Male novine
У< БРОЈ 64
ПОНЕДЕЉАК 5 МАРТД !8^0.
ГОДИНА III
измзи сваки дт
8РОЈ 10. П. Д.
ДЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ а годину 30 динара !$а по годиае .15 дивара * .4 авзод-л ......... 9 дин»»1
? р
РЕТГГ Ј01ГЕШ
ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА
Првтплата мз унутр. полаже се само код пошта За Взоград ћема претплате — Дист се продаје иа број
пигхл и рукописи шаљу се В ласвику „М алих Н овина." Т кпличин венац 6р. 17., на гори.вм спрату.
Претпмта «е лрима код свију пошта у Ср6к|и ЦЕНЕ ОГЛАСИКА иа првој «трани од петит. .реда '-'0. пр. дке, а на четвртој од петит реда 10 пр. див ПРИПОСЛАНО отаје 50 пр. д. од петит реда ШШЕ ШТШ
Оглас (катнно, по потрвба к са слнкака.
За пвако оглашење пла*а се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЂИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ
±х±о±ш±п±шф !0$е*зшоо*о*о*&
ж
| Величанствена представа | ж
о о о
У КАФАНИ КОД „П о 3 О Р И III Т А" од данас 1-ог Марта пз за неколико дана даваће преставе г. РУПОРДИНИ са Фамидпјом, иознати п чувени светски вештацп на гпмнастаци. Нреспва ће бити пзведена у трп дела и то : у ваздуху а у зубпма чувевих светских атлетских вештака Фамилије Рупордини. Сваког дана нов програм. С добром музиком. Почетак у 8 сатп у вече. Улазак бесплатан. 194 3-5
ЗСј глп доказатп да Ћуприја може бити " ^ ■ нешто в»ше за оне пределе, којима би бпла окружни град, но пгто им може бити Јагодпна. Не евжењери, но анђели с неба да сиђу, ни онн никад неће моћп то доказати.
ж ж ж ж *
ж 1 © © ж ©
**о*о*о*ем1 јомоуоуофофохххо
СТАРАОЦИ масе пок. Стеве Далића продаваће на дан 18. марта 1ег. у 10 сах. пре подне путем надј .мтзн.а непокретно имање мас^но матаза — које*постојп у Мај^анској улоци до имања бр. Крсмановића п Давида Иавловића — браће.
Истп стараоцп дају под закуп одма за годпну дана и впше и два велика ирастрана магацина на углу „Једренске" и „Лимске" улпце. Обратнти се Касти М. Ђурићу комис. на Сави. 198 2—3
Јагодина—Алексинац
Драга Јагодино! Ти још плачеш! Устани дај ми руку! Хајдемо оном I. стом пустом стаз м, којомје пре десетак дана у гробље отпраћена твоја светла и сјајва ирошлост. Ходи да седнемо заједно на овај свеж, још непобусани гроб, у коме је за накек сарањена величина твоја! Ходи да к^мепта^о наше сузе, наш^ уздахе и нЈпне јауке! Ходи да бар достојно ожалимо и о^лачемо лепшу 1! светлију прошлост, ако је већ нн логнеио снасти <д мученичке 1'мрти и ругла! I
бала у прошлости, ни шга си у са дашњосгп, ни шта си заслужила да будеш у будућмости. Оставимо пх јер опи не знају шта творе.
Али ире но што уђемо у гробље, да се окренемо још једном српскбј скупгатини. Пре по што почнемо разгонор с гробовима, да се обратимо још једном српским скупштинарима. Пре во што уиравимо реч мртвим срцима твојпх покоианих јунака, да. апелујемо још једном на жива топла срца сриских р >дољуба, који ће ти сутра судити у скупштинс. взговорити над твојом главом велику реч: живот вли смрт! Скупштинари! Ја већу да вам говорпм о томе, колико је Јагодина по св м геограФСком положају згодпа п удобна да буде средиште једнога округа. Мени изгледа и смешно и зазорно да вамаја то док зујем и да вама доказујем тек сал. Кад окружно место може бити Ћупрнја, онда пз тих истпх разлога то може још трп пут боље бити Јагодина. Та, за богд, ту је једва једаи сат места растојињ«! Алп ви велите: - А Морава? Мп вам на то одговар«мо: — А мост? Јест, мост! И ако је то само разлог да би крајеви преко Морава
Не снебивај се од ове гомиле ра-]били оценљенп од свога окружлога зуздане дигурлије, што за нама тр-|места, кад Ји Јагодана остала очи, што ее бекељи и кревељп, што кружна варош, — ми вам онда се грдшш речпма и ј< ш грднијпм; довикујемо, да би Јагодина била у делима баца за гама, ругајући се и : стању да својој отаџбпни Србији натвојој црниви п мојој жалости, и па- нрава п мост преко Мораве, само ш ;; м сузама. | да је не вређа и поаижава скпдеју0 тави их ! То су јучерашњи по- јући јој с главе круну окружвога летарци, к' 'ји не знају ни шта си града, коју од векова носп.
А взвртати, натезатп, пабирчитп разлоге с брда с долв, кумити и Мораву и »оракску долину, спрудове и прелазе да опи оправдају сакаћење Јагодпне — то се може и говорпти п творити, али пред здравпм [ азумом, иснрепим срцем п поштеннм, праведним мишљењем то се никад не може <правлати. Бог нам је сведок! Свака стопа срнске земљз нама је подједнакс драга. Ћураја нам је тако исто мила кчо и Јагодина. Али и Ћупрпји може се учивити нравда. Ми овде апелујемо нека сваки Србин помисли п к себа и од себе. Нека Ћупрпја помпсли како би њој било да је до јуче нешго имала, на да јој се данас, незаслужно отима, Да нп Ћуприја ни Јагодина до данас нису билп окружни градови ту би опда ,ј<ш могло бити бирања, овако пак правда би аахтевала. да буде сваком своје. И кад је Јагодина то већ амала, с каквим правом, јесскакв ?ЈМ правом одузвмате јој то данас. Ово је одузвмањеказна, голема и тешка казна ... Посланицп ! Метите руку па срце, и кажите нам, шта вам је скривила јадна ЈагЈДпна, да је ов ко грозно казнвте? Лакше 1е не добитп што човек није ни имао но изгубити п>то је пмао. Човек без деце може жзлити што их нема, може жудвтн да. вх добије, алп и његова жалоет и његова жудња далеко је из^сгала иза жалости родитеља који је имао јединца као јелепа у гори, иа му он у часу, у току је дпе скупштпвске седнице нресвксну о и мртав лежи, као узабран љиљаи Ето таке јаде и болове спремате ви Јагодини. К ми опет пнтамо:Зашт ? Чпме је наша Јагодина заслужила од вас овако страшно мученишт'!о? * Меснп геограФски разлози које наводе ггротив Јаго.1, т ?не, так > су слаби, да о њима не вреди ни говорити. У њих неверују ни они к ји су пх износилп. Заи1то је добра Ћуприја за тоје увек т^ко иста добра и Јагодина нико не може противно дмказати. Али пма други један велики разлог, који говори за Јтодину, и аа њега вам поглавито свраћамо пажњу г. г. посланици. Ево тога разлога. Једпа зечља може бити родна, илодиа и богата; она може имати добре путове, регулисане пловнереке, сјајне градове и богата села; мож<ј имати велику и јаку војску, развијену индустрију, богату књ«жевност, једном речи, може имати све, али ако нема правде и слободе, он-
Јдаје то нропала иизгубљена земља ји њени су дани избројани, јер ос'кудица правде и слободе у једно земљи убиће на скоро и све друго добро п иапредно, што је у њој било. Ни,е пр;,зна реч, господо, она мудра изрека народна, да правда држн земљу и градове п да је слобода животнс извор народним државама. До јуче сте вмали пример за то на својој рођеној домовини. Још јуче знали сте цепити, како су правда и слобода велике ствари, а борба за њих велпка заслуга. Је ли могуће да сте тако брзо, да сте шћ данас то заборавплв? Зар држите да је слобода у Србији већ толикб < безбеђена, да впше не морате неговати одвалгне борце за њу ? Кад се то пре размножи у Србијн тако много пскрених поборнска слободе, да већ можете с багателисањем пр лазити преко слободњачких заслуга једн га целога града? Зар ви, који водпте рачуна чак и о заслугама појединих људи, који су се борили за слободу, з^р ви можете ни у шта не рачунати дугогодишње големе заслуге наше Јагодине, која је, почињући још од свога јупачкога Коче Петроввћа из Пањевца кроз читав један век дала цео низ ве.шких борапа и мученике за слободу? Радикали! Та да нема Јагодинд ништа друго до ;едан једини гроб Светозара Марковића, па би и он један једини требао да јој буде довољан штит те да се ни једна ваша рука не машз да ски>е Јагодини с главе њен мучевички веаац. Посланици. Ви не можете одузети Јагодини читулу окружног града а да таме не учинвте голему кеправду не само лгивим Јагодинцима, но и славнпм и немим гробовпма њиним. И немоЈте се варати! Кажњавајући Јагодину, ви казните велико^аачело слободе, бе.ч кога никад неће процветати ваша домовина. Кажњавајући Јагодину, вп дајете ружан и стрвшан пример да Ј*е борба за слободу грех. Кажњавајући Ја годнну ви раскопавате јуначке гробове њене и гаеите ватру на оном огњпшту, на коме је увек до сад горео неугрнути пламен српске слободе. (Свршиће се)
БЕОГРАДСКЕ^ВЕСТИ Пашићев одлазак у РуснЈу предмет је, којим се данас скоро цела јевроиска штампа занима. Да ли је г. Нашић имао какву нарочиту мисију код петр градског двора, мине знамо, али је карактеристичпо што јевронска штампа псчреатаноговори