Male novine

ре илп, *ко тп неби м п гао платити ГЈ.ећаном свог непокретног ичања, онда да замени с 10 дана затвора. * Мали одговор на мало питањв. Внше „једпо мало питање" у 49. бр, нашега листа тако је написано, да га ми у лист не би ни примили да нам нпј пало ва ум како су таква одбијања бесмислена. Што не примамо примио би другп; ви би дакле ипак реклп шго хоћете, а овако у добитку смо бар у .толико што ииамо умесан повод да изнесемо и наше гледаште. Суштина је вашег „малог питања"„ ово: Његово Високопреосвештенство г. митрополит Михаило пеприј.чтељски је рисположен спрам св Савск(;г друштва. Ви то не кажете внрек>>м, али то провпрује из сваке ваше реч. Већ ту одмах ее не слажемо. А колико је то његово слагнње, видећемо из одговора на ваша питања. Питате: знимо ли да ли јз г. мптрополпт члан друштва „Си. Саве". Не знамо! У књизи, изданој прошле године где је друштво уписало све с.воје досадање члаиове утемељаче, г. мнтрпполпта пстиоа нема. Но он се могао уписагп и доцнаје. Најпосле могуће Је да се још нпј |;ако није ни уписао. Узмнмо нека је баш п ово последње, опет за то из тога једног Факта ми не можемо изводиги да је г. митроиолит непријатељски расположен спрам друштва. ј опште, ми Срби имамо веома ружан обичај те прпсвајамо себи право да комотно п без зазора завиру.јемо у свачије кесе п без апелате пресуђујемо тта је ко требало да плати и приложи (ова је навика тако општа а примера овога завиривања у туђе кесе тако 'су чести, да се по некад чак и нама дешава те вехогаце западнемо усличну Јногрешку, т. ј. поред највеће контроле уредничке , пнак се промакпе по таква белешка, поелата са стране! У теорији обичн^ смо сви нобор ннц-' СЛ' боде, а кад дође до дела ми би радо присвојили право чак да коптролишемо колико ће ко бнти дужан да чини милостиња и доброчинства. Отуда је п> текло и ваше „мало гштање". Као што већ рекосмо, узмимо дакле да г. Митрополиг још није члан друштва „Св. Саве". Зна41 да то да 'је г. Митрополит не^|ријатељски расположен спрам друштва? И шта нам даје право да одмах тако зло помислимо! Ма смо видеди г. Матрополита како је својски, ус мнб чинодејстовао при ударању темеља у Св. Савсвом дому. Мп знамо да друштво Св. Саве има и данас своју канцедарију у Митрпполији, у непосредној близини г. Мнгроподита. Н«јпосле знамо г. Митрополита у опште као човека одушевљена за наше народне ствара. Поред оваких Факата сме ли се из те једине чињеница што г. Митро полит можда још није члан друштва Св. Саве изводити погрдан закључак да наш првосвештеник мрзи родољубпво друштво Св. Саве? Не, ми то немпжемо допустити. Може бити пуно других раздога зашто је г. Мвтрополит задоцнио са уппсом у чланство друштва Св. Саве. Што ми поуздано рачунамо, то је ово: да г. Митрополит у своме родољубу неће заостаги иза осталих родољубивих чланова друштва Св. С*ве. А када ће, у који дан и месец баш то бити оставите најпосле, слободу да Његово Вчсокопреосвештенство само то одреди. Но ви правите упоређење — пи. тање шта треба да му је пречеколо јахрча илп друштво Св. Саве:

На то ми велимо: обадве су установе намењене теменитом, родољубив^м задатку. С тога може бити сасвпм свеједно чега ће се један родољуб пре сетпти. Можда је јамачно била проста случајност што се г. Митроиодит прво уписао за члана кола Јахача. Мож^а му је згодно дошда понуда за то, просто погођеп је удесаа тренутак. Ето тако ми гдедамо ва ову ствар и с' тога, хвадећи г. Митроподита што је постао члан утемељач> кола јахача ми још не надазимо оправдана разлога да га у истп мах нохудимо што још није (ако нпје) чдан * утемељнч друштва Св. Саве. Што није то ће битп. Похвалпмо дакле једно већ с-ршено добро дело А када ће за њпм §доћи и друго, оставако најпосле да то то промиси сам добротворац којп најбоље познаје своје нрилпке. То је наше гледиште, па ову ствар. Уздамо се да ће време онравдати наше мишљење. ~Деспли се пак преко очекавања да време когврди вашу нретпоставку знајте да се ми пећемо побојати да п г. Митрополпту исто онако искрено шрекнемо вашу осуду као што смо му у првој белешци изјавали вашу благодарност. * Стање воде код Београда за 21 Фебр. 1890 године : Код главне Царпнарнице 2*39 метра. [Тролаз испод моста желез. 11*61 мет. Опала је за последња 24 часа 0*3 сан. <о> Народна Скупштина 84. редоени оастанак држан 20. фебруара Преседавао Катић. Од г.г. министара: Таушановић и Поповић. Секретар чита молбе и жалбе. Нои М. ЂуриГх, интерпелише министра спољних послова због впшњичко г догађаја, а Авакумовић са друговима интерпелише мин. фин. Прелази се на дневни ред. Претрес преддога закона о административној подели краљевине Србије. Известилац чита 1. чдан, тачку по тачку. КундовиИ тражп карту Србије, да би имали бољи преглед. Ст. ВукчевиА, тражи да се у предлогу измени назив браничевски и да остане пожаревачки округ. Несто-ровиК противан је да се мења назив пожаревачки. Скупштина прими предлог Вукчеввћев. Известилац чига тач. 2 и 3. Мл. ЖивкоеиК тража, да у округу врањском буде окр. место ЈГесковац; а округ црноречки и књажевачки да се споје уједно; моли да га потпогне 12 посланика (нико сенејавља). Известилац чита тачку 4. Ј. Ж. Јов. вели, како га је веома изненадило, што је укинут шабачки округ. На широко и на дугачко труди се да побије предлог |одборски. Тражи да Шабац идаље останеокр. место. Бранећи своје гледиште, између осталих разлога наводи и то, што Шабац има блистова, 12. парнвх машина, које врше, иувеликом броју добрих коња и волова. Међу тим Лозница ће остати Лозница вели он, па ма била или не окр. место. Није противан да се Лозницн да што у накнаду за то. Тража да га потпомогну Спотпомажу га сви посланици шабачког округа)* Вит. МладеновиИ говори у корист предлога Јоциног. Ђај'1, не увиђа да због шабачких во ова и коња Шабац треба да бу-

де окр. место (весео смех). Шабац што има неће изгубити. Напомиње, како и други народи употребљавају за административне центре м( ста тиха, а беже од места трговачких. С тога отнада онај разлог, да Ша бац треба. да буде окр. место за то, што је врло жива трговачка варош. Бранп одборско мишљење да Лозница буде окр. место. СреКковић безусловно тражи, да Лозаица буде окр. место. Рибарац говори у кОрист предлога Ђајиног. Поред осталога вели, да је Лозвица конча између Србије и Бос е, да је прела томе врло важно место, и кад је веби било, требало би је сгворити. Даље напомиње, како је Лозница па средокраћи округа, те је тако пароду ближа, и то наводи као разлог више да Лозница буде окр. место. КундовиЛ вели, да не би узе > реч, да о тој ствари вије говорио Ј. Јовановић, пошто су обојица зминтересовано лично. Њбија наводе Ј. Јовановића, како је у П1апцу интелигенција и како Шабац нма све и сва. Вели, лако је у Шапцу да има све, кад Ј - е вечнто давао посланике, ко,је је влада хтела. Међу тим з аових 10—12 година Лозница је давила махом опозицпонаре, те тако излази да је зрелнја, даклз и интелигентнија од Шапца За одборско мишљење. Риста ПоаовиИ вели, да нема нуж де да имамо центар на Дрини, али не мотивише никако свој навод. Он је за то, да Шабац буде окр. место. ЋириК говори о националности и патриотизму (Кундовић се крсти). Вели да Лознпца не лежи ни на|каквом путу за Восну. Мип. унутр, дела мишљена је, да Шабац буде окр. место. 1. БоуичиИ иредлаже Лозницу. Кундовић потнуно побија нав д Ћирићев. Доказује му очито, да Шабац нема никакве везе са , Босном, позива се на то, што је министар хтео да укпне ђумрук на Рачи, као по све непотребан. На против обрт са Босном цреко Лозницеврло јевелики. То сво]е тврђење поткреиљује цнфрама. Вели, како иде главни пут нреко Лознице и Зворника и Фоче, из чега се видп, да г. Љ. Ћирић ни појма нема о ноложају подринског округа. После тога настало је ноименично гласаше: За предлог Ј. ЛС. Ј* гласало је 61, а иротив 37. Известилац чига тачку 5. Ту је било разног мњења. Једни су хтели, да за округ дунаааски буде окр.место Смедерево, а други Београд. Међу говорницима, који су тражили да остане округ београд, били су: Авакумовић, М. Марковић, Срећковић, П. Ђорђевић и Т. Вукосављеваћ. А за Смедерево били су ови: Ђаја, А. Николић, Ђ. Петровић и В. Радовановаћ. Скупштина прими предлог одборске већине. Седница Ј'е трајала до 1. часа по педне.

85. редовни састанак држан 20 фебруара Преседавао Катић. Од г.г. министара: Таушановић, Гершић и Поповић. Прелази се на дневни ред. Наставак претреса закона о админи^тративној нодели земље. Код тачке 6. (Ибареки округ) М. Сретеновић предлаже да се <>вај округ зове Руднички и да окружно место буде Г. МиланОвац. В Млнденов ћ, Р. Протпћ. М. Данр.ловић и П Смољавић слажу се са Сретеновићем.

Известилац, а и скупштина прими измену Максимову, ^односно назива округа. Код тачке 10. Катгћ пргдлаже да Ћуприја буде окружно место, прво, што је Ђуприја ближе центру, што је Јагодина близу КрагуЈевца, који је окружно место, што на десној обали Мораве сем Врање и Пожаревца нема чи једне окружне вароши, и на послетку, што је број пореских глава већи у 'Бупријском но у јагодинском округу. Т. К СаасиК слаже се с Ка гићем. М. ЋиловановиК побија разлоге Катићеве, па вели, исгина јеЈагодина удал.ена од Крагујевца 6 сати али на путу се налази Црнп Врх, који је непроходан. Велп да је Јагодина далеко од Крушевца 8 а Ђуприја 10 еати, дакле и ту није никаква разлика. Главан разлог, због чега треба Јагодину узети за окружно место, јесте тај, шт> јагодин. округ има 3 велика среза, којима је ближа Јагодина него Ћунрија, па и сви срезови ћуприског округа, сем једнога дела нараћин. среза, ближи су Јагорини него Ћуприји. У индустријском ногледу Јагодипа је много претежија од Ћуприје. ЈоксимовиК се слаже с Милијом. Ђ. Анђелковиб наводи овај разлог што је народу лакше ићи у Јагодиву него ли у Ђуприју, јер су путови врло неподесни. А што се тиче културнои погледч, Јагодина је надмашила 'Купрнју. Рибарац вели, кад је скупштинека већина при претресу, које место да буде окружна ва.рош ЕПабац или Лозннца, као главан разлог наводила надмоћност народа озда треба и овде тако исто да ради, па пошто ћупријскп округ има 17.000 и нешто више пореских глава него јагодински, овда треба и овде узети за окружно место Ђупрнју. Нротиван је завођен.у греза Раваничког. У одбранбеном погледу Ђуприја има бољи положај. Вели, како су Свилајенац п Параћии прве трговачке варошп. Из свију тих разлогаонје да Ђупр:,1а буде окружно место. Ђаја наводи као разлог, да се не укине јагодински округ, што, вели, ако се одузме Ђуприји начелсгво, њој не би ништа шкодило док би Јагодини шкодило. С тога је за одб. предлог. Срећковић, Ђ. Иетровић, В. Радовановић и Др. Илић за Ђуприју. Ј. Поповић, М. Поповић, Кундовић и Т. Ђикић за Јагодину. Скупштина прими тач. 6. по одб. предлог Код тачке 12. Срећковић предлаже да се укине књажевачки округ, а да остане зајечарски. Р. Ниниб да остане књ. округ. Ђаја за предлог одб МиловановиК предлаже да се унине округ књажевачки и остави алексиначка. Ђури(1 и А. НиколиИ за предлог одборски. НесторовиК се слаже са Срећковићем, да се укнне округ књажевачки Др Л. Илић з'а предлог одборски. Скупштина прими тачку 12. по предлогу одб>рском. Код тачке 13. Срећковић предлаже да се укине тошшчки округ, а да остане еишки. ТаушановиИ пЗЈ - ављуЈ 'е своје мњење што су сва г.г. посланици бранили своје локалне интересе, а заборавали опште. Лешјанин брана Одб. предлог. Скупштина прими предлог одб. с 51 нротив 29 гласова. Сецпица је трајала до 7 а 9 часа ш> поднс.