Male novine

у том случају не би више имали о ј чеиу ни да се разговарамо Срећом,' сгвар не '-тоји тако. ЈБуди што су данас у власги могу чпнити зла, алн није исгпна да су морални иојмови код нас толико иобркани, да се не апа да су то зла. За што се данас диже општа повика на г. Таушановића, новика, која гласно одјекује из самих редова радикадних, ш најближе околпне министрове, и из сам <г раликалног клуба, из Јста једвога Катића и многих његовпх другова, да не гов -римо о повици у штампи и у делом јавном мњељу? За то, шг > сва тн људи зиају шта је општа сигурност и јавна безбедвост у земљи, и јасно виде ранлику 1,'Змеђу < П'1га до^рога редч за којим се жуди, и овога раст[)ојства које ностоји. За што је исти г. Таушановић скочио и запиње из петнихжила да увери скунштину и јавно мњеље да Бијаиића није власт убила? За то што н последн.и ерпски гра1 ; анин зна, да ваастне сме тако чинити, и да је то злочпн ако тако чаии. 31 ШТО дугогодашњч нар 'ДПК 110илааив, г. Роста Поповић, ризикова чак толико, да јавно у скунштини елаже, како он нема никаква удела и иаједнаце с онима, који су добили повласгицу да експдоатишу нланину „Кукурек"? Здт.> што се у јавном мњењу сматра кио вепоштено, да јед ш нар >дви посланик уиотребљујесвој иослаипчки положај, да приграби за се масне н вАастице. За што о г. Пери Велимпровићу говоре дакае и иријатељи и непријатељи, и радиК1Лн н опозиционари, као о мшеиној нуди, као „о иуњеном иишта", као о простој гомили :меса и костију, а међу тим то је до пред министровањз био човек на кога су полагане толике лепе на«е? За то што је код јавнога мњења чист и јасан оојам, дч један српска минпстар има друге и друкчпје зад >тке п дужности, а не само да набзја свој гоч, да претворн свој стомак у винско аковче и да правилно отаљава евоје обичне животињске и нјвалерсае Функцте. За што у иоп Марковој општини, пе је до јуче оп би> свеиоћан, дижу данас главу утуцани напредњаци. и у сред његова царства бирају ■свога нацредњачког кмета? За то што чак и простп сриски сељаци, ччк отудиз Бранковине, виде разлику између поиа Марка опоаиционара, који у свакој прилици брани истину, правду и слободу, и попа Марка Таушановићевог ску|оноше, који је сиао до жалосне п кукавне улоге проста иолитичка црквењака. који услужно трчи с кадионицом за својим драгим министром, да тамњаном своје раиије иопуларности закади дебелу, прокислу, воњу, коју Таушановић па свом мивистарском путу обплпо остав.ад за собом.1) За гато су радпкали, до јуче у опозицији, непрестано расли и снажи ли се, чак су раели и п >д најстрашиијии ударцима прогивничким, а данас, негде се једва држе на пређашљој впспни, а ионегде „већ окрећу кола низа страну", и пичињу мзлаксавати и опадатп? 1) Г. иисац сувише штедљиво и дифрасто говори о пои Инрку. Иије оц цодитички црквешак, који 8ака),ује Таушааовићеве воље, но је то, господине мој, ностала обачна миниетарска еудоиера, прост ТаушановиКев нокуКар, који евојом часном брадом Орише ове што Таушановик у нолитаци натори, услужко миниетареко накрилче, готово, да чак и на самогаминистра председника ало залаје, кад га Таушан напујда. Нрнм слагачева.

За то што чак и прост народ зна разлику између лепих речи и р^жних дела, изме!>у досадашњнх слчтких | адикалних обећања о смањилању терета и грке еадагање стварно сти, где терети бивају сваким даном сзе већи. А цео радик<лни програм сроза се на најпростију безочну јагму масних плача и подчазаних лиФерација. Свз ово и стотина друглх примера јасно показују, да ваша поставка нпје оправдана. Зна се и данас разликг између зла и добра, између иоштења и непоштења између свега ш о је певаљало и свега што је ваЉаво и добро. Зло може битл сплно, оно може бити безочно, може се без зазора и чисто иркосећи добру, шетати јавно улицама, не презајући Од стидна жига на челу. Ала зло остаје зло, и насиље остаје насиље, и веруј! е ми, г. Пироћанче, народна савест реже све то брижљиво у свој дугачки раб >ш, и, као гато је два нута два четири — тако је спгурно, да ће доћп један дан када ће се свакоме нлатити по заслузи према делима његовим, (Свршиће се) ПРИПОСЛАНО за етвари под овом рубрикчш уредништво ае сдговара) Ради збавештења Господин Министар војна дозволио М! да као одговор на све оно гато је се до скда о мени у новинама п скунштинЈ ппсало и говорило, предам јавпоетн следеће Краљевско српско иојно М инвстарство Општк В0ЈН0 0ДЕЛЕЊЕ АђуТАНГНИ отскк ФАЛ« 2068. У в е р е њ е „Артпљер. капетан г.Ђока Марков ;ћ Упрчвдак Чаурнице и Тополивнаце при управи војно-техничких з. вода, молиО је Господнна Министра војног, да му изда уа; рење о томе: је ли иследна комисија која је вршила пслеђење при уарави војно-техничких завода пашла каквих злоупотреба или у опште какве неправилпе и казпиме радње до њега, као управника тополивнице и чаурнице, као што је престављено у народ. скупштпии по интернедвцији иосланпка г. Милоја Б^рјактаровпћа и другова, а п у неким јавннм полатичким лвстовима о њему изнешеио. На ову молбу а према ислеђењу и извешгају ко>.исије, Минастар војпи издаје г г Боки уверење у следећем: 1. Да иследна комиспја, која је у след наведене пнтерпелације врпшла ислеђеше прп унрави војно-техничких завода, пије нашла никакве злоупотребе до капетана г. Ђоке у погледу његове званичне дужности и у опште рада као унравника тополивнице и чаурзице. 2. Да нп друге какве кривице или неправилпе радње нцје компсија нашла до г. Тзоке, но шга више, да је његова претпоставље <а власт била вазда потпуно задовољна са његовим вршењем дуж >ости и службе3 Да се ни једна женскиња, ра,дница, није тужила ила жалила противу капетааа г. Ђоке. да је по свом службеном подложају што захтевао а нарочпто на блу ( нли на какво неморално и стидно дело навдачио. 4. Да се од 3 Децембра 1889 г. кад је комисија ради ислеђења дошла, на до 15 нст. мца, докле ее ради нужног ислеђења задржавала, ннје ни једна женскања — рашица — при унрави в. тех завода раде-

ћз, пл 1 аз вароши прнјавила ки уемено на писчено са тужбом пли жалбом против капетана г Таоке, ири свем том шго је целчм Крагујевцу позпато бпло, рада чега је комисија дошла. 5. Да је иследна комисија обишла оделења чаурннце, која стоЈе под управом капетана г. Ђоке, на је скупила све женскиње раднице н без ири^^утноети г. Ђоквне нитада их, да се до миле воље н без страха и б >.јазнп, изјасне, да ли има која да се зашта моли, ж>лп или тужи. И од 38 женскиња радница, које еу биле на раду при чауриици ни једна сз није изјаснила, да има за шта да се тужи или жали, а нарочито нротив капетана г. Ђоке да шго каже. Само су две раднице пзјавиле молбу да им се плата новећа, без да су зато имале оправдавих разлога. 6. Да у аогледу благовремене исплате радничкп зарада п готовим новцем, кчпетан г. г Б >ка. нше има > никаква удела, јер то од њега нијз зависило, а псплата је вршена правално према новчаиим средствима, која су управн во ; . тех. завода на р ас п о л ожење стављ ена. 7. Да је иследна комисија у свом извешћу казала „да јединО и јаче незадовољство пОстоји против уаравника Тополивнице и Чаурнкце, артилер. кааетана г, Ђоке Марковића, •дбог његове строгости и казнења, пл да је једина цељ и оптуженима п интернелацир, да се с његовог положаја уклони. 'Го комаспја закључује каво но испитима радника, тако и по личном уверењу и сазнању од људи, који имају рачуна, да задовоље ие'.а..онољне, истеране п кажњене раднвке. 8. Да је по извешћу иследн§ комнсије, а иб приоављенам снискОбима К 'мисија застала у оделеЉима уаранг вој. техн. завода која стоје иод уиравом капетаеа г. Ђоке Марковаћа, свега 367 радника, о-д којих је бкло свега 38 женскињ>). По протокоду казнителном од 16 Повембра 1888 год. кад је г. Ђока догаао на службу, на до 26 Новембра 1889 г. капетан г. Бокч у разним пралг.кама изрекао је свега 176 новчани казап, казнећа ноједине ра^нике и раднице са губитком једне надиице, са тра наднице, са пола наднице и са четвртином наднице. У казнителиом прогоколу сгоја забележено, за шта је пој"дина лица ка„нио, и многе је кривпце, због којих је казне изрицао, објављавао и наредбом Све ове казне новчане, ушле су у корисг постојећег радничког фондч. Иследвој комисији пријаввли су се с,ч жалбом и саслушана су свега 14 радника зб >г казнења, сматрајућа да их је г. Ђока неправедно и сгрого казпао. 11о овом кажњавању радника од стране капетана г. Ђоке, нследна комисија изјавила је оваку своју Оцену: „У погледу казнења радника, комиснја има само то да примети, да је број кажњенпх врло велики, и да је г. Ђока у казнењу био сувише строг и претеран. нарочвт > што је ичрвцање новчане казпп природно осетљпвиј 1 мера зч раднике, на је могао бита умерен и блнжпји, тим пре, што је у последњим годииама стане радннка оскудно и неповољно услед недовол>иог рада п миње зчраде. Али иво је само .једна проста нримедба, јер је г. Ђока јелиио н»Јлежан зч <цену п казнење, но свом суб.ективном уверењу и имајућој власти. Он је казаио раднике по већој части услед достава надлежних мајстора и вадзорнпка, а и но сво.м еопственом уверењу и прибавл>еним дохчзима. И по закону и но

обичном сватању, тиме ба се реметила његова званична радња, омаловажао његов старешивски положај а отворила би се широм врата растројству и непослушиос^и радника, к>цд се у погледу дисцчплине и реда не бн дала суверена оцена дотичном управљајућем старегаини. Што је улавно, готово сви казњени радницн ниоу се у своје време по правалу жалалп већем старешини — управнику војпо техн. завода, а они, којз су сад пред комисијом нзјавили жалбу, компсија држа да су пзазланп а да је то обичан појав, који се код овако потчињеннх лица јавља, маслећи, да ће пм се ноичана казна повратати. „Као што је папоменуто, свака изречена казна означена је у казнателном протоколу и утврђена кривицом дотичног каЈњеног лиЦа, а многе су кривице и иоречене казни, по својој вчжн си, објављаване у наредби, као што су п многе нужне и похвалне наредбе изјављиване за унутрашњи ред и поредак, како од стране управника војно-техн. зав>да тако п од стране кчпетана г. Ђоке као управннка тополивнице и чаурнице. У овом казнењу раднака нема до г. Ђ >ке никакве злоупотребе и у опште какве кривице. За ово уверење платно је канетан г. Ђока два дипара у маркама". 3. Апрала 1890 г. Београд. Заетуник Минпстра војног Председник Мпн. савета ђеиерад С. Грујић с. р." После оваког уререња држам да није нужно д.> и једну реч више V дрилог моје о»';ране наиедем. Ђ. МарковиИ дрт. кчиетаи, ТЕЛЕГРАМИ 10. Априла Карловци , На уласку града машстрат је свечано дочекао ба рона Николића краљевог квмзсара. Око нодне ушао је свечано у град, који је био окићен заставама. На главном тргу поздравили га владике и мноштво посланика. Одсео је у општинској кући и ту нримио посланике, сабороко свнштенство и власти. На ручку у патријаршији барон Николић одговарајући на здравицу администратора патријаршије, напио је здравицу, желећи напредак и благостање српској цркви, а иаздравио је и администратору. До сада су стиг <а 4 епископа и око 30 посланнка. У вече је свирала банда у част комесарову, град је био величанствено осветљен. Барон Никодић шетао се по граду. 11. Вудимаешта. Сви полициски чиновници и стражари и војска у гарнизону, спремни су за 1. мај. Команд>нт корпуса издао је наредбе, да се строго постуна за случај каквих нереда. Влада је дозволила радницима државних радионица да светкују 1. мај. -ЧЈ> О