Male novine

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Сукоб. Из Дариграда јављају, да је азмеђу немачког послзника и турских власти дошло до сукоба. 0 овој ствари сад се воде дипломатски нреговори између дотичнихвлад«. а узрок сукобу је овај: Полицијн цариградсаа ухапеила јеу ®ебруару неког Хундта, мптроза с једне немачае трговачке лађе, који је био I;ијан, и како јављају листови из немачког извора, злостављала га ва вачин који се не може у јавности и^нети. Хундт је био повређен. 11осле по часа пустили су гаПосленеискаааних мука успели су немзчки генерални консул, који јо првм био позван, и немачки п о"с л аник да се злочиаци аазне, "Д којих је једнога Хундт познао. После дугог отезања, најзад је било судско лслеђење, иа коме су оптужене осл > бодили. Немачки нослаеик Радовић енергичноје протест >вао прот,.в тог-ч, и масли да ову ствар до кр>ја строго прату и изведе је у корист Хундтову. ШЗ БЕЛА СВЕТА Угадио жвни. У Аркчнзасу уСшо се неки архитекта Скодимор само због тога, што му је жена, веома раадр жљива од природе, рекла да би желела да, се од њега избави. У оста вљеној забелешцч архитекта вели да, је то узрок његовоме самоубпству. Ретко је наћи мужа који тако далеко иде са својом жељом да угоди жени, али ево несреће шго јој и ту вије учинио по вољи •— жена је у очајању што је тако озбиљно узео њене речи, изговорене у тренутку гаева, и сама Је већ неколико пут локушавала да одузме себи живот — Самоубиство у шноли. Из Јаша у Румунији ни иу да је претпрошлог четврткл неки проФесор оставио у затвору од 5 часова једног ђаки петог рафеда гимназије Ђак 1е имао осгати од 5 до 9 у вече Кчд је у 9 дошаојпослуж'.тељ да га лусти. нађ 1 га мртва. Убио се револвером из частољубља. — Умра је најсгараји Француски сличар Роберт Флери. — Изгоралз свзжзнв. УЛонгПое ну, у К в е б е к у у А м е р и ц иизгорела је луднчца, и болесници су у њој зло прошла. Чии се п »јавао пожчр,

д :шла су пожарници, који су с п служптељима неколико пута улетали у зграду која гори, да спас несрећне боле^нике, али су увек м рали дм. се боре с тврдоглавии болесницима. Једни госпођа, која је боловала од ре лигпозног лудила, жеиа не*ог енгл. пуковника, и.пла Је привидно мирно са свој >м спасиоцина. Алп на један мах угледа кро( ј«дна врата пламен и повикч: „Ту је блаженство! Ја видим небо!" И пре но шго су њени пратиоци могли и пр днидети, скочи у пламен, где је в евршила. Један болесник којп је био затворен у једној ћелији за самца, нападне на чувара, ко|и је дошао да га спасе, и тако му изгризе г, ло да је сиромах чувар пао и умро. Болесник, крвав, нагне бесно на степенице; алн како је ту било љу.ш, он скочи кроз нрозор на улицу и остане на меету гиртав с разм .еканом гла .ом. Многи

стране Султанове, због рђавог поступка његових чиновника у стваринемачког морнаиа Хундта, Ова строга мера учинила је најбољи утисак у опште, јер су била повређена права свију на рода. Тврди се да ће Радовић немачки амбасадер, отићи да се нахвали Султануна љеговој иницицијативи којом су све тешкоће изравнате. Веч. Нови срнски патријарх Вранковић наименованје за цар ског тајног саветника — Данас око п о д н е постављен је свечано темељ новој цркви и ншоли српскоправославној у Ланд штрасе. Овој свечаности присуствоваше: српски министар г.

болесници су у првом страху скааа- Петронијевић, генера ш Цвејић ли са спратова, други су се крн- и Стратимировик, неколико ар ли испод кревета и трчали право у химандрита, и много чланова пламен. На таЈ начин од 1300 бо- ј колоније. Чинодвјогвовао лесника у лудници иропало|е у пла- Ј > мену 180. Нарочито су тврдоглаве Ј е епископ Павловић. биле жене, које су као бесне око сбе В ерлин Цар је отпутовао око ударале, гребле и уједале. Ни једна! подне у ГПлезију у лов. жена нф сиасена — све су изгореле ! Ђрисвл. „Л, Ендепенданс Велж" — Роман јвднаг учитеља. Нагаим 1 " л п т тт 1 „ ■' , каже да 1е барон Ламбрмон подчитатељима нознат је већ пталијан- ■' 1 . 1 ^ — конФвренциЈи против роп-

ДРУШТВО СВ. САВЕ С а и с а к Лица која су приложила на нриређеној забави у Неготини, 25 марто о. г. у корист касе за подизање светосавскОг дома. По 12 дин. Г. Прокопије Бујишић архим. ман. Букова. По 6 дин, Г .г. ГГоп Јован Станојевић, Витомир Јовановић ср, писар и Антоније Милосављевић парох Радујевачки. По 5 днн. Г.г. Димитрије Радосављевић трг. Манс Барох трговац, Михаил Начић тргов. По 4 дин. Г .г. Јеврем Илијћ директор, Митар Ковачевчћ капетан у пензији, Илнја Ј Анђелковић тр:\ Стојан X. Станковић тргов.. Мата Фмлиповић судија, ноп Милосав Милојковић, Јанко Симић трг., Ђока Лазаревић пивар, Алекса Благојевић тргов. из Голуица, Вожидар Спасић учигељ, Љстас Мидетић руковођа, Ник>да Димић трг., М-лош Чупић судија, М лач Милетић председ. окр. суда,

ски ириповедач де Амичис. Он је сад написа> нов роман: „Романједногуч теља." Књига ј"Ш нте нуштена у продчју, а већ је наручено 10 000 примерака. — Чудна балест У Копенхагену нека млада женска разболела се од чудне б»лести. Сасвим здрава раније, она наједан нут осети главобољу, јак умор и на тим је за пала и спајв!ла је четирн дана и четири ноћи ! Дис«ње јој је било равно, и ако слаI бо; пошто је спавала с отвореним усгима, то су .јој за т > време сипали у уста по мало мдака и чоколаде. Петога дана она се на један пут иробудила и тражила је да .јед ; ?. 0 свом другом сну ни е знала ништа и сад је потпуноздрава. ТЕЛЕГРАМИ 29 Априла. Цариград. Премештај министра правде и што је збачеи гувернер Пере сматра се као једна драговољна сатисФакција од

нео ства Један нредлог, којим тражи да се нрегледа акт берлинске конФеренцијс (1885), којим је била решена потнуна трговачка слобода за Конгски басен. Предлог даје свима државама, које имају поседа у Конгском басе ну, ираво да поставе таксе на вредност свију увезених еснапа Изасланици Енглеске пристају на нредлог, а изасланипн Немачке Италије, Француске и Португал ке примише га у основу, али за коначно решење очекива ће наредбе својих влада. Злтни-Пааг 3000 радника на једном с в о м састанку решише солидарно да штрајкују све до тле, док се не постигне један сноразум међу њима и њиохвим господарима. Радници у Либену на свом састапку у војише исто решење.

др. Јеврем Кочовић оптшин. лечник, Бжа Буковић качар, Димитрије 'Букић нач. окружни, Цена Мишић трг. Аркадије Вишацки агент параброд. др. Рд/ЈуЈевац. По 3 дин. Г .г. Петар Н. Панић трг,, Никола Миличевић учит. из Речке, Хеоман Теузих трг. из Сеча, Јован Живковић трг., Јован Ђорђевић трг., Јовав Брандић трг., Груја Марковић трг., Никола Угриновчћ помоћник окр, благдјники, Мита Мнлавановић трг., Стеван Крсгнћ пор. у пензији, поп Димитрије Илпћ из Штубика,, Мита И. Стојановић бакалив, Лепосава Ђурићева учитељица, Живојин Ц. Вучковић трг. Љубица Пшићварошка бабоца, Сретен Манојловић трг., Петар 0. Михијловић воскар, Ђока Душановић трг., Петар Поновић парох Речински, др. Јован Максимовић окр. Физикус и Коста Лптнц тр>\ из Немачке. По 2 5^ дин. Лаза Поповић ср. писар. (Наставиће се)

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН ЕМИЛА ЗОЛЕ превод с Француског

I. Рубо у4>е у собу и спусти на сто један хлебац оканик, један кола^ и боцу бела вина. У соби је била несносна врућпна. Баба Викторија, нолазећи јутрос на рад, запретала је у пећи толику ватру, да се у соби од врућине једва мотло издржати. Рубо, помоћнпк управника железнвчке станице, отвори прозор и наслоаи се на њега. То је бало у амстердамском ћор сокачету, у последњој кући с десна у огромној кући, у којој је Западно Железничко Друштво држало иа стану неке своје чиновнике. Овај прозор био је на петом енрату , на углу висока крова, а гледао је управо на железничку станпцу. Ова станица градпла је широк прорез у европском кварту и ненадно отварала изглед на далеко обзорје, којесе југрос чинидо још шире, на овон мокром и топлињавом дану, под сурим ®ебруарским небом, местимвце испресецаннм сунч;«ним зракама.

С овога прозора видели су се кућни кро- ; вови мвогих париских улица. С ! иица .је била римска улица. У лево зијали су огр >мни сгаклени ходници иокривевпх пијачних зграда, а даље губао се пчглед преко поштанског здања и преко топионица, док се с десно ширио евронски мост, налик на огромну железну звезду, а у даљини се виде > батињоЛ('ки тунел. Доле, под самим овим прозором, три удвојене железае пруге захвагме су целу шнри^у поља. Ове нруге изалазиле су с моста, а за тим се шириле у облику лепезе, чији су се железни краци после гранали у безброј металаих огранака, и губил се под станичним надстрешницама. Даље су се виделе три жаепичже стражарске кућице, са својим голим баштицама. У непрегледној збрки вагова, нагомиланих кола и машина, које су запремале све линије, видео се црвен желез;ички свгнал. Све ово ннтересовало је Рубо-а за неки тренутак. Он је све ово посматрао и правио упоређење са ^својом железничком станицом у Хавру. Кад год му се дешгвало те је овако на који дан долазио у Париз, и одседао овдекод баба Викторије, он је Осећао како га његов закат привлачи новом снагом. Блш у тдј мах дође воз изМанта, стаде подстаиички заклон, и на ста-

ничном верону појави се ужурбаност и жзвље кретање. Он је пратао очима машинуза маневрисање. То је био мали тендер. с тра ниска и удвојена точка. Брза, окретна, оаа је распремала и испрезгла воз, који тек беше ^ошао, гурала је и вукла вагоне, нагонећи скретнице их на Видела се и друга једиа м а ш и н а. Ова је бпла велика и јака. То је била машина с брзога воза, с два велика точка. Она је стајала сама у страни, и пуштала на д шњчк густ црн дим који се на »вом мирном времену право и веома полако дизао у ваздух. Али највећу његову пажљу ирпвлачио је воз, што долази у 3 часа и 25минута, а намеаен је за Каену. Овај воз већ је био пун путнпка и само је још чекао своју машину. Рубо није видео ову љашкну; она је била стала с оне стране европског моста, и сад се чуло саио како кратким, убрзанич звиждањем тражи да јој отвОре пут, као оао особа к>|а почиње биз»ти не;точељива. Издаде се гласна заповест Машпна одговорв кратким писком да је разумела. За ти« наста кратко ћутањч, пре но што ће се машина кренути. На један пут велтили се огворпше, иара звизну ниско по земљи и заглуну уши пиекои. (Наставпће се.) овио