Male novine

^овечно и братско спрам радикала. Па, о»да, сећате ли се тешка часа кад нас, но изрицању пресуде, саставипхе и пустише да нроведемо заједно још оио неколико часова што је остало до стрељања. Сећате ли <-е онога тренутка, кад ја и Раша, и двојени од вас свију, и осуђени на смрт, седосмо један крај другога, нагрлисмо се и још последњи иут отпевасмо једну веселу песму, коју смо некад у срећно д ба тако радосно иевали; и док смо нас двојица иевали, а ви < ко нас на глас илакали и јаукали, сећате ли се ко је онда поделио наше сузе и наше бол. ве, ко је узео братско саучешће у нашој општој песрећи и ко је тоилои искрено плакао заједио с нама? То су опет били српски официри. Па, сећате јш < е од кога нам дође прва блага реч утехе и хра брења: „Велика начела траже и велике жртве, а велике жртве падају у део само великим људима Умрети се једном мора. Умреће мо сви, али ви умирете славно и не треба да жалите. Српски народ већезаборавити ваше жртве". Па и ове су речи дошле из уста једнога ОФИцнра. (Свршиће се) БЕОГР^ДСКЕ ВЕСТМ И опет „има Бога" Глигорије Ђорђевић, од ^милоште ирозвани Твор, дуговремени уп]>авитељ с]шске престонице, ирисни пријатељ бив. Краља Милана; његова десна рука у тражењу лажих лекарских сведоџаба против невиних људи, творац и ковач измишљених кривица иротив нашега власника, г. Иере Тодоровића његов гнусни гоиитељ и његов гадни клеветник — синоћ

је ухапшен због више злочина, почињених у служби. Жандарм га је одвео нраво у главну нолицију, у оиу исту нолицију, у којој је он тако дуго жарио и палио, и толике злочине ночинио. Ох! има, нма бога ! Ои је снор, али достижан! и Нота. „Петтанскп Л >јд„ има из Београда од 10. ов м. оваку депешу: „Српска влада, због бугарске нропаганде у овдашњем пансионату св. Саве, упрааила је ноту ва бугарску иладу где, криии овдатље бугарске заступпике и зчхтева њпхово онозивање." * Оосета. Потврђују ге гласови, да ће кпез Никола, господар Црне Горе и Брда, на, путу за Цариград посетити п нашу престоницЈ. * Бој на забави. У кавани Крстићевој звана „Ве11а 14аНа", била је 11 овог месеца, на покдаде, „забава са играиком". Нн тој забава био је заступљен нпжи сталеж До по ноћа забава је пшла правилаим током но од ионоћи „^аваљери" сезбог „дама" позаваде то ударе у бој. Једиога радника из Топчидера тако су изударили и иснребпЈили да је једва с.тпшао кући— полу мртав. Другоме пак разбијена је глака од „пиксле" тако, да ће мучно остати жив. На осталп 1 ости нису на џабе прошли. За дивно је чудо, да од чувара јавне безбе^ности ви трага није било, ма да су се орпли улицом усклица „у помоћ", „патраа". Треб ла би ната полицаја и општина мало већу пажњу да обрате наовакве забаве, како се овакве ствари неби впше догађале. Положно испит. Г. Ахило Калтиан, предавач смедеревске нвже гимвазије положио је 9. ов. мес проФесорски испит с д!>брим усиехом из групе: немачки језик с књг-жевношћу и српски језнк с књпжеввошћу. Председник испитне комисије био је Јован ЂпрђевиК, про®. В. Шволе;' чланови : Св. Вудовић, проФ, В. Школе, Ђ. Коз^рап, директор београдске гимн. Ж. Поповић, пр «ф учит. школе и Ст. Предил, иро®. београдске гимназије. *

Чланови пев друштва „Сбилић" добили су на дар од Јасгребова његону књчгу „Обача;и и цјесни турецких Сербов" * Доброчино дело. Дозаајемо да је Н. Н. ОФицир о ^дашњи уступео сјјој виноград у блазипи Београда са свакојаким благородним воћкама засађен, — одбору Фонда за нотпомагање сиротних великошколацн, да га овај по закоаитој кредностп даде на лутрију, и од процењене вредностп задржи 3000 динара на корист и цељ Фоида. Одбор поменутог Фонда једногласно примио је ову иоиуду, и свој закл^учак поднео је ректорату велике нЈКоле ва одобрење. Надамо се да ће ректорат за оваку илемепиту цељ дати евоје одобрење; а дародавцу изјављујемо благодарност. * Племенито дело. Г. Алекса Нетпка, дугогодишњи частнн чиновник Главне коитроле, приликом завештања свпг, иоред тога што је оставпо другачву Св. Саве 7 лутријских лозова, осгавио је и Фонду сиротних великошколица тако1>е седам лозова. На овак<>м племенитом делу његоиом, узвикнимо му : Ј1ака ти сраска земља. * Међународни биро. За узајамно обрачунавање између железница суседних држава постоји међун^родни биро. Такав биро иостоји и за обрачупавање изиеђу н ^швх аустцоугарских, бугарских и турских лгелезница. До сад је овоме биро-у седаште било у Сегедипу, а сада ће се преселитп у Б оград (или Ниш) Тако је решено на носдедњој желехничкој конФеренцији у Цариграду, по предлогу нашпх изасланвка. За напту престопицу ово ће бити једна добит. * Српски угаљ Управа железничка решила је да од сада наб^вља угаЉ за наше железнпце из нашега чувенога сењског рудника. 0 томе јз ве^ и уговор закључен с министром иривреде (угаљ који би бпо потребан у брпкетима н о вљаће се из иаших угљених руднпка на Вршкој Чуки). Услед < ве цогодбе, саградиће се и нова железаичка пруп до сењгкога мајдана, да олакша изв >з угља. 0 томе се љећ снрема и пројег.т минисг.

грађ(зана. Јамачно ће се поднети још овој скупштинг Пруга ће полазити о Ћуприје па ићи до сењског уг.Ћеника; бпће дугачка 20 — 25 километара а коштаће према предрачуну 40 700.С29 динара. Начсмввућпо томе „Глас Војске" умесно мргмећује, да би се ова жеезиичка пруга најјчнииније могла израдити „ако ба с - њена пзрада повервла војсци, која у својој сре дини има железнпчку и минерску чету, а, да јој се дода лужан број цивплних епжењера. К ристи бп биле ове: 1. шго ба се железничка и минерска чета усавршавале у своме иозиву; 2., што ба држану знатно јевтиније коштала железпичка пруга." Овај предлог доиста засчужује најозбил,нију п«жњу. Ми придружујемо наш глас „Гласу Војске" у нади да ће надлежни очбиљно размислитп о ов• ј стварп. * Баш су то неке манђије. Има та, брате и пријатељу, у животу не ато што, ако се само прилепи уза те, прати те до црнога гроба. Да л' су ма ђије, је л што друго —■ враг ће га знати, тек јесте нешто. Ево вам и примера за то. Ономад је билазабава женског музшмлног друштва. Било је ваздан света. И многа наши „опи отаџбине" посетили су 1е—и изиграше се до мале в>>ље. Био вам је гу и г. Риста Поповић и баш се много лепо провео. Но десилО му се нешто што нас је м дирнуло и улбунило. Био је у најлепшем расиоложењу, најраздраганији, кад га надари ђчво, да се укЈони из друштва, ваљида, да потрлжи „Мег" —■ и у место ту натрапа у кујну, коју је каведија за то вече узео, да снабдева поштоване госте храном и ни ћем. КаФеџија беше спремио једну кок 'шчицу и једног петлића, ако ее деси да „не изобилује" у остало; храни. И, као што већ рекосм , наш ти г. Рвста уђе у кујну, па некако несрећно натрапа на петлића Сад је л ће то биги некаква Фаталност, је л су какве манђије, је ли гпто друго, тек се петлић накокори, опруж'« швју и тако гр зно викну ку-ку-реку!" да г. Риста само побледе, запија се и у мало што не паде у несвест. Но брзодође к себи, зграби каоут и шешир и одјури безобзирце.

КР Б Д В Д Г0Д1НА (Дневник једкога рслба) Побележио

ПЕРА ТОДО-РОВИЋ (29) ј Њ ин изборни по} аз био је више но извесан, и они су се питали пхта ће настати онда ако радикали на изборима за велику скупштипу однесу огромнувећину. Страх од те радикалпе победе није им дао напред. Толико нута јавно задавана реч, двогубо решеље скупштинско и краљев нотпис за сазив вели; е пародне скушптине није им давао пазад. Међу тим неп"мично иа једном месту иије се мог :0 ост&ти. ©купштина се мора-

ла бирати и сазив^.ти па било мала или велика. Малој се нротиви устав Беликој се нротиве владини интереси а по њеном појму и интереси престола на и целе земље. Шта дакле да се ради у овој тескоби ? Ту је као поручен влади дошао уговор четворне комисије о железничким везама Тај уговор тек што је био закључен у Бечу. Он је (Јио важан за нас, јер јеотварао везе нашим железницама да пе остану ћор сокак. Међу тим у 21. члану тога уговора изреком се говорило да он мора бити нотврђен од свију уговарачких страна најдаље до месеца Октобра,. Тада се зуцкало да је наша влада нреко Аустро-Угарског изасланика сама настојавала да уђе ова обавеза, како се уго вор мора потиисати најдаље до октобра. Говорило се, да је влада то с нланом тражила, да би носле ч у околност могла употребити као разлог да место велике санове обичну малу скуиштину. К»ко било да б:«ло, тек влади је ова околност добро дошла. Тешкоћа је бар за тренутак била отклоњена, влада је добила одушке, добила је мсгуогшст д»

ири изборима за малу скупштину измери и своју и противничку снагу. па тек према резултатима који се ту нокажу после да мери сме ли и може ли се упуштати у огромно дело промепе устава и изборну битку за велику народну скупштину. А та проба за владу мчого је значила. Према томе како испадну избори за малу скупштину, влада је могла после правилно решити, да ли да остане и даље на мес/гу и да за велику скупштину нрими избориу битку с радикалима, или да се за времена уклања, а после другима шта Вог да. Први глисови да ће великој скупштини претходити мала појавили су се још у половини маја. Доцније су добијали све већу вероватност. Цео јун и јул нрошао је у припремању за скупштинске изборе. Толико се знало да избора мора бити и м!« смо се за њих снремали, а већ да ли ће то бити избори за велику или за малу скупштинуто је Оило у рукама владе. (Н ставиће се) — —