Male novine, 08. 05. 1890., S. 2

либерале, док опет нанредњак мисли, да би једини лек био да се оиет иоврате напредњаци. За сву ту господу, дакле, данашња је ситуација врло бистра. Они сматрају сваки своје као најбоље, а све противничко као проклето и штетно, и ту је почетак и свршетак њиховог програма и њихових планова за практичан рад у садашњости. 0 овој господи, дакле, није овде реч, Кад велимо да је данашња политичка ситуација н е ј а с н а, онда мислимо на људе, који нису мртвачким узлом нривезани ни за једну нашу нолитичку странку; на људе, који не верују у спасоносну свемоћ ни једнога од истакнутих политичких програма; на људе, који по савести не могу сва зла, од којих данас трнимо, да упишу у грех само једној странди, као што не могу ни све снас ње ишчекивати само од друге странке. Ови људи никога не анате мишу, али иикога и не обожавају. Они су очували своје слободно мишљење, независно суђење, и у оцени догађајаруководе са својом рођеиом памећуи саве шћу, а не нартијском тесногрудом искључношћу, И ти л .уди виде данас ове опште резул гате. Имамо нов усгав с пуно нових слобода на хартији, док у сам"ј ствари до јуче смо имали једнога министра ! насилника, који је у унутрашњој | политици ночинио безбројна безакоња, а нико га не потрже на ј одговор. Устав нам обезбеђује шјпшра права, док у истини ми нисмо безбедни чак ни са гла вом и имањем својим, тако је ниско пача јавна сигурност. На владу су дошли нови љу- ј ди али ми код њих налазимо ев е старе, власничКе грехе, влартољубље, грамжљивост, хата-

рисање, извртање закона у личну корист. На владу су дошли „штедљиви" радикали, а у ствари расипање иде као и пре, дугови се гомилају као и ире. Власт је пала у руке људима, који су до јуче викали „све за народ", а у ствари народа се и данас сећају само онда, кад треба да нлати порез и да да војника. Народна иривреда, народна за рада, народна просвета — све је остало напуштено и забата љено, као што је и до сад било. Слављен је нов обрт у спољној поштици, а у ствари Србија и данас тумара у спољној нолитици, као мува без главе. Општа народ^а ствар забатаљена као и пре: у државној служби партајство, низма и хатарисање, као и нре — нроменили се људи, н ствар остала она иста стара, само где где још и више покварена, а негде неке јаде нокушано да се поправи. То је истинита слика данашХБега стања. С тога људима који мере своје поступке и није лако прегнути на једну страну. Они виде да се овако не сме и не може даље. Али они се нитају: па куда ће се? Да ли оиет натраг либералима и нанредњацима? Зар тражити спас у ономе што је до јуче било и шго смо сви осудили као рђаво? Па куда онда?... Да! Овде ваља стати и раза брати се. Пре но што се пође и корак унапред; пре но што се засучу рукави и ирилегне иа посао, ваља се разабрати где смо и куда ћемо? То ће бити задатак једном низу чланака, који ће ночети у сутрашњем броју. о о

5Е0ГРАДСКЕ ВЕСТ* По заслузи. Нови закон о цривеним властима добио је и највишу потврлу, « данас већ има силу закона. Једно владичанско место в ћ је попуњено, па ће то, 31 који дан, јаљачно, бата и с другам. А за тим, у најкраћем року, мора следовати избпр нове конзисторије. Улога коју конзисторија има у цпкви и у друштву, веома је важна. С тога је од голема интереса дгта важна места заузму љула за њу пуно достојни, људи праведпи, људи спремчи и дорасли деликатном и трудном задатку, који имају као члансвт конзисторпје. Појнмајућч в жност овога дух^вног тела, ми ћемо с интересом пр I гити рчд око састава нове конзпсторије и оцепићечо га ио засдуз^. За сад рећп ћемо самотолиао, да је желети, да надлежни, у чијој је руци овај избар, сврати свој п глед на лица достојна и заслужна овога мест .. А за тјквим лицама ие мора се ићи далеко. У непосредиој блазини, међу с.мим старим члановимч к >нзпстори е, има 'свештеиика, који су достојно заузпмали места у конзчсгсрији и к 1 јч су, и у врл> тешким прилакама, умели очувати и достојанство свога полож да и судијску самос^алносг. Таква лица треба да имају ирвенство при овом пзбору, ако се гледа по заслузл. * Чмм чекамо летз? Тек^је грануло пролеће, тек се помоли.ји малко топли дани, а о ;о бео!'радсквх чешама већ иде гут'ула, гушаве и б ј! П > стотине слугу и слушкиња стоје ванизанп једно уз друго те чекају ре*, или се отимају која ће пре натчити суд ве. А Ч 'шма слизи ли слизи! Као дах самртнпка, она једва држм кончић да се не прекине. Док иаточиш једну тестију, треба ти бар по десетик минута. И кад је овако сад, да шта ли: ће тек бити летос кадупече зв. зда, а усија се и земља и небо, те изгледа као у страшној огњеној пећи, где би вечност џродао за гутљај хладне, свеже во е. К ко је пошло, сва је прплика да летос ни тогагутљаја неће бити. Наша општинари требали биЈза времена о овоме да промисле. Овом пршшком да споменемо иједач глас из публике. За то што је

I воде још сад нестало, у публица отворено криве некаквога Чеха, чешмеџију. Веле да он вавл <ш запушава олуке у чешмама, да преконоћ навратп воду у малу иивару. Бар то се ономад јавно говорило на „Чукур чешми", где су деца обила капак и нашла да су чункори збиља запушени, па чим су их стпушили вода је одмах боље иошла Нагаи општанара на овотреба да ј сврате своју пажњу. * Унапређен. Г. Стојан М. Протић, ' секретар мпн. унутр. дела, поитав| љен је за начелн *кч полициског оде1 лења у истом минастарству. * Полициски указ. Г. Сима Павловић ; начелн. окр. Лупрпског премештеа ! је за инспектора мин. унутр.делч по ј потреби служб.?, а Милутин А. Нопо1 вић начелн. среза ниш ог уначре! ђен за се ретара четврте класе истог млнг.старства. * Постављени За про®есоре вел )ке тколе постављеии су гг. Светозар Зор^ћ ше® радион оделења срп. држ. жељезнице, за науку о махинама, и Андреја Ј. Јозановпћ за науку о грађевинским ст^укама. Враћен у двјство. г. Лаза Нетровић, пешадијски мајор у неде,ству, враћен је у дејствителност и }јед о је постављен п за вршиоца дужносги нач. шт ба пешад. иншпекције. * Зл осуду. Он мад је умрла у бочавци Јела Жујозићка. ваљана жена и маогодишња чланица опи1те радничког друштв!. И а <о у нрави лима тога друштва сгоји, да по неко од стране друштава за време болести обилази, а у случају смрта присусгвује погребу и исирата умрлога члана — ово друштво вије то испунио спрам покојае Јеле, и ако је на време бпло извештЈНо о аеној смрти. Оваки су иримери за осуду. * Осуђен. Јуче је у суду вар. Београда био претрес уреднику нашег листа, за увреду и клевету, нанету у 360. бр. од пр. го^. г. Мнјаалу Градиштанцу телеграФисги, а у бе лешци „Та]на депеша и Оптужени је за доказ свога тврђења павео, ка ко јв г. Градиштанац би > већ 16 пута кажњен за неуредност у служби, међу којима има неколико слу-

НРВАВА ГОДЕНЛ (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРЛ ТОДОРОВИЋ

(80) Изваљен на леђа, наслоњен на гомилу дасака, с упаљеном цигаром у руци, сав утонуо у тешке и болне мисли, ја сам од времена на време подизао главу да бацим погледе на моје јадно друштво, од којих су неки већ били почели хркати с отвореним устима. 0 мрачном и ночађавелом казематском своду висила је прљава лампа, сипајући своју жуту прљаву светлост једва на најближу околину, а у даљини зијале су из

мрака црне и хл«дне нусте просторије кчзематске. Слаба светлост једва је доиуштнла да се раснозна, да су оно црне масе, што леже растурене по огромном робијашком кревету — живи људи, моји другови. Мутна и прљава светлост трептилаје и једва се борила с тминама казематским које зу зијале црне и мрачне из сваког угла. У каземату је владала мртва тишина само што се чуло дубоко одмерено дисање мојих успаваних другова. Тако је пролазила нрва ноћ у каземату. Расплашено јато. Јесте ли гледали јато тица? Пукне ли ловчева пушка и што погоди погоди, оно остаде на земљи да мирно лежи ако је мртво, да се копрца ако је рањено. А шта би с осталим јатом? Оно је прнуло и одлетело далеко, далеко од места, где је мало час тако живо и весело цвркутало. Налик на ово пусто место, што остаје овако усамљено носле ловчева метка. из-

гледали су домови нас похашпених, сутра дан но. ле овога ноћњег лова. Мрачне, јесење ноћи у очи Мигров-дана, грмнуо је пуцањ краљ Миланова џевердара, управљена на главни одбор радикални; иуцањ се страшно одазвао у пустој ноћи и сутра дан лицем на Митров дан, око наших домова ; било је све пусто и немо, ос!авл,ено_и забо рављено — јато још јучерањих иријатеља | преплашено прнуло је и одлетело даље, те| се у нануштеним домовима могла видети ј само по каква бледа женска нрилика, где збуњена, престрављена лута но пустим ода1ама, немогући још да се прибере и да иојми сву тежину ноћашњег удара. Јес, збиља, и иитересно је и поучно је видети как<» су се држали наши сло бодни нријатељи, одмах после нашег хап шења. Остављајући осталима да испричају како је сутра дан изгледало у њиховим домовима ја ћу овде испричати како је изгледало у стану, где смо седели ја и г. Пашић заједно, где је главиЈодбор^имао своју канцеларију. (Наставпће св.) оо