Male novine
БРОЈ 59
СРЕДА 28 ФЕБРУАРА 1890.
година т
ИЗЛДЗИ СВАКН ДмН
ј хо. н. а.
МА И РУКОНИСИ ШАЉУ СЕ ВлАСНИКЈ' „Малих Новина" Теплхчин вонац 6р. 17., на гврљем спрату.
ЦЕИА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ
4 го.шну Н (10 годан«
оО динара 15 динара 9 линнри
РЕТГГ Ј0ПКИ1
ДНЕВНИ Л0СТ ЗА СВАКОГА Претплата из унутр. полаже сн само к©д ггешта За Бдвград нета претплате — Лист г.л прадаје ла
Гфггвмп се »рмма ксд евиЈу пошта у Србк)«
ЦЕНЕ 0ГЛАСИЈ8А а» ирвој »Јтраии од цетвт. рвда Д). ир. дан. а ка чехвртој г.д ввтит реда 10 пр. див. '»РКНОСЛАНО етаје 50 пр. д. од петит реда, шш штш
Оглаб јевтино. ио потреб* » ва сликаиа.
За свака омашење ила^а ее држ. таксе 20 пр. д.
ват«и ОГЛАОИ IIО ГЈОГОДБИ
1
Мојој доброј жени
Ј 0 К И
даваћу полодишњи парастос у суботу 3 марта у 9 часова »ре подне у цркви свет. Ма, ка Јављам пријатељвма и познарицпма. Београд.
180
Ожадошћеви супруг Анта Јовановић телеграФ. комесар у иеазији.
мџт
КОНАЧНА РАСПРОДАЈА!!!
шжшжшжжжжшжжхипшшжжжшш
вт
х, X »3
аз о
о »ј"
т ш ж
ж п и о о ж
Пошто нашу овдашњу књижарску — галантериско-нирнбершку — и еа разним луксувним стварима снабдевену радњу за најкраће време ноначно укидамо — то сав налазећи се еспан испод коштања распродајемо. ФИЛИЈАЛ КЊИЖАРЕ Браће М. Попови&а, Београд.
175
Кнез Михаилова улида бр. 6. 3-20
ж ж
сб 'стГ
о «5
сб X У сб
или амо, кад је оно неутрално и над паргијама и кадје до сад дало већ толике доказе своје неутралности. Дакле, сва је кривица до нисара. Погрмпи > при пренису. Радовић, Прокић — слична имена, па се помео! И тако, све се скрхал > на писара. Ал' пр^во и јесте. Био пазргги кад преписује. Је л' тако! — Тако ил већ никако; ни-
„ Хајд то је
КОНАЧНА РАСПРОДАЈА!!!
џ
т
ПотребуЈемо једног старијег спомоћника — који може одма ступити.Филијал књижаре БраЂе М. Поповића, Београд. 185 1—6
Кројачка радња М арка С. ПетронијевиКа кнез Мих. улица број 33. дсбила је у великом избору фнних штофова у најновијим мустрама за текућу — сезону, својим „стручнии кројењем",солидним радом" и умерен м ценом стоји поштованој публики на тачвој услузи. С погатовавем Марко С. Петронијевић )55 5—9
„СВАШТА КА' НА ... (Свршетак) Па шта се десило? Како се могло догодити да се уговори једно, а после да излази у на месничкој листи сасвим друго ?! — „Како се могло десити?!" Е, па ето ( десило се, па шта ћемо сад кад се десило. А десило ее врло просто погрешио писар. Јес, здрављами! А како би иначе и могло бити! Зар се сме и замислити да би то учинио когод од „виших чинилаца." Боже сачувај! То ни луд не би могао веровати. Та за бога, за много мање ФалсиФикате иде се на робију. А најпосле за што би и за чију љубав намесништво нагињало тамо
сар је несумњиво крив ! длако ти си најлакша" бар јасно. А што је г. С. Грујић потписао — зар је то какво чудо! Људи који га нознају и који су служили под његовом унравом веле, да он негледуш нотписује чак и новчана акта од много хиљада динара. Често му се деси те нотпише акт кој*и и вије за његов потпис већ за потпис на челников. Али Савушка и то потнише; и сие он потпише! А за што? Просто за то што је добар , што верује шго је пун иоверења. Тако се и овде десило. Намесеичка листа! Ко би ту још смео посумњати у исправност. Па зар чак и намесничке листе да чита пре потписа, он, г. Сава Грујић, он који не чита ни концепте својих ћата, но их потписује на веру. Не, не! Ко год познаје добро срце и голему поверљивост г. Грујићеву, унапред је могао знати да ће он потписати намесничку листу нечитану. Тако је и било! А овамо оиет, као што већ рекосмо иочрешио иисар и тако се ето изродила сва та забуна. Мислимо да је читатељима сад врло јасно да овде није управо нико крив; сви су добри, сви су поштени, сви су искрени, — а што се десила погрешка — е, чуда боже! — а где се то још не дешавају погрешке! % Дакле, кад погледамо на целу ову ствар, онда добијамо овакве слике: Слика шрва. Један г. намесник толико се уздиже над пар-
тијама и тако далеко тера у својој непркстрасности да допушта нека у највише државно тело уђе и петнајест „Фирауна" само да се нрими његов један једини кандидат *) Слика друга. Коста Таушановић ћути у скупштини као заливен, к д се његов изборпи град, кад се наш јуначки и мученичкн Алексинац понижава на стушњ среске паланчице, а за једнога Владана залаже своју министарску главу и даје остав ку. Радикални минитар просто неће да буде министар ако не могне увући у савет једнога члана из чича Николиног кабинета; једнога Владана, онога истога Владана који је јамачно својим екупштинским беседама 1884. године заслужио да сад за њега ломе конља радикални министри и да због њега чак падају и саме министар, ке оставке. Слика треЛа. Намесници напуштају једно начелно право, коЈ *е им је устав дао, а после се хватају да одбране оно на што немају никакво право, кад су у начелном питању једном већ нопустили. Они или по уставу имају право на 8 саветника, или ако немају на 8, онда немају ни на једног. Али ово што је јасно за цео свет, није јасно за њих. Код њих сад наједаред иснаде шест. Шта је сад ово? Каква су ова шесторица? По ком основу и по ком праву јављају се ова шесторица? То је просго на нросто намесничка изумеовина, јер је по уставу или може бити, 8, или ни један.
*) Да се г. Протић доиста у Овом смислу изразио, потврђено нам је с вигае страна. Допуштамо да Јв овај израз могао пасти можда а у таквој прилици где не би имао овако тежак значај, а можда Је и склоа речевпце и веза у говору била у неколико друкчија, што б \ све ншло на ублажавање израза. Свакако пак на г. Протићу је да каже шта је у ствари. Што се нас таче ми би најволели кад би се потврдило, да овакви изрази, па ма п у шали ниеу могли изаћи из уста једнога српслог намеснака .