања. Чим се предлог усвоји набавпће се и нужно оружје. Потребан новац набавиће или зајмом или ће се с дотичнпм Фабрнкама уговорати исндате ка рате. Уајам ће се гарантовати приходом ол тог додатка порезу". * Писмо кнеза Николе, које је краљевским намеснацпма нредао г. Вуковвћ, изјављује радост што су

подж

КРВА В Д Г 0 Д 2 Е А (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (13) Ваздух није био усколебаи тако, да се диже олуја, да дува и хучн ветар д& ' е јавља бура. Не, ветра није било, внздух је био миран, ади он је дрхтао, тренерио, м тресао се, преливан сваког тренутка огромном светлотћу, која се у тречу ока и јавила и губила. АтмосФера је била нренуна електрине и она се једн&ко налилаи гасила. Док једном тренеш оком по три пут дело обзорјепрелије бескрајна светлост, и по трн пут опет га освоји мрак. У ва3 уху је изгледало као оно пред јаке буре у топле, летње дане.

Видећи да се спрема олуја, ја, као, помислим да је најпаметнијз да идем кући, али сад у сну мени се чињаше као дн станујем у В. Школи , а не овде где смо, на Калнмегдану до Круне. Пођем дакле у нравцу В. Школе, и док сам Ја грабио уз брдо, трептање елекркне бивало је све јаче а дрхтање ваздуха и преливање светлости све чешћс. Сад се зачу и потмуло тутњање, као одјеци далеке грмљавине. Док ја стигох на Велику Пијацу, у ваздуху је већ гудило и иризор је постајао веома страшан. Тресло се небо, тресла се земља и све што је иа њој, а малопрешње светлуцање сливало се сад готово у једноставну, оеленљиву светлост. На један пут, банг у тренутку кад сам био пред вратима В. Школе, оте ми се поглед на небо, и ја видох каио се баш у тај мах са врх небесна свода откачи огромна, светла кугла, па, сипајући варнице на све стране, нагло полете доле. Кугла је брзо летеза остављајући за собом сјајан траг, и што је бивала блвже земљи, све је већа изгледала, а њено мадање пратила је непрекидна грмљава.

Најпосле, ватрена кугла дође са свим близо, она је сад изгледала као највећа бачва. Њене варнице већ су сипале по крововима оближњих кућа, као што се јасно чуло и њено шуштање кроз ваздух праћено дуI им одјецима. Оаа ће овога тренутка пасти на земљу, и ко зна шта ће тада бити. Ја у том страху, затворим очи, и у исти мах осетих како се земља пода мном чисто љушну. Отраховити пуцањ потресе цеду васиону, а светлост сијну тако јако, да је ја осетих и угледах и ако су ми очи биле затворене. Страховити иролом грмну, као да се ова грешна земља на двоје расцепила. Све је то било у једном тренутку. Кад опет прогледах преда мном је стајао сасвим нов нришр.

❖ * *

(Настави^е се.)