Male novine

видео да то не иде тако; нарочито не п де тако лако. Дуго је писао г. доктор, тшсао и брвсао. Ппсмена су се низала, од беле хартије постајала је шарена, вли кад је узео да ирочита— аја, то нчје оно што је он мислио. Место шале испадала су неирест^но рого■ атн?« бенављења. Јнмачно сте слушали о ономе нојки, из новоослобођених крајева, која је, после дуге, н о ћ н е теревенке, отишао у зору на јутрење, па се после жалио, како му тога дчна накчко није ишло од руке „дерквено л:еније." „Ја га почнем са „господп возвах," жалио се поиа, а опо после исвара (истера) на „Леле дуне. ранке" То се всто десил) и н»шем г. док тору. Он почне с к озеријом, а он<> носле изађе на козарију , право рећи н'. козарски аосао, који никако ни е за грађанску каспну. Г. доктор је то и сам осећао, али шта да ради, }>еч је дата, село заказачо и објављепо, иовлачења нема; како је да је мора се нред нублпву. И г. доктор 17. марта око 9 часа у вече, зажмури, стегну срде, набра кожу на шиљак и изађе пред многобројни штОвани збор. Замислате човзка, који одмах на првом кораку, при отупању у дво■ 1нву, настанз коме на ногу. Нагаже».и иикне , а незграпни трапа одок чи и у томе стане на ногу и | н-)ме господпну с лева, и оној ' дами с десна, и оаој девојчици што је иред •мјм , и оиоме младићу шго је за н.ии — Једчом речи наш трапавко збуви се олмах на првои кораку, и скачући да се извини пред оним кога је прво нагазио, он у иста мах гази и све оне друге особе, које су око њега. То је слиха г. 'докторове козерије ј К1СИНИ. (Ј .ком иду Мара н сватови.) 1ЈИСМА УРЕЕНИШТВУ Госаодину Уредтлу „М, Новипа" Господиае Уредначе, Ви сте, ту недавно, у једномброју вашег цен.епог листа, донеди белешку, у којој сте саопштиш, како сам ја одбио понуду академ.је наука, да. реФеришем о спису г. др-а Мвл. Р. Веснића о црногорском законику, за то, шго се анадемија последњим избором неких лица за. своје дописне чланове, сама деградирала тако, да од сада свако, ко се науком бави, а нпјч у кругу њеном, не може више сматратн за велику ночаст, ако би му академија тражила услуге ради оцењивања сниса и научнвх радова, који јој се буду слали на штампање. Ир:1Во да вам кажем. није ми било по вољи, што је та ствар, особвто у ОН1КОЈ оштрини, избила на јавност, а противу моје воље и без икаквог учелјћа мог. Ало, кад је то већ учињено, а у нрилог садањег опшгег уверења, да наша штампа најјасније потврђује ону нашу народну изреку „Закл^ла се земља рају, да се свахе тајне знају", — ја сам сматраб за излишно, да се више у ту ствар плетем. јер, ако је она неистипито представљена, на ареседништву академије је бпло да оно званичном псправком то корегује. Ну, нредседништво је академије нажло да је за академију часчије да уредчигатву „Кола" 1 ) (в. последњи бр. 1 ) А ва што баш КолуТ! 1 Ваљда 81 то, што јв а,егов оурадник дотнчни дописни чдан. Љуба ЈовановиК, ко.ји и јесте прави виновнигс аФире,

тога листа) саопшти, к»ко је цела ; та а®ера „најобичнија неистина." Ако је доиста истпнито, да је са-ј мо председништво дало онако саоп- ј штење уредништву „Кола", онда ја не знам у чем бн се састојала крајња д р ск о с т, којом се циља на ново издање Минчевићеве а®ере, само с тчм разликом, што би ово личнло рнге е! вГшр1ех, на ак <дгмиско колегијалну иодвалу , коју може да ј измисли само богословски ум, запо-, јећен хрвшћанском љубављу према своме ближњему(?!) У интересу нстине, у интересу части мог иоштованог колеге г, Панте СреКковаћа, проФесора Вел. Школе, и моЈе, да, ире свега, оаај постуИ8к мој није најобичнија неистана, која кришом, кроз капиџнке, хоће да ми се иатури, всћ сушга истина\ а аосле, да мн није онака побуда била, каао је у „Колу" пред^тављена — ја вас молим, г. уредаиче, да у вашем листу оштамиате ово писмо упућено г. проФ. Срећковићу. те да се тиме, као п одговором г. С-рећковвћевим, иотпуно расвегла ова ствар у вашем лосту, јер је у њему и отиочела. Примите уверење о мом одличном пошт шању. 19 марта 1890 Београд. Дндра Ђорђезвћ проФесор Вел. Школе

Господину Панти С. Сре^коеи^у ироФесору В.:лике Школе. Госаодине колега, „Коло", овд. књижевни лист, на коме се као уредник иоткисује веки Дан. А. Жаваљевић, а који се, кажу, уређује крај Мале Пиваре — донео је у свом 5. броју од ов. год., а нод насловом „Сриска Краљевска Академија" ову белешку: „Академија је дсб!;ла од Бг. Мвл. Р. Весннћа реферат о Богишићевом „Имовинсвом закопику". Неки овд. ласговп јавили су, да је Анадемија ов»ј прилог послала на оцепу г. Андри Ђфђевићу, нр -.ф. Вел. Школе ; али да се он тсго посла нпје хтео гри мити, те су пшели ч«к в взвод из писма, које је г. Ђпрђевић упутпо Академвјв, и из кога некако нзлазп, да није хтео рсФерисати о поменутом прилогу стога, што није изабран 31 члана Академије. Ми смо се о томе известила код иредседнигитва Академије и тамо су иам казали: да је то најобичнија неистина, јер не само да Ачадемија пије молила г. Ђорђевића да ј >ј реФзрише о Веснићевом прилогу, нити јој је г. Т> .рђсвић писао пкакво ипсмо, него она чак није ништа ни решавала о Веснићевом ирил гу. Ви видите јасно, како се цела ова ствар, можда, намерн■> изврће, а на штету и ваше и моје части, јер нас двојица најбоље знамо, како се опа отпочела а како се опет завршила. Да би дакле, одбилн овај мучап напад на нашу част, ја сматрам за нужно, да вас овим путем умолам да ми, изволите, овим нутем одговорити : 1-о. Јесте ли Ви дошлн једно по подне, при крају Јаауара, к мени у кућу и нредали мп рукопис г. Бг Мил. Р. Ве.нвћа „Општи имовински законик за књ. Црну Гору п његова важност за науку и законодавств с оввм речма: „Мене је послала Академија дате умолпм, да прегледаш свај спис и да б њему напишеш реФерат"? Подсећам вас, да је рукопис био у подужем завпјутку, па к м стоји ова адреса: „Г. Академпку Панти С. Срећковвћу, проФесору Велике Школе, овде, од М. Б. М.", п да је тај оввијутак у мене. И

2- ) Јесте ли у сличном завијутку : са штампаннм насловом „Кр. Срп. Велика Школа", добили псти руко-1 пис и писмо навас упућено, ове садржине: „Господине, мени је веома жао, ј што морам одбгти почаст, коју ми 1 је указала Акадом ја Наука послав ми на оцену сипс До. Веснића под наслово.м „Општии ов. законикитд." | „Разлози, пак, који ме одлучују на одбијање ове почасти, ова су: 1-о. Штоје Академпја, последњим I избором својих Д0П8СНИХ чланова, претпоставила једног јучерашњег ђа-; ка млогам профзсорима Велик. Школе као : г. г. Јовану Бошковаћу, Драгиши Милутин >вићу, Милану Андоновзћу, лр. ЉубаНедићу, др. Миловану Ђ, Миловановићу и другима, чији су књижевни радови далеко претежнији 04 радова г. Љубе Јовазоваћа, ђака њиховог, 2-о. Што је Академија 1 ГЈзбором истога гоедглдпна претпосгавила њега многпм научвим правницимз, као: г. г. др. Н. Крстнћу, Авакумоваћу, Ђ ки Павловићу, Аци Јовановићу п др. Миловану "Б. Мил шанавићу, чији радовп на научном нољу дају ствар нога јемства, а не само Нроету наду, да ће п даље привређивати српској књизи и просаети. Мгнорисањем озвх научвих правник!, Академија је увредпла цео пра/шичкп ред у Србијв; 1', „3-ће Што би, можда, иоменути доппсни члан давао оцену о м >ме реФерату, а то сматрам за по ижење, пе нзд.зећи у осгелом из грааица скр »мностн. „Дакле, ја сматрам за св ју дужност да браиим своје колеге од увреде коју им је нанела Академија Напомињем вам, да ово чиним у договору с мдогим колегама нашим. Шаљући вам у прилогу •/. рукош;с г. Веснићев, ја вас молш да примите и т. д. —" Ја се надам, да ћезе ми на ова иптања одговорити јошпза т.: што ми је секретар Ак.<демије, Милан Ђ. Милићеаић, пре три недеље, а у просуству г. Ректора и проФесера Велике Школе ; академика г. Свет. Николајевића, рекао : да Вама није Академија никакву иоруку давала односно ,овога саиса. Где је истина, на вама је сад, драгв г. колега, да кажете ? Користећи се и овом приликом. да вас уверим о мом колегнјалном поштовању. Андра Ђзрђевић прсФ. В. Школе. ТЕЛЕГРАМИ 21. марта ; Петроград. Неистинита је вест !к>ју су листови донели о слабости царевој — Цар је потпуно здрав. Париз. Дон Педро одбио је понуду бразплске владе која му је понуднла једну суму на рачун њогових добара ненаконито продати. Лондон, Из Петрограда јављају „Делп-телеграфу" да се убно млада један оФицпр марине, из пдемићске једне породици, на кога је пала била коцка да убије Цара Руског. Оставво је једно писмо којим пзјављује да због обзира на своју породвцу, вије му било м гућеизвр шита дело. Није имеповао савинов нике. Атгта. Одложене су маневрп прол.;тне. Оне ће се држатп у јесен. -а <о> ► Претрес Јаши ТомиЂу (наставак) Јаша Томлћ: Нз мог/ да разумем зјшт .) захгева државни тужил ад да

се моја дела и чланци читају, а иајмање могу разумети да се читају у целости, дочим Димитријевићева брошира „Мало ввше светлости" само у једном делу. Свп овп наведени спи си немају никакве свезе са оаом 1.арнидом, те,по тоие је читање излишно Судцн се затим новуку у споредну собу ради саветовањи, на што је кр судбена стол решио, да се прочитању сппса неда места. Најпосле ио прочитању лекарског мњења, које је на основу посматрања лекарскчх о душевном сгкњу и сиособностииа интелектуал гам онтуж^нога дато, изјав! председпик, да је тиме поступак о доказивањима у овој нарници завровен, и позивд државног тужиода да ноднесе предлог оптужба. Држчвни тужчлац у своме говору, поднаша свој преддог оптужбе. Пошто је раснрава, која је у нодне сагршена говором Јржчвног тужиоца после подне у 3 сата настављена, нредседник радв допуне материјала о до.азима чита заиисниснике о исказима сведока Богдана Ман јловића, нравника у Будимпештп и Ј. Шнајдера економау Босни. Иска^ Богдана Маиојловића овај је: Оног дана, кад се убпство д'!го дило, д- сио сам се на новосадској ж^љезничкој станици видео сам, как* је Томић на перону, где је ^Диматријевпћ са својом супругом п Јоксимовићем стајао, изненада са ножем у руци наиао Мишу Диматријевића па га ножем у прса ударио. Дч ли га је хтео ударити, то незнам ала сам видео, кад се Јоксимовић бацио на Томпћа и овога одгурнуо с речома: „Ево удрн мене." Најто је Томић викнуо: „С тобом немам рачуна" п покизујући на Дими гријевића, рече: „Оног сам хтео убита." Ја сам потрч»о но редар« а уједно и Димитријевића запвт ц>, те ла му се какво зло догодило, на то је Днматријевић одговорио, да му није ништа, само ми |је капут лрободен. Но Днмитријевић је одмах нребледпо, ноге су му киедале, н да му није помож-зно етајатп, он би уједаред пао. На ово"су впше њн' , др. Велимировић, Давидовац и други дотрчали, а ја сам за тим возом отпутовао. Исказ Ј. П1најдера је у главноме истоветан са псказом гореноменут. г сведока с тпм додатком, да је после Јоксимовпћа п сведок ухватио Томића за руку, но свај се од њега отргао. Председник позива бранитеља, да каже што има у одбрану оптуженога. Бранплац Владнслав Зомбори полазећи са становишта, онтуженога, труди се да неЈОСтатке нредобране Томићеве допунн онако, као што Томић жели. Свој г.ЈВор почиње ' ( са теоријом криминалнсг права и набраја разне појмове о уморству од најстаријих времена до данашњег модерног стања, па застаје код аФекта, коме су основ морални мотиви. Труди се да пзнесе социјалпстичну страну Т >мићевог карактера, распрасљајући начсло соцнјализма тврдп, да исто као п свака нова идеја мора б >рбом да прокрчи себи пута. Пориче, да је дело Томићево политачно ум рстпо. Напомчње околности српских породица Труди се да побије тврдњу државног одветника, као да јс Томић за то убио Димитрчјрвића, да опет пг.едобије претплатнике, који су „Заставу" н.пус-идии „Бравику" ирешли. (Наставвће се.) — -«8 8^»